Izmenjen Zakon o kulturi
Skupština Srbije usvojila je 12. februara izmene i dopune Zakona o kulturi, koje su žestoko kritikovane u javnosti, a izazvale su i burnu debatu u parlamentu, posebno zbog prvobitno planiranog ukidanja priznanja za doprinos kulturi od kojeg je vlada u poslednjem trenutku odustala. Dok Ministarstvo kulture i informisanja tvrdi da će izmene tog zakona obezbediti njegovu bolju primenu i unaprediti efikasnost sistema kulture, opozicija smatra da, između ostalog, slabi autonomiju ustanova kulture i centralizuje upravljanje, razvlašćuje Nacionalni savet za kulturu (NSK) i otežava inače težak socijalni položaj samostalnih umetnika.
Slične primedbe izneli su i NSK i umetnička udruženja, negodujući zbog neprihvatanja većine primedbi koje su izneli u javnoj raspravi 2014. godine, kao i pred članovima skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje koji je najpre 9. februara odbacio predloženi zakon glasovima i pojedinih poslanika vladajuće koalicije. Na noćnoj skupštinskoj raspravi, koja je usledila posle maratonske sednice Odbora za kulturu i informisanje, prihvaćen je manji deo od oko 90 amandmana. Najveći preokret odnosi se na dodelu priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj, odnosno kulturi nacionalnih manjina, od koje je parlamentarna većina odustala nakon apela premijera Aleksandra Vučića i njegovog kratkog obrazloženja da “više vredi jedna Milena Dravić nego 30-40 grešaka koje su napravile prethodne vlade”.
Umesto brisanja člana o dodeli priznanja za vrhunski doprinos kulturi - za šta se ministar Ivan Tasovac zalagao od početka javne rasprave 2014. godine, izmenjeni Zakon o kulturi navodi da Vlada Srbije, izuzetno, može dodeliti priznanje u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja umetniku, odnosno stručnjaku u kulturi, za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina”. To priznanje se dodeljuje umetniku koji je ostvario pravo na penziju, a lično je i neprenosivo pravo, isplaćuje se iz budžeta i na način koji će utvrditi vlada. U slučaju dodele priznanja pripadniku nacionalne manjne, predlog može podneti i nacionalni savet nacionalne manjine.
Dosadašnji dobitnici zadržavaju pravo na mesečni novčani iznos tog priznanja, koje je izazivalo kontroverzne reakcije proteklih godina kako zbog pojedinih ličnosti koje su ga dobile, tako i zbog onih koje su izostale, što je bio jedan od argumenata ministra kulture za ukidanje.
Izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koje je odobrio i Brisel, trebalo bi da, kako je istakao Tasovac u raspravi, bude rešen problem primene tog krovnog propisa koji je usvojen 2009.
Usvojenim izmenama preciznije su definisana načela kulturnog razvoja kao osnova kulturne politike, kao i opšti interes u kulturi koji je proširen i na podsticanje procesa digitalizacije i razvoja digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti zaštite kulturnog nasleđa i umetnosti, podsticanje razvoja kreativnih industrija, podsticanje kulturnog i umetničkog stvaralaštva društveno osetlјivih grupa, te međuresorne saradnje institucija kulture sa relevantnim činiocima iz drugih oblasti (turizam, nauka, ekonomija…). Sredstva za ostvarivanje opšteg interesa u kulturi, osim iz budžeta Srbije, obezbeđivaće se i iz budžeta Pokrajine i lokalne samouprave.
Izmene Zakona odnose se i na opis kulturnih delatnosti, koje su u vezi sa odredbom o područjima kulture za koja se mogu utvrditi reprezentativna umetnička udruženja, od čega opet zavisi mogućnost dobijanja statusa samostalnog umetnika (književno stvaralaštvo; književno prevodilaštvo; muzičko stvaralaštvo; muzička interpretacija; likovna umetnost; primenjena i vizuelna umetnost, dizajn i umetnička fotografija; filmska umetnost i audio vizuelno stvaralaštvo; pozorišna umetnost-scensko stvaralaštvo i interpretacija; opera, muzičko scensko stvaralaštvo i interpretacija; umetnička igra (klasičan balet, narodna igra i savremena igra); digitalno stvaralaštvo i multimedija; arhitektura; prevođenje stručnih i naučnih tekstova; izvođenje muzičkih, govornih, artističkih i scenskih kulturnih programa), a time i prava na uplatu doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje.
