Problemi koji ne nestaju

Burna diskusija “za i protiv” Oktobarskog salona, održana dve nedelje nakon gradske odluke o promeni statusa te međunarodne izložbe, pokazala je da postoji duboka podeljenost scene ne samo o sudbini OS, već i u vezi sa shvatanjem savremene umetnosti i njene uloge u društvu uopšte, a još jednom je predočila i ključne probleme kulturne politike u situaciji odsustva strategije razvoja kulture, prakse selektivne primene zakona i nepoštovanja demokratskih procedura odlučivanja, kao i nespremnosti na istinski dijalog zarad opšteg interesa.

Iz dvočasovne žustre rasprave, koju je u paviljonu “Cvijeta Zuzorić” organizovalo Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), jasno je da će naredni, 56. OS biti održan 2016. godine, te da će ušteda, koja je navedena kao jedan od razloga transformacije OS, biti 50 odsto godišnjeg budžeta za dve godine - jer će KCB kao organizator dobiti 150% od dosadašnjeg, inače restriktivnog budžeta. U diskusiji je potvrđeno i da će OS postati izložba dominantno domaćeg karaktera, čime bi se, kako je rečeno, vratio izvorni karakter te manifestacije, ustanovljene 1960. kao lokalna revijalna izložba.

Odgovornost za odluku o promeni statusa OS preuzeo je gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, napominjući da su formalno ipak odgovorni odbornici Skupštine grada, koji su usvojili njegov predlog.

Povodom optužbi da nije konsultovao stručnu javnost, pa ni Odbor OS, koji je zbog toga i podneo ostavku, Vukosavljević je rekao da je razgovarao sa “zastupnicima i jednog, i drugog, i trećeg mišljenja”, ali je, uprkos insistiranju dela publike, odbio da precizira sa kim se konsultovao.

Rekao je da nije dužan da podnosi izveštaj, te da to ne želi da uradi i zato što “ne bi da unosi nove podele”.

“Možemo da odlučujemo o bijenalnom održavanju OS zato što smo u formalno-pravnoj situaciji da odlučujemo kako će se trošiti 200.000 evra godišnje”, rekao je Vukosavljević, koga su predstavnici KCB-a ispravili da je iz gradskog budžeta za 55. OS izdvojeno ove godine 15,2 miliona dinara, što je sa tri miliona dinara od Ministarstva kulture i informisanja Srbije ukupno oko 150.000 evra.

Povodom kritika zbog načina na koji je smenjena v.d. direktorka KCB-a Mia David i postavljena Ivona Jevtić, koja nema iskustvo u oblasti kulture, Vukosavljević je rekao da je za tu odluku odgovorno Gradsko veće, a ne Sekretarijat za kulturu.

Vukosavljević je izbegao odgovor i na pitanja u vezi sa stavom o protestnim saopštenjima i zahtevima Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), Društva istoričara umetnosti Srbije i AICA Srbija (srpskog ogranka Međunarodne asocijacije likovnih kritičara), Srpskog PEN centra, Srpskog književnog društva i drugih organizacija koje su tražile poništenje gradske odluke o OS. Rekao je samo da prema njima "isti odnos kao prema svim ostalim saopštenjima koja prosleđuju relevantna udruženja".

U prilog gradskoj odluci govorili su i likovni kritičar Đorđe Kadijević i kustos u penziji Nikola Kusovac, koji su posle nekog vremena napustili skup, nezadovoljni tokom rasprave, te predsednik ULUS-a Zoran Čalija, kustoskinja ULUS-a Natalija Cerović, slikar Velizar Krstić i doktorant na Fakultetu likovnih umetnosti Petar Mošić.

Predstavnici KCB-a, koji su bili pozvani među zvanične učesnike, odlučili da samo iznesu faktografske podatke o OS iz publike.

U publici su bili i mnogi međunarodno etablirani umetnici, kustosi i kulturni radnici koji su izrazili nizom pitanja, komentara i argumenata negodovanje zbog gradske odluke o OS, ističući da je neprihvatljiva podela na domaću i međunarodnu savremenu umetnost i sužavanje prostora za savremenu umetničku praksu.

Deo publike odobravao je izlaganja zvaničnih učesnika okruglog stola i prekidao one koji su postavljali pitanja, a više puta je došlo i do međusobnih verbalnih uvreda, pa i do neprijatne scene na samom kraju, kada je bivši direktor Istorijskog muzeja Srbije Miroslav Živković verbalno i fizički napao istoričara umetnosti Branislava Dimitrijevića zbog ranijih izjava o njemu.

Prisutni su ih razdvojili, pa nije došlo do “tuče umetnika”, kako su preneli pojedini tabloidi.

Dimitrijević je prethodno, ističući da je tokom karijere radio sa više od 250 srpskih umetnika, ocenio da je osnovni problem koji stoji iza odluke o OS i toka diskusije - neshvatanje osnovne uloge savremene umetnosti u društvu.

