Udruženja: Nastavak kršenja zakona usvajanjem Zbirne liste za NSK
Predstavnici reprezentativnih umetničkih udruženja koja su ovlašćeni predlagači kandidata za članove Nacionalnog saveta za kulturu (NSK) ponovili su poziv poslanicima Skupštine Srbije da odbace Zbirnu listu kandidata za NSK, jer je utvrđena kršenjem procedure predviđene Zakonom o kulturi. Gotovo istovremeno, skupštinski Odbor za kulturu i informisanje praktično je ponovo potvrdio Zbirnu listu, izbrisavši samo ime Vojislava Brajovića koji je još pre deset meseci odlučio da povuče kandidaturu u znak protesta upravo zbog kršenja zakonske procedure.
Predstavnici Udruženja književnih prevodilaca Srbije (UKPS), Srpskog književnog društva (SKD), Srpskog PEN centra, Udruženja kompozitora Srbije i Srpskog arheološkog društva ukazali su 13. februara na konferenciji za novinare na višestruko kršenje Zakona o kulturi u pogledu procedure predviđene za imenovanje članova NSK. Ocenili su da je ta tačka uvrštena na dnevni red vanrednog zasedanja parlamenta posle desetomesečnog čekanja samo zato da bi bila brzopotezno usvojena, s obzirom da većina poslanika opozicije bojkotuje rad parlamenta.
“Ovo je sramotna lista prepuna nelegalnih kandidata, usvojena mimo svake procedure. Ne govorimo danas o samim imenima kandidata, jer je o tome već bilo reči i o tome se može raspravljati, već o neoborivim dokazima da je najviša izvršna i zakonodavna vlast izvršila nasilje nad Zakonom o kulturi i brutalno pogazila prava građana”, rekao je predsednik UKPS-a Duško Paunković, član aktuelnog saziva NSK i svojevremeno predsednik tog tela.
Podsećajući da su reprezentativna udruženja još pre deset meseci tražila od nadležnog skupštinskog odbora da odbaci Zbirnu listu kandidata za članove NSK koje je pripremilo Ministarstvo kulture i informisanja, Paunković je rekao da su se umetnici tada mogli nadati da je u pitanju greška ili previd, ali da danas, kada u parlamentu nema poslanika opozicije koji bi mogli da ukažu na neregularnosti, mogu samo da konstatuju da je reč o nastavku kršenja Zakona o kulturi. O tome će obavestiti i Misiju Evropske unije u Srbiji.
Paunković je ponovio da je zakonska procedura prekršena već samim tim što je Ministarstvo kulture i informisanja prihvatilo predloge Koordinacionog odbora umetničkih udruženja (KOO), iako to telo prema Zakonu o kulturi nije nadležno da predlaže članove NSK, već samo da organizuje njihovu kandidaturu.
“Ministarstvo kulture prekršilo je Zakon o kulturi time što je prihvatilo predloge KOO, a Odbor za kulturu i ifnormisanje zato što je prihvatio predlog Zbirne liste Ministarstva kulture”, naglasio je Paunković, napominjući da je Zbirna lista kandidata stavljena na dnevni red parlamenta svega par dana nakon što je obavljena revizija reprezentativnosti udruženja, kojom su neka od njih izgubila taj status, a neka nova su ga dobila. Među onima koji su ga izgubili su i pojedina udruženja koja su učestvovala u proceduri predlaganja članova novog saziva NSK.
Navode o nelegalnosti i nelegitimnosti Zbirne liste kandidata za NSK udruženja zasnivaju na tome što je Ministarstvo kulture i informisanja prihvatilo predloge koje mu je dostavio nekadašnji predstavnik Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) u KOO Dušan Rusalić kome je u međuvremenu i sam ULUS oduzeo pravo da predstavlja to udruženje. Novinarima su predočeni i dokumenti na memorandumu i sa pečatom ULUS-a kojima je Rusalić svojevoljno obavestio Ministarstvo kulture o dodatnim kandidatima reprezentativnih udruženja (Vladimir Logunov i Živorad Ajdačić), predstavljajući KOO kao “predlagača” iako je to suprotno Zakonu.
