• Search form

20.06.2016 | 16:15

Ka modelu kritičkog muzeja

Ka modelu kritičkog muzeja

Muzej savremene umetnosti u Beogradu, u saradnji sa Gradskom galerijom umetnosti iz Ljubljane (MGML), organizuje od 24. juna u zgradi Muzeja grada Beograda međunarodnu izložbu “Naopačke: Udomiti kritiku” čija je glavna tema transformacija uloge muzeja, galerija i drugih javnih institucija za produkciju, predstavljanje i prikupljanje savremene umetnosti u periodu tranzicije, kao i transformacija uloge umetnika i nezavisnih prostora koje vode umetnici unutar tih procesa.

Na izložbi će biti predstavljeni radovi više od 30 domaćih i stranih umetnika, a planirani su i performansi i panel diskusije.

Učestvuju umetnici: Azra Akšamija, Lučezar Bojadžijev, Jane Čalovski & Hristina Ivanoska, Vlasta Delimar, Goran Đorđević, Mikloš Erhart, Stano Filko, Fokus Grupa, Liljana Gjuzelova & Sašo Stanojkovik, Jusuf Hadžifejzović, IRWIN, Sanja Iveković, Dalibor Martinis, Mladen Miljanović, Aleks Mlinarčik, Ivan Mudov, Ilona Nemet, Elif Ener, Dan Peržovski, Lia Peržovski, Tadej Pogačar, Zoran Popović, Vladan Radovanović, Tamaš Sentjobi, Škart, Apolonija Šušteršič & Bojana Kunst, Raša Todosijević, Goran Trbuljak, Nomeda & Gediminas Urbonas i GVS grupa i Martin Zet.

Autorke koncepcije i inicijacijatorke projekta su Alenka Gregorič i Suzana Milevska, a kustosko-istraživački tim čine i: Zoran Erić, Vit Havranek, Vladimir Vidmar i Raluka Vojnea.

Integralni deo projekta je Privremena radna soba koja se sastoji od tri sekcije, od kojih je jedna specijalno koncipirana povodom situacije MSUB-a koji je zatvoren već devet godina zbog odlaganja rekonstrukcije.


  Apolonija Šušteršič & Bojana Kunst, MUSU, 2006.

Prva sekcija već je razvijena u Ljubljani za izložbu “Obrnuto – Ne tako bela kocka”, a predstavlja istraživački arhiv različitih umetničkih inicijativa i projekata, prostora koje vode umetnici, zamišljenih i konceptualizovanih, ali nelegalizovanih institucija, kao alternativnih i kritičkih prostora za izlaganje različitih umetničkih praksi i promovisanje novih umetničkih diskursa. U središtu te sekcije su studije slučaja izložbi, institucija koje vode umetnici i umetničkih inicijativa koje nadomeštaju druge institucije i drugačije institucionalne uloge: Jugoslovenska dokumenta (1984-1989), Sarajevo; Oprez! Radovi! – Sarajevo SCCA, 1999; Hosting Moderna Galerija!, Ljubljana, (2007-2009); Centar za istraživanje umetnosti Artpool, Budimpešta; Podroom (1978-80), Zagreb; Mikloš Erdelji & Indigo grupa, Budimpešta..

Sekcija II razvijena je za kontekst beogradske izložbe, gde je bilo potrebno da se, kako je navedeno u najavi, promišlja situacija trajne krize s kojom je MSUB suočen tokom poslednjih devet godina zbog nedovršene rekonstrukcije glavne zgrade na Ušću. Predstavljeni projekti prikazuju vremenski raspon koji je sledio posle “novog početka” MSUB-a 2001. godine, tj. nakon političkih promena u Srbiji i “resetovanja” razorene institucije. Takođe, prikazuju i reakciju na nezavršenu rekonstrukciju glavne muzejske zgrade, koja je zavisila od političke volje brojnih ministara kulture, kao i od njihovih neispunjenih obećanja. Oba slučaja su predstavljena kao “samorefleksija” MSUB-a kroz projekte “Recycle Bin” (2001) i “Šta se dogodilo sa Muzejem savremene umetnosti?” (2012).

Sekcija III pokreće raspravu o muzejima umetnika kao važnom fenomenu koji je globalno prisutan, a istovremeno lokalno vrlo relevantan i, pretpostavlja se, povezan sa institucionalnim i društveno-političkim kontekstom krize. U toj sekciji pokazuje se izbor važnih muzeja pojedinih umetnika, u rasponu od virtualnih, “kućnih”, tematskih i muzeja zasnovanih na projektima, do anti-muzeja, kojima se problematizuje uloga i potreba umetnika da formiraju vlastite projekte tog profila.