“Savremena umetnost treba da bude sve ono što društvo nije, da pokaže mnoge alternativne mogućnosti života, alternativne mogućnosti stvaranja, različite životne situacije koje nemaju svoje utemeljenje ni u jednoj, ni u drugoj politici”, rekao je Dimitrijević, koji je bio ko-kustos 53. Oktobarskog salona 2012. godine "Гуд лајф / Good Life", održanog u zapuštenoj zgradi Geozavoda, danas renoviranoj za sedište projekta "Beograd na vodi".

“Prezirete savremenu umetnost jer je kritična upravo prema idejama koje politički zastupate”, rekao je Dimitrijević Vukosavljeviću, optužujući ga  da pokušava da vrati “nacionalistički izolacionizam”.

Vukosavljević je te navode nazvao “besmislicom ogromnih razmera” i “jeftinom autošovinističkom frazeologijom”, dodajući da se o pitanjima savremene umetnosti može “danima i danima debatovati”.

Na pitanje predsednice Asocijacije NKSS i kustoskinje Milice Pekić da li će se ubuduće konsultovati u utvrđivanju strateških odluka sa nekim nezavisnim telima, Vukosavljević je rekao da “strogo formalno gledano” Beograd ne može da donosi bilo kakvu strategiju dok ona ne postoji na republičkom nivou.

Vukosavljević je rekao i da je uticaj politike u kulturi neminovan i da je politika odlučivala o manifestacijama i dovodila direktore ustanova u Beogradu i svih proteklih godina, direktno ili indirektno.

“Jedna je stvar koje moramo biti svesni. Nemojte da se lažemo. Ja nisam napravio ovaj svet ovakvim, a niste ga ni vi napravili... Odbor manifestacije kao što je OS, predlaže, odnosno imenuje Skupština grada, ali to je ipak politička funkcija. Ja ne znam kako da napravimo neku utopiju Tomasa Mora ili neku idealnu državu. Za tim se traga već stotinama godinama…”, rekao je Vukosavljević, dodajući da se trudi da “toga bude što manje”.

“Možda će neko ko dođe to sasvim ukinuti, ali nisam veliki optimista. Ne možemo, bez obzira na bijenalni, kvadrijenalni, šestomesečni OS, da postignemo opšti konsenzus u Srbiji i Beogradu o tome ko su ti stručnjaci koji treba da budu članovi Odbora manifestacije koji imaju nepodeljeni autoritet među svim učesnicima na sceni. Mi ne možemo da se dogovorimo po tom principu ni o kvalitetu OS, koji po našem mišljenju ide gore-dole… Ne možemo nikad da se dogovorimo ni o čemu. Neko mora da preseče i da preuzme odgovornost, i da predloži neke mere i poteze, a vreme će pokazati kako će stvari funkcionisati”, rekao je Vukosavljević.

Vukosavljević je zaključio i da su odluke o OS i reakcije koje su usledile ponovo dovele vizuelnu umetnost u žižu javnosti, te da će ta “podignuta atmosfera”, ne samo kada je reč o OS, nego i o drugim manifestacijama, izložbama i uopšte položaju umetnika, “dati neke dobre rezultate”.

Istovremeno, naveo je da će biti dobro ako budžet za kulturu u Beogradu bude u 2015. godini na nivou ovogodišnjeg. Dodao je da Sekretarijat za kulturu na to ne može da utiče.

“Ne uzima Sekretarijat iz gradskog budžeta koliko mu treba, već koliko mu druge službe odrede prema nekim svojim procenama”, rekao je Vukosavljević.

Izlaganje Vukosavljevića često je dopunjavao predsednik ULUS-a, ali ni jedan, ni drugi nisu mogli da odgovore na pitanje koje je jedna umetnica postavila u vezi sa mogućnošću da dobije predviđenu nadoknadu za izložbu u jednoj od galerija ULUS-a.

“Sramota je ULUS-a što ne može da se izbori za bazična staleška prava svojih članova i da dobije odgovor na ovo pitanje”, ocenio je u diskusiji Svebor Midžić, ocenjujući da su likovni radnici svrstani gradskom kulturnom politikom u rang sa trudnicama, penzionerima, prekarnim radnicima i drugim ugroženim grupama.

U diskusiji su, inače, učestvovali i članovi ULUS-a koji se slažu sa promenom statusa OS, koji su najčešće i dobacivali i prekidali ostale učesnike, kao i oni koji su i sami iznenađeni podrškom svog udruženja gradskoj odluci.

Predsednik ULUS-a rekao je da već nekoliko godina – kao vid otpora dosadašnjem Oktobarskom salonu, koji je nazvao “privatizovanom, autorskom izložbom”, organizuje paralelnu manifestaciju sa radovima umetnika koji nisu bili u mogućnosti da izlažu na OS.

“Sa OS je izbačena likovna umetnost Srbije… OS bi trebalo da predstavlja ogledalo domaće umetnosti prema svetu. Šta nas predstavlja na OS proteklih nekoliko godina? Da li neko pamti neki rad sa OS?”, rekao je Čalija, između ostalog.

Istoričarka umetnosti Darka Radosavljević Vasiljević, direktorka Remonta, koja je od 1992. tri puta učestvovala kao kustos na OS (2005. bila je i umetnička direktorka tada već međunarodne izložbe), podsetila je da je oduvek bilo otpora i da su od kada postoji OS pravljene ozbiljne prateće manifestacije koje su kontrirale zvaničnoj.