Uz ranije primere o kršenju procedure prilikom određivanja kandidata za grupacije reprezentativnih udruženja za oblasti pozorišne/filmske umetnosti i umetničke igre, te književnog stvaralaštva i prevodilaštva, predočen je i slučaj sporne kandidature u oblasti zaštite kulturnog nasleđa.
Predsednik Srpskog arheološkog društva Adam Crnobrnja skrenuo je pažnju na to da je Ministarstvo kulture i informisanja odabralo Društvo konzervatora Srbije kao udruženje koje treba da predloži kandidata za člana NSK za oblast zaštite kulturnog nasleđa. Društvo konzervatora nije pritom obavestilo ostala udruženja u toj oblasti, a paradoksalno je da ni samo nije znalo donedavno da je predsednik tog udruženja Aleksa Ciganović predložio sam sebe za NSK, kršeći pritom Statut. Zbog toga je kasnije podneo ostavku.
“Možemo doći u situaciju da u narednih pet godina celu oblast zaštite kulturnog nasleđa predstavlja osoba koja nema ni podršku svog udruženja”, upozorio je Crnobrnja.
I Gojko Božović iz Srpskog PEN centra naglasio je da su podaci o kršenju zakonske procedure neoborivi i da su udruženja, iako nemaju moć da promene stanje stvari, dužna da o tome obaveste javnost i upozore da iz nelegitimne procedure ne može da proistekne reprezentativan sastav NSK kao regulatornog tela u oblasti kulturne politike.
Prema njegovom mišljenju, cilj je po svemu sudeći da se umanji ili potpuno izgubi uloga NSK koja je predviđena Zakonom o kulturi, kao što se to čini i sa drugim regulatornim telima od kojih ostaju samo ljušture.
“Postoje dve mogućnosti – ili da se povuče Zbirna lista i da kroz javnu raspravu i usaglašavanje dođe do reprezentativnog sastava NSK, što je manje verovatno, ili će biti izabran Savet kakav je predložen i koji će formalno postojati, ali neće biti važan korektiv kulturne politike, niti će imati autoritet u javnosti. Ako je to cilj, onda će biti nesumnjivo postignut”, konstatovao je Gojković.
Na kršenje zakonske procedure za predlaganje kandidata reprezentativnih umetničkih udruženja za članove NSK upozorila je i poslanica Aleksandra Čabraja, članica UKPS, koja je o tome obavestila ovih dana i kolege u Skupštini Srbije, kao što je učinila i pre deset meseci kada je Zbirna lista kandidata za NSK prvi put predočena javnosti.
Konstatujući rezignirano da kultura, nazalost, nije tema koja izaziva veće interesovanje ni u parlamentu, te da su i sednice nadležnog skupštinskog odbora retke, Aleksandra Čabraja ocenila je da je izbor NSK “gurnut pod tepih pre deset meseci zbog pritiska javnosti” i se “nimalo slučajno ćutalo sve do ovog trenutka, kada poslanici opozicije bojkotuju rad parlamenta”.
Zbirna lista kandidata za NSK bila je 13. februara i tema skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, koji je taj predlog Ministarstva kulture usvojio još 12. aprila 2018. godine, a sada je samo izvršio ispravku izostavljanjem imena Vojislava Brajovića, predsednika Udruženja dramskih umetnika Srbije.
Ispravka je izvršena jer je Brajović obavestio Skupštinu da ne prihvata kandidaturu za člana NSK, a usvojena je glasovima svih deset prisutnih članova Odbora za kulturu i informisanje.
Odbor je na sednici, kojoj je prisustvovao i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, prihvatio i jedan od tri amandmana podneta na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi, koji je takođe na dnevnom redu aktuelnog zasedanja parlamenta.
Zbirna lista kandidata za novi sastav 19-članog NSK sadrži sada ukupno 29 imena.