Biće predstavljeni muzeji umetnika: Anti-muzej (Vladimir Dodig Trokut); Mauzolej istorije umetnosti Beograd; Metafizički muzej (Nenad Bračić); Muzej američke umetnosti Berlin; Muzej detinjstva (Vladimir Perić); Muzej zeca (Nikola Džafo); P.A.R.A.Z.I.T. Muzej (Tadej Pogačar); UM [(Unutrašnji muzej) (Dragan Papić)]; Yugomuzej (Mrđan Bajić)…

  IRWIN, Retroavantgarde, 1994-2016.

Izložba “Naopačke: Udomiti kritiku” razvijena je od dugoročnog kustoskog i istraživačkog projekta “Obrnuto”, koji su inicirale Alenka Gregorič i Suzana Milevska 2004. godine. One su bile i kustoskinje prve izložbe “Obrnuto – Ne tako bela kocka”, koja je održana u MGML u jesen 2015.

Posle realizovanja te prve izložbe, publikacije i konferencije u Ljubljani, odlučeno je da se formira tim od šest kustosa-istraživača (Zoran Erić, Alenka Gregorič, Vit Havranek, Suzana Milevska, Vladimir Vidmar i Raluka Vojnea), kojima je ponuđeno da ravnopravno učestvuju u konceptualizovanju modifikovane izložbe prilagođene kontekstu Beograda.

Primarni fokus kustosko-istraživačkog tima je usmeren na poziciju muzeja, temu podvučenu na izložbi u Beogradu.

Izložba “Naopačke: Udomiti kritiku” predstavlja pokušaj analiziranja umetničkih praksi sa ciljem kritikovanja postojećih modela institucija, njihovih programa i uslova rada koje one pružaju za umetničku produkciju. Osim toga, cilj je usredsređivanje na hitnost iznalaženja i primenjivanja novih alternativnih među- i trans-institucionalnih modela, strategija i uloga institucija umetnosti, naveo je MSUB.

Glavna istraživačka pitanja projekta jesu: na koji način su institucije uticale jedna na drugu i kako su se međusobno menjale prilikom zajedničkog delovanja i saradnje tokom prelaska sa centralizovane ekonomije na ekonomiju slobodnog tržišta, kao i kakav je bio učinak umetnika i umetničkih projekata na takvu transformaciju.

  Azra Akšamija, Dan solidarnosti, 2013.

Projekat, zapravo, kako je navedeno, ispituje ishode i granice institucionalne kritike i neo-institucionalizma (kako su oni izvorno definisani u kontekstu zapadne umetnosti) i različitih metoda koje su upotrebljavali umetnici kritikujući institucije u različitim istorijskim, društveno-političkim, ekonomskim i kulturnim kontekstima. Ključno pitanje jeste: da li umetničke prakse mogu proizvesti specifične argumente u prilog istraživanja i analize u situaciji u kojoj pojedinci i institucije često rade u istim prekarnim uslovima, pri čemu su suprotstavljene hegemonije i hijerarhije u skladu s vrlo osobenim i neizvesnim kriterijumima. Specifično razumevanje uloge umetnosti u društvu, i njenog odnosa prema radu, radnoj snazi i proizvodnom procesu, kao i sveukupna sistemska razlika u post-socijalističkim zemljama, indukovale su specifičnost institucija umetnosti u takvom kontekstu i temeljno uticale na nju. Akcenat je na konkretnim umetničkim praksama koje su fokusirane na kritiku postojećih institucija umetnosti i na hitnost pronalaženja i primene novih modela, strategija i uloga za te institucije.

Na izložbi će biti predstavljeni radovi i projekti nastali u različitim socijalističkim i post-socijalističkim kontekstima, sa fokusom kako na primere iz 70-ih godina XX, kao i na one iz prvih decenija XXI veka.


  Lia Peržovski, Oprema za muzej znanja, 1999-2016.

Predstavljeni projekti iz 70-ih bili su od ključnog značaja za debate koje su vođene u različitim kontekstima tadašnjih socijalističkih zemalja, čak i pre pojave “institucionalne kritike” u umetnosti SAD i Zapadne Evrope, a često i bez obzira na nju. Društveno-politički i ekonomski uslovi u socijalističkom i post-socijalističkom institucionalnom kontekstu suštinski su se razlikovali, i proizveli su potpuno različitu mrežu i obrazac odnosa između institucija, umetnika, nezavisnih kustosa itd.