“Najčešće su protiv OS protestovali članovi ULUS-a. Nikada niste zadovoljni, uvek ste se bunili, a niste do danas rekli šta hoćete, nego ste samo protiv”, rekla je Darka Radosavljević, koja je bila kustos prateće izlozbe OS 1992. godine, zatim jedan od petoro selektora 2000. godine i kustos međunarodnog OS 2005.

Uvod u raspravu dali su, uz Nataliju Cerović, koja je ispričala istorijat OS, Đorđe Kadijević i Nikola Kusovac, koji su ocenili da je OS izgubio identitet.

Kadijević je rekao da se OS menjao kako se menjala i vizuelna umetnost, ali i da “promene moraju da imaju svoje granice da stvar ne bi izgubila svoj identitet”. “OS može da se menja toliko koliko liči na sebe, a ako ode dalje, ne treba da nosi taj naziv”, rekao je Kadijević, dodajući da se čudi što se uopšte diskutuje o tome kakav bi trebalo da bude OS.

Kusovac je takođe ocenio da je “identitet OS potpuno promenjen” i dodao da smatra da je reč o “drskosti i bezobrazluku onih koji su preinačili” njegov karakter, a zovu ga i dalje OS.

Kusovac se nije složio sa idejom o bijenalnom održavanju OS, smatrajući da bi, u zavisnosti od sredstava, trebalo da bude održavan čak i dva puta godišnje.

Povodom polemike o OS, gradske vlasti objavile su 6. novembra spisak organizacija i pojedinaca koji su podržali odluku o promeni statusa OS, među kojima su: Ljuba Popović, Božidar Damjanovski, Aleksandar Cvetković, Mihailo Petković, Dragoljub Varajić, Sreten Petrović, Ratko Božović, Stanislav Živković, Zdravko Vučinić, Đorđe Kadijević, Dejan Đorić, Bratislav Ljubišić i Petar Petrović. 

Ta grupa slikara, primenjenih umetnika, estetičara, istoričara umetnosti i likovnih kritičara, zatražila je da se OS “vrati građanima Srbije, tj. na izvornu zamisao i bude reprezentativni presek novijeg rada najboljih srpskih umetnika”.

“Da bi Salon ponovo bio sjajan, zainteresovao publiku, širu i stručnu javnost, organizator mora u potpunosti prestati sa praksom izlaganja beznačajne i đubrišne umetnosti i pod istim uslovima dati mogućnost za nadmetanje kvalitetnih ostvarenja različitih vidova umetnosti. U Komisiji za izbor dela i nagrade moraju biti i članovi staleških organizacija ULUS-a  i ULUPUDS-a”, navedeno je u saopštenju, objavljenom na sajtu Grada.

Grad je objavio u celini i saopštenja podrške predsednika ULUPUDS-a Vladimira Lovrića, direktora Kulturnog centra Novog Sada Andreja Fajgelja, te istoričara umetnosti Zdravka Vučinića, ali ne i saopštenja organizacija koje su protestovale povodom slučaja OS.

Odluka o bijenalnom statusu OS doneta je 24. oktobra - u završnici 55. izdanja te međunarodne izložbe "Stvari koje nestaju", čiji su kustosi bili ove godine Nikolaus Šafhauzen i Vanesa Džoan Miler iz Kunsthalea u Beču, a predstavila je radove 32 umetnika, od kojih je 18 bilo iz Srbije.

Odbor OS je u znak protesta podneo 30. oktobra ostavku, a Skupština grada Beograda smenila je v.d. direktorku KCB-a Miu David Zarić, koja je dan ranije podnela ostavku povodom situacije sa OS.

Na inicijativu KCB-a, pokrenuta je onlajn peticija za poništenje gradske odluke, koju je potpisalo više od 2.200 ljudi na internetu, uz nekoliko stotina u fizičkom obliku, a među njima su i mnogobrojni umetnici, kustosi i kulturni radnici iz regiona i sveta.

Umetnik Vladimir Nikolić je u znak protesta zatvorio svoju izložbu u KCB-u, a umetnica Darinka Pop Mitić je prekrečila svoj mural na stepeništu ka galeriji Podroom KCB-a. Od najavljenih programa u KCB-u odustali su umetnici Zoran Todorović i Milan Bosnić, urednik izdavačke kuće Biblioteka XX vek Ivan Čolović, kao i Srpski PEN centar.

Oktobarski salon osnovan je 1960. godine kao lokalna revijalna izložba, a kroz višedecenijsku dinamičnu transformaciju izrastao je u međunarodnu manifestaciju sa izrazitim autorskim karakterom. OS je 2004. dobio međunarodni karakter, a dosadašnji kustosi međunarodnih izdanja OS bili su: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, kustoska grupa Red Min(e)d i ove godine Nikolaus Šafhauzen i Vanesa Džoan Miler.

*U PRILOGU: Bilans OS od kada je internacionalna manifestacija (izvor KCB)

(SEEcult.org)