Političari u regionu prepoznaju značaj savremene umetnosti u pomirenju, kao i probleme sa kojima se ona suočava, ali umetnici očekuju da to i delima potvrde, pokazao je okrugli sto ministara kulture i umetnika iz zemalja Jugoistočne Evrope, održan 1. septembra u Beogradu kao uvod u deveti regionalni Samit UNESKO-a u Viminacijumu.

Okrugli sto u Legatu Čolaković, posvećen savremenoj umetničkoj produkciji kao nasleđu za budućnost, organizovao je Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), okupivši prvi put ministre kulture iz regiona i grupu od dvadesetak istaknutih umetnika različitih generacija iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Rumunije, Slovenije, Srbije i Turske, sa kojima već godinama sarađuje.

Učesnici okruglog stola

Razgovor ministara i umetnika, koji je direktorka MSUB Branislava Anđelković nazvala događajem bez presedana, pokazao je da postoji niz problema u savremenoj umetničkoj produkciji, ali i mogućnosti za njihovo rešavanje, pre svega stvaranjem boljih uslova za rad (zakonskih, finansijskih, statusnih...).

Umetnici su stoga izrazili u razgovoru s novinarima očekivanje da zaključci tog skupa neće ostati samo prazne reči na papiru.

Domaćin Samita UNESKO-a, predsednik Srbije Boris Tadić, na čiju je inicijativu savremena umetnost stavljena u fokus tog godišnjeg skupa, pronašao je sličnost posla političara i savremenih umetnika u nastojanju da obezbede bolje razumevanje među ljudima, a time doprinesu i pomirenju u regionu.

Boris Tadić i Branislava Anđelković

“Naš posao jeste da obezbedimo komunikaciju čak i među onima koji se ne razumeju valjano, a to jeste i pretpostavka pomirenja”, rekao je Tadić, koji je prethodno imao u Predsedništvu odvojene razgovore sa predsednicima Crne Gore, Hrvatske i Makedonije.

“Razumem ovo veče kao priliku da se požalimo jedni drugima. Ja se, poštovani umetnici, vama žalim, jer razumem da ćete me vi razumeti”, rekao je Tadić, dodajući da često vodi razgovore sa političarima koji ga ne razumeju, jer ne predaju, kao on, umetnost politike.

Izrazivši nadu da umetnici u njemu vide saradnika ili srodnu dušu sa političke strane sveta, Tadić je izrazio i zadovoljstvo zbog predložene upotrebe umetnosti na “jedan sasvim drugačiji način, pomalo i neočekivan”, a predložio je i upotrebu politike u pozitivnom smislu te reči, imajući na umu pomirenje, kreiranje novih odnosa među ljudima i stvaranje šansi u regionu.

Navodeći da svaki oblik postojanja čoveka ili ljudske delatnosti može biti upotrebljen i zloupotrebljen, uključujući i politiku, i umetnost, i industrije hrane i zabave, i medije, Tadić je rekao da je to posledica života u dihotomnom vremenu u kojem postoji lice i naličje koje, opet, znači da se “neprekidno nalazimo na ivici provalije”.

“Činjenica da smo na ivici provalije ima i svoju drugu dimenziju - da imamo izlaz i da ne moramo da propadnemo u provaliju. I ja hoću da podelim to iskustvo sa vama, obavljajući ovu dužnost, radeći u univerzumu politike”, rekao je Tadić, dodajući da, kada drži studentima predavanje o umetnosti politike, uvek ima dilemu iz kog ugla da im priđe, posebno imajući u vidu geopolitički prostor Jugoistočne Evrope i Balkana, koji u političkom kontekstu “znači podele, sukobe, ratove, znači zločine i, u pojedinim istorijskim momentima, velika dostignuća ljudske kulture”.

Prema njegovim rečima, neophodno je zato pronaći “vrlo konkretna i praktična rešenja ne samo za pitanja umetnosti, nadgradnje, stvaralaštva, već i za elementarnu egzistenciju - kako preživeti od vremena do vremena, kako artikulisati interese i objediniti ih, učiniti ih zajedničkim, a ne učiniti ih razlogom podele ili nasilja na prostoru na kojem je eminentno deljenje i nasilje koje je posledica podela”.

“Kada na Balkanu želite da pronađete kompromis, dobijete epitet slabog ili onog koji ne zastupa legitimne interese. Kada pokušavate da pronađete rešenje, dobijete epitet onoga koji se povlači, koji izdaje. Kada pokušavate da budete racionalni, suprotstavljate se kompletnoj istoriji svih naroda koji postoje na ovom prostoru u interpretaciji koja je uobičajena i u periodici, i analitičkim tekstovima, pristupima nacionalnih inteligencija i u uobičajenom tumačenju”, dodao je Tadić, izrazivši nadu da će i političari i umetnici doprineti boljem razumevanju u regionu, kao pretpostavci pomirenja u regionu.

Učesnici okruglog stola preneli su novinarima da je u diskusiji konstatovano da saradnja među umetnicima, pa i institucijama u regionu postoji, kao i da se doprinos savremene umetnosti u saradnji i pomirenju ne dovodi u pitanje, ali i da je neophodno poboljšati uslove rada i status umetnika, koji su nepovoljni i slični u svim zemljama u regionu.

Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Srbije Predrag Marković izjavio je da je jasno da umetnosti ne treba pomirenje, nego provokacija, a da država treba da omogući pomirenje tako što će edukovati korisnike umetnosti i obezbediti siguran prostor za umetnike u kojem će se sučeljavati sa svojim razlikama.

