Oproštaj od Ćirilova

Gradska komemoracija povodom smrti uticajnog i svestranog teatrologa Jovana Ćirilova održana je 19. novembra u Starom dvoru u Beogradu, uz učešće gradskih zvaničnika i upravnika Bitef teatra, Ateljea 212 i Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koje će i samo održati komemoraciju 20. novembra, uoči sahrane Ćirilova u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

U prisustvu ličnosti iz kulturnog i javnog života, o Ćirilovu, njegovom značaju za domaću i evropsku pozorišnu scenu, kao i njegovoj svestranoj ličnosti, radoznalom i otvorenom duhu, govorili su gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, direktor Bitef teatra i Bitefa Miloš Latinović, direktor Ateljea 212 Branimir Brstina i direktorka JDP-a Tamara Vučković, koja je podsetila na dugogodišnje angažovanje Ćirilova u tom pozorištu i istakla vrednosti za koje se zalagao i borio: toleranciju, različitost, otvorenost ka svetu, moderno i savremeneo, i to ne samo u teatru, već u društvu uopšte.

Gradski sekretar Vladan Vukosavljević rekao je da je smrt Ćirilova veliki gubitak za Beograd, čiji je bio “osobeni znamen”.

“Bio je čovek izuzetne erudije, čovek renesansnih i velikih znanja u vremenima koja znanje nisu visoko cenila. Njegova tiha i blaga, ali mudra i jaka reč čula se daleko i snažno u buci uzburkanih epoha u kojima je živeo. Bio je tolerantan u netolerantnim vremenima. Bio je čuvar savesti, osoba jedinstvenih nazora, dragocen u svemu čega se dotakao”, rekao je Vukosavljević, koji je preneo i izraze saučešća ministra kulture i informisanja Srbije Ivana Tasovca, sprečenog da prisustvuje.

      Vladan Vukosavljević

Vukosavljević je istakao da Beograd ima mnogo razloga da čuva uspomenu na Ćirilova, što će, kako je naveo, “ubuduće sa ponosom i dužnim pijetetom nastaviti da čini”.

Direktor Bitef teatra Miloš Latinović, koji je i direktor Bitefa, podsetio je na značaj Ćirilova kao osnivača i umetničkog direktora Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, a na značaj Ćirilova za Bitef i dugogodišnju saradnju sa njim podsetila je emotivnim pismom i selektorka Bitefa Anja Suša. Ona ga je nazvala “čarobnjakom vremena”, skromnim, dostojanstvenim, dobronamernim, diplomatom, antikomformistom, antielitistom, radoznalim i hrabrim čovekom.

“I poštovao je druge – čak i kada oni nisu poštovali njega. I opraštao je. I uvek je išao dalje u mnogo pravaca. I poštovao je vreme. I svoje i tuđe.I prošlo i sadašnje. I buduće. I govorio mi je: ‘Ako nešto loše mora da se dogodi, ja ne moram da mu idem u susret’”, navela je Anja Suša u pisanoj izjavi povodom smrti Ćirilova, u kojem je podsetila i na njegovu kovanicu “bitefoidno” koju je skovao u želji da objasni da li nešto pripada Bitefu ili ne, obuhvatajući celu veličanstvenu i komplikovanu istoriju tog festivala i prostora na kom je nastao, njegovu slavu, sva prihvatanja i osporavanja, sve političke i esnafske intrige, otpor provincijalizmu i šovinizmu, sve burne i mlake aplauze protokolarnih i iskrenih gledalaca…

     Komemoracija u Starom dvoru

Direktor Atelјea 212 Branimir Brstina istakao je da je Ćirilov, kao veliki putnik, putovao u potrazi za predstavama i novim pozorišnim tendencijama.

“Mentor svetskih pozorišnih zbivanja, bio je veliki majstor građenja prijatelјskih umetničkih mreža mnogo pre nego što je to postalo nezaobilazno određenje sadašnjice. Povezujući nas sa svetom, crtao je nove pozorišne mape na kojima je Atelјe 212 postao nezaobilazna odrednica. Pečat njegovih ideja i poduhvata zauvek će ostati utkan u suštinu Aelјea 212, kao i našeg savremenog teatra”, rekao je Brstina.

