Pripeme za 54. Bijenale
Pripreme za nastup Srbije na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji ubrzane su posle izbora beogradskog konceptualnog umetnika Dragoljuba Raše Todosijevića za izložbu u nacionalnom paviljonu, na kojoj će, nadovezujući se na osnovnu temu “ILUMInacije”, predstaviti projekat “Svetlost i tama simbola”, nastavljajući postojano kritičko preispitivanje shvatanja i tumačenja simbola i njihove vekovima utemeljene tradicije koja opstaje čak i u savremenom svetu.
Pripreme za nastup Srbije na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji ubrzane su posle izbora beogradskog konceptualnog umetnika Dragoljuba Raše Todosijevića za izložbu u nacionalnom paviljonu, na kojoj će, nadovezujući se na osnovnu temu “ILUMInacije”, predstaviti projekat “Svetlost i tama simbola”, nastavljajući postojano kritičko preispitivanje shvatanja i tumačenja simbola i njihove vekovima utemeljene tradicije koja opstaje čak i u savremenom svetu.
Todosijević je izabran u konkurenciji još osam umetnika, kustosa i kustoskih timova koji su pozvani da učestvuju na konkursu (Vladimir Perić, Dejan Anđelković i Jelica Radovanović, Marina Martić, Kuda.org, kustoski tim nezavisne umetničke asocijacije Remont, Stevan Vuković, Maja Ćirić i Tanja Ostojić), saopšteno je 24. januara na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture povodom 54. Bijenala u Veneciji, koje će biti održano od 4. juna do 27. novembra.
Predsednica Stručnog saveta, istoričarka umetnosti Irina Subotić, rekla je da je Todosijević sigurno “najbolji i najzanimljiviji izbor”, ističući da je imao jaku konkurenciju i da su svi pozvani autori dostavili izuzetno profesionalno izrađene predloge projekta.
Irina Subotić je rekla i je Stručni savet kasno formiran - tek krajem godine, a umetnici i kustosi pozvani su 23. decembra. Zbog nedovoljno vremena za pripremu projekta, Kuda.org i Stevan Vuković su odustali, zbog čega je Irina Subotić apelovala na Ministarstvo da “vodi računa o Bijenalu” i na vreme počne pripeme za 2013.
Ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da je Bijenale u Veneciji “pozornica celog sveta” i da je ujedno prilika za ponovno promišljanje načina na koji se savremena umetnost reprezentuje i u zemlji.
“Svako medijsko predstavljanje umetnosti je bitno i verujem da je ovo pravi izbor. Očekujem da će to biti poseban doživljaj u paviljonu Srbije”, rekao je Bradić, koji je zahvalio Stručnom savetu što je u veoma kratkom roku sa velikom odgovornošću došao do projekta za koji veruje da je pravi izbor, jer rad Todosijevića ima dobru percepciju u inostranstvu i dobar je način za uspostavljanje dijaloga srpske umetnosti i sveta.
Todosijević je rekao da je Bijenale u Veneciji “raskrsnica na kojoj se presecaju i politika, i novac, i turizam, i umetnost”.
“Daleko da tu samo dominira umetnost. Ona je medijum koji lepi razne aktivnosti”, rekao je Todosijević, dodajući da je poslednjih desetak godina narastao neverovatno veliki broj bijenala, ali da je Bijenale u Veneciji uvek bilo u žiži pažnje umetnika sa Balkana, jer je jedna od retkih međunarodnih izložbi koja ima i nacionalne paviljone, a oni su, kako je naveo, s vremena na vreme bili aktuelni i važni da bi se video identitet umetnika - odakle dolazi.
Direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) Živko Grozdanić, komesar izložbe, istakao je da treba iskoristiti potencijal Bijenala za veću vidljivost Srbije.
Grozdanić je rekao da su Mrđan Bajić 2007. i Zoran Todorović 2009. (koji se predstavio uporedo sa Katarinom Zdjelar), bili primetni u svakom pogledu, te da je uveren i u uspeh prezentacije Todosijevića, sa kojim već godinama sarađuje i poznaje njegove producentske zahteve.