U situaciji u kojoj se mnoge regionalne institucije ozbiljno bave redefinisanjem vlastite uloge, odnosno osnovnim preduslovima za njihovo dolično funkcionisanje, zadatak izložbe jeste da predstavi i preispita različita kritička promišljanja o postojećim organizacionim modelima institucija. Pravo pitanje novog institucionalizma i post-institucionalne kritike jeste na koji način se razne umetničke institucije mogu analizirati unutar većih društveno-političkih i sistemsko-ekonomskih struktura i okvira. U ovom trenutku, kada se posle devet godina odugovlačenja, MSUB priprema za poslednju fazu rekonstrukcije glavne zgrade, nameću se sledeća pitanja: kakva će biti buduća uloga institucije koja bi prilikom promišljanja društvenih procesa trebalo da neguje koncept savremenosti i kako MSUB može da izbegne reprodukovanje dominantnih ideoloških modela u društvu, već naprotiv, da otvori prostor za kritički dijalog u sferi kulture i umetnosti.


  Lučezar Bojadžijev, Zlurado javno vođenje, 2003-2015.

Zbog dugotrajne institucionalne krize na beogradskoj sceni, gde su dva najvažnija muzeja zatvorena zbog rekonstrukcije, izuzetno je značajno da se iznova razmotri potencijal institucije muzeja pri proizvođenju kulturne javne sfere.

Mogući model kritičkog muzeja, kojem MSUB teži, zahteva stvaranje platforme za kritički dijalog i promišljanje društvene transformacije kojom je kultura u potpunosti marginalizovana. U ovoj situaciji, kako je navedeno u najavi, plodno je reflektovati sámu instituciju, njen potencijal da udomi radikalno kritičke umetničke prakse i da promišlja libidinalne zaplete između umetnika, institucija (muzej) i države. I dalje je aktuelno pitanje da li su muzeji sposobni za proizvođenje “agonističke (kulturne) javne sfere”, nasuprot dominantnoj kulturi spektakla i festivalizacije, kojima je javnost preplavljena u medijima, naveli su organizatori izložbe.

Na otvaranju izložbe biće izvedeni performansi “Rumunski trik” (Ivan Mudov), “Vlasništvo praznine” (Jusuf Hadžifejzović - posle otvaranja, performans će se održavati tokom narednih sedam dana).

Takođe, od 25. do 27. juna od 12 do 20 sati najavljen je performans Mladena MiljanovićaTaksi do muzeja” (posle otvaranja izložbe, umetnik će naredna tri dana biti na raspolaganju da, posle SMS-a upućenog na broj 061-1335-406, publici pruži besplatnu “taksi” vožnju do muzeja, tokom radnog vremena).

  Mladen Miljanović, Na ivici, 2012.

U okviru diskusionog programa, za 25. jun u 13 sati najavljen je razgovor na temu “Obrnuto/Naopačke – obrnuto gledanje na odnos između institucija i umetnika: ispitivanje različitih istorijskih, društveno-političkih i kulturnih uslova s obe strane institucionalnih ‘zidova’”. Učesnici su: Fokus Grupa (Iva Kovač), IRWIN (Andrej Savski), Dalibor Martinis i Dan Peržovski, a moderatori Alenka Gregorič i Vladimir Vidmar.

Od 14.45 do 16.00 sati najavljen je i performans Lučezara BojadžijevaZlurado javno vođenje”.

Potom će od 16.30 biti održana panel diskusija “Osvrt na budućnost: ispitivanje da li institucionalna kritika pretpostavlja različite tipove posvećenosti umetnika u post-socijalističkom kontekstu prilikom definisanja savremenosti”, a učestvovaće: Fokus grupa (Elvis Krstulović), Ivan Mudov, Lia Peržovski, Tadej Pogačar i Škart, dok će moderatori biti Vit Havranek i Raluka Vojnea.

Izložba će biti otvorena do 25. jula svakog dana od 12 do 20 časova, osim utorkom, a ulaz je besplatan.

Projekat su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Grad Ljubljana, ambasada Slovenije u Beogradu i transit.cz

(SEEcult.org)

Video
08.08.2018 | 23:49

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2018.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, održanu u Galeriji Remont u Beogradu od 2. do 20. jula 2018.