Umetnošću do pomirenja

Fri, 09/02/2011 - 17:55.
/
Samit-JIE-UNESCO-Viminacijum.jpg

Šefovi država jugoistočne Evrope usvojili su 2. avgusta u Viminacijumu deklaraciju kojom potvrđuju opredeljenost za nastavak pomirenja i izgradnju mirne i prosperitetne evropske budućnosti regiona, ističući posebnu ulogu savremene umetnosti u tim procesima.

Učesnici devetog UNESKO-vog regionalnog Samita, posvećenog “savremenoj umetnosti i pomirenju u JIE”, istakli su u deklaraciji suštinsku ulogu savremene umetničke produkcije u životu i razvoju pojedinca i društva, kao sredstva za promociju i širenje ljudskih prava i vrednosti tolerancije, kulturne raznolikosti i uzajamnog razumevanja.

Deklaracija bi, kako je istakao domaćin - predsednik Srbije Boris Tadić na otvaranju, trebalo da postavi okvire za jačanje interakcije zemalja u regionu kroz intenziviranje razmene između savremenih umetničkih scena.

Učesnici Samita su se obavezali da će štititi i podržavati umetnike i njihovu slobodu stvaranja, dostojanstvo i integritet u opisivanju, tumačenju i razumevanju promenljivih prilika u savremenom svetu. Takođe, poručili su da će težiti da se inicira, primenjuje i održava kulturna saradnja kroz rad kulturnih ustanova i organizacija, umetničkih inicijativa i nevladinih organizacija, kao i razvoj neophodnih objekata.

Deklaracija izražava i opredeljenost učesnika Samita za širenje učešća umetnika u donošenju odluka od javnog interesa i formulisanju kulturnih politika, kao i za unapređenje društvene uloge umetnika.

Takođe, deklaracijom je obećana podrška umrežavanju, mobilnosti i zajedničkim projektima u oblasti savremene umetnosti i istaknuta potreba stvaranja regionalnih zbirki savremene umetnosti kao zajedničkog nasleđa budućnosti.

Tadić je pritom izrazio očekivanje da će UNESKO pružiti podršku u promociji takvih kolekcija na međunarodnom nivou kako bi se “omogućilo da umetnička produkcija u regionu istinski postane deo savremene svetske umetničke scene”.

Viminacijumskom deklaracijom istaknuta je i potreba posvećivanja veće pažnje mladima i njihovom obrazovanju, odnosno razvoju svesti o ulozi i značaju savremene umetnosti.

Posebno je istaknuta i potreba naglašavanja uloge masovnih medija kao posrednika u podsticanju interesovanja i unapređenju znanja o savremenoj umetnosti, čije prakse imaju jasnu, kritičku ulogu, što nije moguće u kreativnim industrijama kojima upravlja tržište.

U prisustvu generalne direktorke UNESKO-a Irine Bokove, te evropskog komesara za obrazovanje, kulturu, multijezičnost i omladinu Andrule Vasiliu (Androulla Vassiliou), generalne direktorke Saveta Evrope za obrazovanje, kulturu, nasleđe, omladinu i sport Gabrijele Bateni-Dragoni (Gabriella Battaini-Dragoni), kao i predsednika Albanije Bamira Topija, člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakira Izetbegovića, predsednika Bugarske Georgija Parvanova, Hrvatske Ive Josipovića, Makedonije Đorđa Ivanova i Crne Gore Filipa Vujanovića, predsednik Srbije Boris Tadić istakao je u uvodnom govoru da je deveti Samit JIE, organizovan u saradnji sa Uneskom i SE, još jedna potvrda posvećenosti procesu pomirenja, dijalogu i promovisanju tolerancije i međusobnog razumevanja u regionu.

Tadić je iskoristio priliku i da poruči da je perspektiva članstva zemalja u regionu u EU veoma bitan podsticaj procesu pomirenja, kao i da ponovo naglasi važnost pitanja statusa srpskog duhovnog i kulturnog nasleđa na Kosovu, pre svega srednjovekovnih spomenika koji su uvršteni na UNESKO-vu listu ugrožene kulturne baštine (manastiri Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodica Ljeviška).

“Srbija je jasno određena kao država ugovornica kojoj ovi spomenici pripadaju i tako mora da ostane. Ovde želim da budem sasvim jasan, jer se radi o vitalnom interesu moje zemlje i naroda. Ove svetinje predstavljaju samu srž srpskog identiteta. Fizički su, nažalost, ugrožene od strane ekstremista - preko 150 crkava i manastira je uništeno od juna 1999. godine, od toga 35 tokom martovskog pogroma 2004. godine. Svedoci smo političkih pokušaja Prištine da se nesporni srpski identitet ovih svetinja zameni ‘kosovarskim’”, rekao je Tadić.

“Samo beskompromisnim očuvanjem kulturnog nasleđa stvaramo preduslov za nastanak baštine budućnosti i stoga ću i lično nastojati da se zajedničkim naporima svih strana, uključujući i UNESKO, pronađe rešenje za ovo osetljivo pitanje”, poručio je Tadić.

Ističući da se “vrednosti demokratije najbolje brane kulturom”, Tadić je rekao i da je Srbija, u nastojanjima da doprinese zaštiti baštine čovečanstva, podnela kandidaturu za Komitet za svetsku baštinu za period 2011-2015.