Država stoga, kako je rekao, treba da pronađe finansijske i organizacione načine da omogući da taj bezbedan prostor, u kojem će se stalno sučeljavati i preplitati razlike, razmenjivati iskustva i voditi dijalog - što će doprinositi umetnosti, bude i dobar izazov za savremenike - one kojima se političari obraćaju - da postanu istinski korisnici kulture.

Marković je ukazao i na mogućnost zloupotrebe umetnika od strane politike, napominjući da učesnike okruglog stola nisu izabrale države, već MSUB, kao ustanova kulture koja sa njima odavno sarađuje.

“Odlučili smo da mi slušamo umetnike, a ne da umetnici slušaju političare iz jednog jednostavnog razloga - zato što postoji jedno staro pravilo: šta god da umetnici urade - političari će to zloupotrebiti”, rekao je Marković.

Hrvatski ministar kulture Jasen Mesić ocenio je da je saradnja u regionu u uzlaznoj putanji i da ne bi trebalo više toliko ni govoriti o njoj, već je treba praktično podržati.

“Saradnja među samim umetnicima i institucijama na prostoru jugoistočne Evrope ide vrlo dobro, programi se svake godine sve bogatiji, saradnja je intenzivnija i na zajedničkim projektima iz godine u godinu, sve više umetnika iz pojedinih zemalja odlazi u druge, na razne manifestacije, festivale... Tako treba nastaviti i to je dobar put i verujem da između umetnika nema velikih razmimoilaženja”, rekao je Mesić.

“Na neki način ne bi trebalo toliko više govoriti o saradnji, nego osigurati uslove za delovanje frilens savremenih umetnika, omogućiti slobodne kuće gde mogu besplatno da rade, ateljee, zakonske propise koji će im osigurati socijalnu i zdravstvenu zaštitu, osigurati fluktuaciju tržišta umetnosti, jer danas zapravo, kad pitate te umetnike kome uopšte svoje radove mogu prodati - kad znamo da sve galerije imaju ograničene finansijske mogućnosti da kupuju njihove radove - onda se pred nama otvara čitava lepeza problema”, rekao je Mesić.

Prema njegovim rečima, u tome i jeste velika vrednost beogradskog sastanka.

“Ako nam to umetnik direktno može reći i ponuditi nam određenu platformu za rešavanje toga, onda mislim da je to možda najveći benefit ovog sastanka”, rekao je Mesić.

Jasen Mesić

Saradnju Srbije i Hrvatske u kulturi, kako među pojedincima, tako i među institucijama, Mesić je ocenio kao “vrlo dobru”, napominjući da se posao koji čeka da bude dovršen između dva ministarstva odnosi na povraćaj kulturnih dobara koja su iz Hrvatske odneta između 1991. i 1995.

“Taj proces je u toku i očekujemo sastanak mešovite komisije u Zagrebu. To je jedan od glavnih prioriteta koji moramo rešiti kako bi se kulturna saradnja još intenzivnije razvijala”, rekao je Mesić, dodajući i da je obnova objekata Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj takođe jedan od prioriteta Ministarstva kulture.

Crnogorski ministar kulture Branislav Mićunović takođe je izrazio zadovoljstvo sastankom sa kolegama i umetnicima iz regiona, ocenjujući da otvara nove mogućnosti i predstavlja nov način i novu vrstu dobre konsolidacije.

Napominjući da i među ministrima ima umetnika, poput njega, Mićunović je rekao da situaciju stoga i “organski razume”.

Pozdravljajući Tadićevu inicijativu o važnosti uloge savremene umetnosti u pomirenju, koja će se naći u deklaraciji Samita šefova država, Mićunović je rekao da je Crna Gora uvek bila otvorena u tom smislu i u vreme velikih nesporazuma i ratova na prostoru bivše Jugoslavije, i u vreme tranzicije.

Okrugli sto ministara i umetnika iz regiona organizovan je uoči devetog UNESKO-vog Samita šefova država JIE, čiji je domaćin predsednik Srbije Tadić, a učestvuje i generalna direktorka UNESKO-a Irina Bokova, kojoj je to prva poseta Srbiji od kada je stupila na dužnost 2010.

Na okrugli sto u okviru Samita UNESKO-a pozvani su umetnici  iz Albanije (Adrian Paci), BiH (Radenko Milak, Enver Hadziomerspahić, Amila Ramović), Bugarske (Luchezar Boyadjiev, Kalin Serapionov, Iara Bubnova), Grčke (Evanthia Tsantila), Crne Gore (Mirjana Dabović), Hrvatske (Igor Grubić, Vlado Martek), Makedonije (Yane Calovski, Oliver Musovik), Moldavije (Stefan Rusu), Rumunije (Matei Bejanaru, Iosif Kiraly), Slovenije (Alenka Gregorić), Turske (Can Altay, Iz Oztat) i Srbije (Ivan Grubanov, Raša Todosijević, Milica Tomić).

Samit šefova država JIE, 2. septembra na arheološkom nalazištu Viminacijum kod Kostolca, nastavak je godišnjih UNESKO-vih sastanaka koji su rezultirali snažno izraženom  posvećenošću jačanju i održanju saradnje u regionu kroz dijalog i konstruktivnu razmenu. Deklaracije koje se usvajaju na kraju svakog samita predstavljaju bazu za izgradnju mostova za razvoj i saradnju među državama u regionu, evropskih institucija i UNESKO-a.

Na marginama Samita, 2. septembra u Kulturnom centru Beograda organizovana je i prezentacija regionalne zbirke savremene umetnosti Ars Aevi iz Sarajeva.

Vesna Milosavljević / SEEcult.org