Kandidati za četiri člana NSK u ime umetničkih udruženja su: Duško Paunković ili Živorad Ajdačić (književno stvaralaštvo i prevodilaštvo), Dušan Rusalić (likovne umetnosti, primenjene umetnosti, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitektura), Ivan Ilić ili Srđan Hofman (muzičko stvaralaštvo (kompozitori, izvođači) i Vojislav Brajović ili Vladimir Logunov (pozorišna umetnost, filmska umetnost i umetnička igra). Na Zbirnoj listi su i četiri kandidata Vlade Srbije iz reda istaknutih umetnika i stručnjaka - diplomirani dramaturg Dušan Kovačević, koji je član i dosadašnjeg sastava NSK, te dr likovnih umetnosti Nikola Šuica, profesor opšte istorije Đorđe Đurić i kompozitor Svetislav Božić. Na Listi su i kandidati za četiri člana NSK koje su predložile ustanove kulture, čiji je osnivac Republika, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave - dr Dragana Kovačić ili Vesna Bašić - na predlog Narodnog muzeja u Beogradu, Aleksandar Stamatović ili Nebojša Dugalić - na predlog Narodnog pozorišta u Beogradu, dr Dragana Milunović - na predlog Narodne biblioteke Srbije, te Bogdana Opačić ili Bojana Subašić - na predlog Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Jedan član NSK bira se iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, a na predlog Društva konzervatora Srbije, kandidati su Aleksa Ciganović i dr Biljana Đorđević. Dva člana NSK biraju se na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti, koja je kandidovala akademike Predraga Pipera, Tibora Varadija i Ivana Jevtića, kao i dopisnog člana SANU Miodraga Markovića. Jednog člana NSK predlaže Savet Univerziteta umetnosti, a kandidat je mr Olivera Stojadinović, profesorka Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu. Takođe, jedan član NSK bira se na predlog Konferencije univerziteta Srbije, a kandidat je prof. dr Čedomir Vasić. Dva člana NSK biraju se kao predstavnici nacionalnih manjina, a kandidati su Karolj Viček, Vasvija Gusinac, Miroslav Jovičin i Vesna Milekić, na osnovu predloga Koordinacije nacionalnih veća nacionalnih manjina.
Sadašnjem sastavu NSK, inače, istekao je mandat još u maju 2016, a te godine mu je izmenama i dopunama Zakona o kulturi promenjen delimično i status, uključujući pravo da učestvuje u izradi strategije razvoja kulture.
U prvi saziv NSK, koji je izabran 25. maja 2011. godine na mandat od pet godina, ušli su: Mileta Prodanović, Vesna Injac Malbaša (1960-2015), Milica Todorović, Dušan Kovačević, Marina Nešković, Duško Paunković, Aleksandar Denić, Slobodan Vujović, Dušan Otašević, Miro Vuksanović, Egon Savin, Gordana Komad Arsenijević, Karolj Viček, Muhedin Fijuljanin, Goran Paskaljević, Isidora Žebeljan, Miroslav Mogorović, Ivana Stefanović i Žarko Dragojević.
Uprkos tome što, za razliku od sličnih saveta u drugim oblastima, nije imao obezbeđene uslove za rad, koji je do izmena Zakona o kulturi 2016. godine bio predviđen kao volonterski, članovi NSK u kontinuitetu su reagovali na mnoga aktuelna pitanja u oblasti kulturne politike. Učestvovali su aktivno i u komentarisanju Nacrta strategije razvoja kulture, čija poslednja verzija sa kraja 2017. godine još čeka u Vladi Srbije upućivanje u skupštinsku proceduru. Pred kraj mandata ministra Ivana Tasovca, sa kojim je NSK često bio u sporu u javnosti, usvojene su izmene i dopune Zakona o kulturi kojim su umanjena ovlašćenja NSK, a članovima tog tela je pritom odobrena naknada za rad.
(SEEcult.org)