Poslanici opozicije smatrali su da je neopravdano izostavljena oblast teorije, istorije i kritike primenjene i likovne umetnosti i dizajna, a predložili su i amandman kojim bi izbrisalo prevođenje naučnih i stručnih tekstova sa liste reprezentativnih umetničkih udruženja, sa čim se ministar nije složio.
Zakonske izmene odnose se i na uslove, merila i kriterijume, kao i postupak po zahtevima za utvrđivanje statusa samostalnog umetnika i postupak provere ispunjenosti uslova za taj status, koje za sve oblasti kulturnih delatnosti, na predlog reprezentativnih udruženja, propisuje ministar.
Burna rasprava je vođena i u vezi sa socijalnim statusom samostalnih umetnika, posebno onih kojima lokalne samouprave nisu uplaćivale doprinose, pa su zbog naraslih kamata na udaru poreske uprave i lišeni mogućnosti da overe zdravstvenu knjižicu iako nisu odgovorni za dug.
Poslanici opozicije predlagali su amandmane koji se tiču uplate doprinosa za samostalne umetnike, ocenjujući da je suština zakonskih izmena da se briše obaveza Republike da učestvuje u troškovima, pa i ova obaveza ostaje na lokalnoj samoupravi koja je i napravila dugove.
Tasovac je rekao u raspravi da je Ministarstvo iniciralo razgovore sa udruženjima radi rešavanja problema sa lokalnim samoupravama, te da Grad Beograd, gde se nalazi najveći broj samostalnih umetnika, ispunjava u ovom trenutku svoje obaveze. Dodao je i da se radi o kamatama iz perioda prethodne vlasti i da se Ministarstvo kulture trudi da doprinese rešavanju problema čak i kada se klјuč tog problema ne nalazi u njegovim rukama, već u poreskoj upravi i Ministarstvu finansija i u lokalnim samoupravama.
Posebno burna rasprava vođena je i o statusu NSK, koji zakonskim izmenama neće više učestvovati u izradi predloga strategije razvoja kulture, već će ga razmatrati i dati mišljenje.
Dok je Tasovac naveo da će izmenom Zakona u delu o NSK biti omogućena veća efikasnost rada tog rela, te da je njegova uloga i ojačana jer će davati i mišljenje u postupku dodele nagrade za podsticanje kulturnog stvaralaštva, poslanici opozicije ocenili su da je reč o marginalizovanju uloge NSK, navodeći kao primer takve prakse i to što nije prihvaćen niz primedbi NSK na izmene Zakona o kulturi, koje se tiču i njegovog statusa.
Izmene Zakona o kulturi odnose se i na izbor članova NSK, kome ističe inače uskoro mandat, te na uvođenje naknade za njihov rad.
Izmenama Zakona ukinut je status nacionalnih ustanova kulture, što je takođe bilo jedno od pitanja koje je izazvalo burne reakcije u javnosti i u samoj debati u parlamentu. Tasovac je na primedbe opozicije više puta odgovorio ocenom da je reč o statusu koji se svodi na titulu, te da se, s obzirom na različite osnivače ustanova koje su dobile taj status za vreme ministra Bratislava Petkovića, sada ukida prioritetno finansiranje iz državnog budžeta na osnovu javnog konkursa za ustanove od nacionalnog značaja čiji osnivač nije Republika Srbija.
Žustru raspravu izazvalo je i redefinisanje procedure izbora direktora ustanova kulture na osnovu javnog konkursa, kao i rada upravnih odbora.
Dok opozicija smatra da je reč o centralizovanju odlučivanja u liku ministra i svođenju upravnih odbora u tehničku službu za prikupljanje podataka, kako je rekla poslanica DS i predsedmnica Odbora za kulturu Vesna Marjanović, Tasovac je rekao da Ministarstvo nije poštansko sanduče koje će samo prosleđivati jedno ime koje je odredio upravni odbor, a potom, kada se napravi greška i javnost nije time zadovolјna, snositi svu odgovornost što je na taj način UO doneo odluku.
(SEEcult.org)
