Oproštajne reči
Uticajni teatrolog Jovan Ćirilov sahranjen je 20. novembra u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, nakon komemoracije u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u kojem su mu poslednji pozdrav uputile kolege i prijatelji. I sam Ćirilov oprostio se od poštovalaca poslednjom kolumnom u NIN-u koju je napisao da bi bila objavljena posle njegove smrti.
“Jednog ja manje je na svetu. I to moga ja. To svi drugi znaju, osim mene koji više ne postojim. Lakše je ne postojati, nego postojati. Telo je jedino stanište svakog ja, ali telu nije lako što u njemu prebiva jedno ja. ja muči telo, a i telo muči – ja. Oni su u grčevitom zagrljaju dok postoje. Ja je svesno da ne može bez tela, a telo ne zna ništa. Ono prosto postoji ne zbog ja, ali kao da je tu zbog ja”, naveo je Ćirilov u poslednjoj kolumni “Reč nedelje” u NIN-u, za koji je pisao gotovo 30 godina.
Konstatujući da je od nastanka ljudskog roda bilo bezbroj neponovljih ja, bez kojih je svet nastavio da postoji i posle njihovog odlaska iz života, Ćirilov je naveo da je dokaz za to što i njega više nema, a svet postoji.
Životno postojanje, kako je naveo, apsolutno je dok traje. “Ne može čovek istovremeno i da jeste i da nije. Kruni se njegova građa, ali življenje kao življenje je u jednom trenutku dato u svoj svojoj punoći i jedinstvenoj neponovljivosti, bez kolebanja između bića i ništavila”, naveo je između ostalog Ćirilov, čija je rubrika “Reč nedelje”, prema navodima NIN-a, bila je među najčitanijima u tom nedeljniku.
Čitaoci NIN-a će u broju od 4. decembra dobiti na poklon knjigu “Reč nedelje” sa izborom kolumni Ćirilova, suosnivača i umetničkog direktora Beogradskog internacionalnog festivala (Bitef), dugogodišnjeg dramaturga Ateljea 212 i upravnika JDP-a u najboljim danima tog pozorišta.
Ćirilov je poslednju “Reč nedelje” u NIN-u, koji je izašao sticajem okolnosti na dan njegove sahrane, napisao sa željom da bude objavljena nakon njegove smrti.
Ćirilov je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, u prisustvu mnogobrojnih kolega, prijatelja i poštovalaca, a poslednji pozdrav uputio mu je glumac Vojislav Brajović.
Povodom smrti Ćirilova, priređena su dva komemorativna skupa – gradska komemoracija održana je 19. novembra u Starom dvoru, uz učešće gradskih zvaničnika i direktora JDP-a, Ateljea 212 i Bitef teatra/Bitefa, a 20. novembra poslednji pozdrav Ćirilovu uputile su i njegove kolege i prijatelji u JDP-u, čiji je bio upravnik od 1985. do odlaska u penziju 1999. godine.
Upravnica JDP-a Tamara Vučković ponovila je da je za vreme Ćirilova na čelu tog pozorišta, uz oslanjanje na prethodne generacije, ostvaren uspeh koji je i doveo JDP-a u Evropsku pozorišnu uniju. Ističući njegovo strpljenje, razumevanje, podršku mladima i ohrabrivanje starijih, ona je podsetila i na zalaganja Ćirilova za toleranciju, različitost, otvorenost prema svetu, modernost, dijalog…
Poslednji pozdrav Ćirilovu uputili su i Borka Pavićević, Branislav Lečić, Branko Cvejić, Mirjana Karanović, Gorčin Stojanović i Biljana Srbljanović.
U emotivnim govorima istaknuta je njegova svestranost, filozofska dubina, otvorenost duha, strast za pozorištem, hrabrost i etička ispravnost, kao i profesionalni uticaj i očinski oslonac koji je pružio mnogima.
Smrt Ćirilova izazvala je duboku tugu među njegovim kolegama i poštovaocima umetnosti i u regionu i Evropi, a oproštajne poruke poslali su, između ostalih, i Euđenio Barba i njegov Odin teatar, Paolo Mađeli, Slobodan Unkovski…
Vest o njegovoj smrti objavili su svi veći mediji na prostoru bivše Jugoslavije, a i društvene mreže prepune su proteklih dana fotografija i sećanja na Ćirilova, koji je bio erudita, poliglota, leksikograf, hroničar društva i teatra...
Povodom smrti Ćirilova, ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac izrazio je saučešće JDP-u, ali i svim građanina Srbije. Tasovac je istakao da je Ćirilov dao nemerljiv doprinos srpskoj kulturi i bio jedan od njenih najvećih međaša u 20. i 21. veku, dok je gradonačelnik Beograda Siniša Mali naveo da je Beograd “izgubio dragoceni deo svog duha, otelovljeni svetionik kulture i izvor opominjuće savesti".
Ćirilov je preminuo 16. novembra u Beogradu u 84. godini, a uprkos teškoj bolesti, bio je aktivan sve donedavno, uključujući i rad na 48. Bitefu.
Rođen 30. avgusta 1931. u Kikindi, diplomirao je 1955. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kada je i postao član JDP-a.
Bio je umetnički direktor-selektor Bitefa od osnivanja tog festivala 1967. godine, kada je postao i dramaturg Ateljea 212 (do 1985). Kao selektor Bitefa, Ćirilov je doveo u Beograd najveće ansamble i reditelje tog vremena, kao što su Piter Bruk, Ingmar Bergman, Ježi Grotovski, Pina Bauš, Robert Vilson, Luka Ronkoni, Nurija Espert, Jurij Ljubimov, Lev Dodin, Living teatar...
Ćirilov je bio i autor dramskih dela, scenarija filmova (prikazanih u Veneciji, Moskvi i Puli), romana, više zbirki pesama, teatroloških eseja, knjiga uspomena, antologija drama (srpske savremene drame na engleskom jeziku, engleske i američke savremene drame, najkraćih drama na svetu) i rečnika.
Doprineo je i afirmisanju savremene umetnosti u Beogradu, na šta je podsetila ovih dana istoričarka umetnosti Biljana Tomić, ističući da čitav jedan značajan segment “nove umetnosti” ne bi postojao da Ćirilov, zajedno sa Mirom Trailović, nije imao razumevanje da omogući odvijanje međunarodnih umetničkih programa Bitefa 1968-1973.
(SEEcult.org)