 Branimir Brstina

Gradskoj komemoraciji povodom smrti Ćirilova prisustvovale su i njegove mnogobrojne kolege iz institucionalnih pozorišta i sa nezavisne scene, zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović i gradski menadžer Goran Vesić, kao i druge ličnosti iz sveta kulture i javnog života.

Ćirilov će biti sahranjen 20. novembra u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u 14.30 sati, a u podne će biti održan komemorativni skup i na Velikoj sceni JDP-a.

Ćirilov je preminuo 16. novembra u Beogradu u 84. godini, a uprkos teškoj bolesti, bio je aktivan sve donedavno, uključujući i rad na 48. Bitefu.

Povodom smrti Ćirilova, ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac izrazio je saučešće JDP-u, ali i svim građanina Srbije. Tasovac je istakao da je Ćirilov dao nemerljiv doprinos srpskoj kulturi i bio jedan od njenih najvećih međaša u 20. i 21. veku, dok je gradonačelnik Beograda Siniša Mali naveo da je Beograd “izgubio dragoceni deo svog duha, otelovljeni svetionik kulture i izvor opominjuće savesti".

Smrt Ćirilova izazvala je duboku tugu medju njegovim kolegama i poštovaocima umetnosti u Srbiji, kao i u regionu. Vest o njegovoj smrti objavili su svi veći mediji na prostoru bivše Jugoslavije, a i društvene mreže prepune su proteklih dana fotografija i sećanja na Ćirilova, koji je bio erudita, poliglota, leksikograf, hroničar društva i teatra... Bio je autor dramskih dela, scenarija filmova, romana, više zbirki pesama, teatroloških eseja, knjiga uspomena, antologija drama (srpske savremene drame na engleskom jeziku, engleske i američke savremene drame, najkraćih drama na svetu) i rečnika.

Savremenici Ćirilova istakli su proteklih dana u mnogobrojnim reagovanjima na njegovu smrt izuzetan doprinos koji je dao svetskom, evropskom, jugoslovenskom i srpskom pozorištu, kao dramaturg Ateljea 212, upravnik JDP-a, a posebno kao suosnivač i umetnički direktor i selektor Bitefa od osnivanja tog festivala 1967. godine, kada je Beograd bio pozorišni centar ne samo Evrope, već i sveta, zahvaljujući gostovanjima svetskih ansambala i reditelja kao što su Piter Bruk, Ingmar Bergman, Ježi Grotovski, Pina Bauš, Robert Vilson, Luka Ronkoni, Nurija Espert, Jurij Ljubimov, Lev Dodin, Living teatar...

Dramaturškinja Borka Pavićević navela je da je Ćirilov insistirao na tome da Bitef ne bude evrocentričan i da tu budu i predstave iz kultura na koje Beograd još nije bio dovoljno socijalizovan – ceo svet.

Kao pedantni hroničar ne samo pozorišta, već mnogih događanja čiji je savremenik bio, Ćirilov je svoj arhiv predao istoričarki Branki Prpi u vreme kada je bila direktorka Arhiva Beograda.

Gorčin Stojanović naveo je u tekstu u “Politici” da je Ćirilov bio zaštitnik i obožavatelj lepote, svestan da je i estestika ružnog jednako vredna, držao se navika i manira, bio je modernistički tradicionalusta i tradicionalni modernista. “Bio je eliotovski intelektualac. U svom slavnom i ključnom eseju, ‘Tradicija i individualni talenat’, Eliot kaže da se tradicija ne nasleđuje, nego stiče. I to je bila jedna od Jovanovih misija: sredini nesklonoj pamćenju, a naklonjenoj svakoj isključivosti, suprotstavljao je njenu sopstvenu krhku tradiciju uvek je dovodeći u blizinu savremenosti. Razumevao je da se ne može negovati kultura bez odnosa spram njene prošlosti, odnosa koji ima biti stvaralački, ne apologetski. Širinu znanja plemenio je dubinom uvida”, naveo je Stojanović, dodajući da Ćirilov nije podnosio samo jednu stvar: lenjost duha.