Grozdanić je rekao i da je “veliki dobitak za MSUV” da se pojavi kao producent, a da pritom ne predloži umetnika iz Vojvodine.
MSUV je već ostvario kontakte sa Bijenalom i uskoro će postaviti i sajt posvećen Todosijevićevoj izložbi, čija je kustoskinja Sanja Kojić Mladenov. Tekst za katalog će pisati kustoskinja savremene umetnosti u Centru Žorž Pompidu u Parizu Kristin Masel (Christine Macel).
Povodom centralne teme 54. Bijenala “ILUMInacije/ILLUMInations”, koju je osmislila umetnička direktorka Biće Kuriger (Bice Curiger), Todosijević je rekao da ga je to odmah asociralo na Tintoreta, venecijanskog slikara svetlosti, ali da više voli Veronezea, Belinija, Karpaća...
Kurigerova je temu 54. Bijenala i zasnovala na istorijskoj referenci na Tintoreta, čije se bavljenje svetlom, bilo racionalnim ili transcendentnim, može posmatrati kao značajno za rad brojnih savremenih umetnika. Tintoreto je kao umetnik želeo da preokrene konvencije uvrežene u umetnosti renesanse, pa Biće Kuriger posebno stavlja akcenat na ekstatičku ulogu svetla u njegovim poznim slikama. Primer Tintoreta bi trebalo da uspostavi vezu i s lokalnim kontekstom grada Venecije.
Todosijević je rekao da bi napravio rad koji bi bio kao da se radi o nekoliko povezanih radova koji čine celinu. “Kao da ulazite u sobu Raše Todosijevića”, dodao je on.
Vezujući se za osnovnu temu ovogodišnjeg Bijenala ILUMInacije, Todosijević je predvideo da njegovo izlaganje pod metaforičnim nazivom “Svetlost i tama simbola” bude vrsta “razuđenog aikoničnog umetničkog dela”, a činiće ga tri međusobno povezana segmenta.
Prvi je “Dnevnik” - umetnikov “podsetnik” i “svedočanstvo”, koji se sastoji od 120 manjih radova različitih koncepcija, izvedenih različitom tehnikom i različitih dimenzija. Njihovi sadržaji se permanentno dopunjuju i menjaju, što omogućava prilagođavanje datom prostoru i uspostavljanje žive komunikacije s posetiocima.
Drugi segment čine instalacije kojima Todosijević preispituje promenjen odnos i percepciju sadržaja i forme, posebno u skulpturalnim oblicima, tj. u objektima, u vezi sa zatečenim, okamenjenim shvatanjima i za njega “nadasve sumnjivim uporištima u istoriji ideja”.
Instalacija “Gott liebt die Serben” (Bog voli Srbe) najpoznatija je serija Todosijevićevih radova, izlagana u desetinama najuglednijih muzeja i galerija sveta, a inspirisana je, prema njegovim rečima, radovima Gistava Kurbea i Marsela Dišana koji su značenja svojih dela prepustili tumačenjima posmatrača van ustaljenih ideoloških ili religioznih sadržaja.
Tom serijom instalacija Todosijević vodi raspravu o promenljivosti značenja i interpretacije simbola (npr. svastika) u zavisnosti od istorijskih prilika i ideoloških matrica.
Stručni savet za pripremu nastupa Srbije na 54. Bijenalu zaključio je da je nastup Todosijevića garancija primetnog učešća u konkurenciji mnogobrojnih nacionalnih selekcija, s obzirom na njegov ugled u međunarodnim umetničkim krugovima, neospornu i vrlo aktivnu umetničku ličnost, kao i zbog vrednosti radova, kako onih nastalih u prethodnim decenijama, tako i novih i dosad neizlaganih, koje je spreman da uradi upravo za 54. Bijenale.