“Uvereni smo da našim dugogodišnjim iskustvom i međunarodno priznatom ekspertizom u oblasti svetske baštine možemo da doprinesemo jačanju integriteta Konvencije o svetskoj baštini i promovisanju njenih principa”, rekao je Tadić i izrazio nadu da će, u duhu regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, Srbija moći da računa na podršku zemalja regiona.

Tadić je naglasio i da će Srbija nastaviti da igra aktivnu ulogu u promovisanju i produbljivanju regionalne saradnje koja je ključni faktor konsolidacije demokratije, stabilnosti i mira u regionu.

“Mi smo ponosni na spomenike kulture koji su uvršćeni na Listu svetske baštine - pored pomenutih srednjovekovnih srpskih spomenika na Kosovu, tu su još i Stari Ras i Sopoćani, manastir Studenica i Gamzigrad Romulijana. Nadam se da će se na ovoj listi u budućnosti naći mesta za još neke od 11 kulturnih i prirodnih dobara koja se nalaze na tentativnoj listi”, rekao je Tadić, ističući posebno, kao još jedan primer regionalne saradnje, zajedničku inicijativu BiH, Hrvatske, Crne Gore i Srbije, da se srednjovekovni nadgrobni spomenici - stećci uvrste na Listu svetske baštine, kao i inicijativu za nominaciju dinarskog karsta, u kojoj pored Srbije učestvuju Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora i Slovenija.

Generalna direktorka UNESKO-a Irina Bokova, koja prvi put boravi u Srbiji, rekla je da su ljudi u regionu JIE pokazali da dijalog može pomoći da prebrode razlike i pomire se posle konflikata.

Bokova je poručila i da UNESKO i ona neće žaliti truda u podršci postizanju pomirenja u regionu, u čemu će sarađivati i s političkim zvaničnicima i s predstavnicima civilnog društva.

Ističući važnu ulogu umetnosti i sećanja u procesu pomirenja i održavanju mira, ona je predložila inicijativu za izgradnju regionalnih mreža u kulturi među profesionalcima, civilnim društvom i političarima, zasnovanu na principima ministarske konferencije JIE održane prošlog juna u Beogradu.

I ostali učesnici Samita istakli su važnost pomirenja u regionu i ulogu kulture i umetnosti u tom procesu, a predsednik Albanije Bamir Topi zauzeo se i za učešće Kosova na takvim skupovima.

“Kosovo ne treba da ostane izvan ovakvih razgovora, već treba svojim glasom da osnaži svoju kulturu, za šta je potrebna dobra volja svih”, rekao je Topi i ocenio da je “jedinstvo u regionu moguće i neophodno".

Hrvatski predsednik Ivo Josipović rekao je da politika i pravo imaju važnu ulogu u procesu pomirenja, ali je ukazao na opasnost od politike koja po svaku cenu želi da ima monopol na istinu.

Prema rečima Josipovića, umetnici i kulture koji povlađuju takvim politikama sami sebe osuđuju na prolaznost, zbog čega je utoliko važnija uloga onih umetnika koji ne odustaju od autonomnosti i humanosti.

Josipović je rekao da svi političari u regionu moraju da budu stoga zahvalni upravo tim umetnicima i kulturnim radnicima koji nisu čekali političke sporazume, nego su svojim delima i akcijama često podsticali političare i bili prethodnica u obnavljanju porušenih starih i građenju novih mostova.

Josipović je naveo kao primer i nedavni koncert Beogradske filharmonije na otvaranju festivala “Julijan Rahlin i prijatelji” u Dubrovniku, kojem je prisustvovao i koji je, kako je rekao, zasenio sve trenutne nesuglasice između Srbije i Hrvatske.

Slično Josipoviću, i član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović odao je priznanje umetnicima koji idu ispred političara i obezbeđuju da se, uporedo sa posleratnom materijalnom obnovom spomenika kulture, ponovo spajaju pokidane veze.

Izetbegović je zatražio podršku kandidaturi Sarajeva za evropsku prestolnicu kuture 2014. godine, a najavio je i da će Predsedništvu BiH predložiti da se sledeći, deseti Samit šefova država JIE održi u Mostaru.

Bugarski predsednik Georgi Prvanov poručio je da je potrebno iskoristiti sve mogućnosti za izgradnju novih kulturnih koridora, a predsednik Makedonije Đorđe Ivanov istakao je hrabrost kao zajedničku karakteristiku umetnosti i pomirenja.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović rekao je da su kultura i umetnost instrumenti pomirenja i da povezuju region bolje od svih drugih političkih i društvenih delovanja, te da Crna Gora predstavlja prostor maksimalno otvoren za sve vidove saradnje.

Učesnici Samita u Viminacijumu pozdravili su inicijativu da Predsedništvo BiH bude domaćin njihovog narednog sastanka 2012. godine, kao i da predsednik Makedonije Ðorđe Ivanov bude domaćin Samita u Ohridu 2013.

Uoči Samita u Viminacijumu, 1. septembra u Beogradu održan je regionalni okrugli sto na ministarskom nivou sa grupom od dvadesetak savremenih umetnika iz zemalja JIE, a razgovor je bio posvećen savremenoj umetničkoj produkciji kao nasleđu za budućnost.

U organizaciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) i Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, taj skup u Legatu Čolaković prvi put je okupio ministre kulture iz regiona i savremene umetnike sa kojima MSUB već godinama sarađuje.

Pokazalo se da političari u regionu prepoznaju značaj savremene umetnosti u pomirenju, kao i probleme sa kojima se ona suočava, a umetnici očekuju da onda to i delima potvrde.

(SEEcult.org)

Comments