Osim Irine Subotić, u Stručnom savetu su bili i prof. dr Jerko Denegri, takođe istoričar umetnosti, vajar Mrđan Bajić, redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti, vizuelni umetnik Zoran Todorović, docent FLU, i dr Zoran Erić, istoričar umetnosti, kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Među projektima koje je razmotrio Stručni savet bio je i “Sigurni evropski dom” Marine Martić, koji se bavi temom proizvodnje evropskog identiteta i problema koji se pritom prenebregavaju, nesumnjivo referišući na društveno-politički kontekst u kome se i Srbija danas nalazi. Selektovani umetnici Dejan Kaluđerović, Siniša Ilić i Aleksandar Maćašev se na specifične načine bave “pukotinama u monolitnoj konstrukciji” projekta jedne nadnacionalne države kakva je Evropska unija.
Predlog projekta Tanje Ostojić “Leksikon Tanja Ostojić” zamišljen je kao istraživanje u kojem se - na bazi komunikacionih alata i društvenih mreža i pretraživača koji su prisutni i koji se razvijaju na internetu - mapiraju tranzicijski i migracijski identiteti osoba koje imaju isto ime i prezime kao i umetnica. Rad bi se, dakle, realizovao kao svojevrsna psiho-geografija kroz saradnju s osobama koje se zovu Tanja Ostojić, a bio bi predočen kao prostorna instalacija koja uključuje prisustvo i performanse tih učesnica.
Maja Ćirić je predložila projekat „Efikasne ekonomije”, u kojem bi učestvovala grupa Urtika (Urtica), platforma za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti Teorija koja hoda i vizuelni umetnik Sinša Ilić, a Kulturni centar Beograda je bio spreman da ga produkcijski podrži. Ključne reči projekta su: Iluminacija, Znanje, Vrednost, Efikasnost, Rad. Iluminacija je shvaćena kao koncept, kao proces kreiranja znanja i intrvenisanja u društvenom kontekstu, jer preispitujući sadašnjost, pronalazimo vrednosti za budućnost. Paviljon je osmišljen kao zona u kojoj afirmisane vrednosti nadilaze one koje umetnost iz Srbije predstavljaju kao radikalno, marginalno, traumatizovano i pasivno drugo.
“Muzej detinjstva/Kolekcija Akumulacije” Vladimira Perića je teorijski zasnovan na ideji ready madea, a praktično je rezultat umetnikovog dugogodišnjeg strasnog sakupljanja različitih artefakata - posebno u vezi sa svetom detinjstva i to u rasponu od poslednjih 50 i više godina. Time taj značajni fond predmeta svojom koncepcijom nadrasta jednodimenzionalnu zbirku i individualna iskustva, i dobija širu psihološku i socijalnu ulogu muzealizacije neposredne prošlosti, a na estetskom planu - ostvaruje specifični ambijent ispunjen alegorijama karakterističnim za način života, ukus, stil, duh sredine XX veka.
Projekat Dejana Anđelkovića i Jelice Radovanović kritički preispituje aktuelne procese društvenih transformacija koji se ogledaju kroz uvođenje “slobodnog tržišta” i novih sistema vrednosti u državama poput Srbije. Umetnici su predstavili tri segmenta celokupnog projekta: video rad “Hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj”, prostornu instalaciju “Levica-desnica” i instalaciju i video projekcije “Bez imena”.
Projekat kustoskog tima Remont (Saša Janjić, Miroslav Karić i Darka Radosavljević Vasiljević), pod nazivom “Šta ostaje za nama” bavi se problemom nacionalne reprezentacije u istorijsko-umetničkom kontekstu Venecije kao grada “zidnih slika”. Takođe, ispituje mogućnosti kolektivnog kreativnog čina petoro srpskih umetnika koji bi zajedničim radom ostvarili zidnu sliku u nacionalnom paviljonu (Živko Grozdanić, Uroš Đurić, Dragana Stevanović, Aleksandar Jestrović Jamesdin i Aleksandar Dimitrijević).
Sajt MSUV je www.msuv.org, a prezentacija srpskog paviljona biće na adresi www.pavilionserbia.org
SEEcult.org objavio je nedavno širi prikaz koncepta projekta Raše Todosijevića “Svetlost i tama simbola” (Todosijević na 54. Bijenalu), a njegovi radovi nalaze se i u Galeriji umetnika Portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