“Mediokritete je u svoj svet pripuštao samo koliko je nužno, okretao se onima od kojih je mogao učiti, večito mladenački nagnut nad zdencem saznanja. Nije razumevao netrpeljivost: svestan čovekovih slabosti i ograničenja, iako agnostik, praštao je, ponekad i suviše. Reč ‘osveta’ nije bila deo njegovog ličnog rečnika. Baš kao što je umeo da bude ironičan i samoironičan, nije umeo da bude zloban. Orijentalnu čulnost odevao je u ruho okcidentalnog intelekta, Istoku nije suprotstavljao Zapad, niti obrnuto, toleranciju je podrazumevao, demokratski duh bio mu je prirođen”, naveo je Stojanović, konstatujući i da se odlaskom Ćirilova završila “jedna epoha humanističke inteligencije, pristojnosti, čulne i intelektualne radoznalosti”.

    Proslava 25 godina Bitef teatra, foto: bitef.rs

Glumac Vojislav Brajović, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije i bivši ministar kulture Srbije, naveo je za Ćirilova da je bio “jedan od najznačajnijih pozorišni lјudi, ne samo regiona, nego i sveta”, dodajući da nije slučajno da je JDP postao član Evropske pozorišne unije, jer je Ćirilov svojim delovanjem i repertoarskom politikom doveo taj ansambl do samog vrha Evrope.

Ćirilov je mnogo značio i mlađim kolegama, a pozorišna rediteljka, dramaturškinja, spisateljica i izvođačica Jelena Bogavac, navela je da je bio čovek koji je “verovao da je pozorište važnije od života” i koji je “pozorištu stvarao privid da je važnije od života. I životu da je providan kao pozorišni privid”.

Reditelj i kompozitor Arsenije Jovanović, prvi umetnički direktor Bitef teatra, prisetio se najranijih druženja sa Ćirilovim u Berlinu. “Posećivali smo pozorišta, ti si bio moj vodič, moj Haron, provlačili smo se kroz Berlinski zid kao kroz neka htonska vrata, a onda doživljali čudesa na veličanstvenim predstavama u Istočnom Berlinu”, naveo je Jovanović za SEEcult.org.

Prema rečima Jovanovića, veliki dar Ćirilova je bila i njegova upornost. I Ćirilov i Mira Trailović su posedovali upornost “u meri koja prevazilazi svaku balkansku”, naveo je Jovanović, koji piše o Ćirilovu i u knjizi “Rađanje pozorišta” o osnivanju Bitef teatra, koja je u pripremi.   

      Najavna konferencija 48. Bitefa

Hrvatski književnik Miljenko Jergović naveo je za Ćirilova da je bio “čuvar kulture i zdravog razuma”, “znatiželjan i radoznao čovek”, kome su, pored reči, strast bili i ljudi. O ljudima je “pisao bez zlobe i sa simpatijom”, oblikujući tako portrete savremenika, značajnih i usputnih, slavnih i zaboravljenih, ne uskraćujući nikom božansku jedinstvenost.

U tekstu u “Jutarnjem listu”, u kojem je naveo da smrću Ćirilova “umire još malo i Miroslav Krleža”, Jergović je istakao i da je Ćirilov bio “javni intelektualac i u socijalizmu, i u nacionalistička, i u demokratska doba”.

“Građanski sin, suputnik revolucije, bio je član Saveza komunista, pod kraj i član Centralnog komiteta SK Srbije. Iskoristio je to da, posve neočekivano, progovori o pravima homoseksualaca u socijalističkom društvu. Njegova usamljenička akcija nije urodila naročitim plodom, tek ostaje zapisano u nekom ćirilovljevskom memorabiliumu da je to bio prvi pro-gay istup na političkim forumima socijalističkoga sveta. A možda i poslednji”, naveo je Jergović, prisećajući se i da mu je, prilikom poslednjeg susreta u Beogradu, Ćirilov rekao, na pitanje šta bi želeo da bude nakon njegove smrti, da bi mu ideal bio da može da koristi svoju biblioteku koju je strasno skupljao godinama.

Ćirilov je dao veliki doprinos i afirmisanju savremene umetnosti u Beogradu, na šta je podsetila istoričarka umetnosti Biljana Tomić, ističući da čitav jedan značajan segment “nove umetnosti” ne bi postojao da Ćirilov, zajedno sa Mirom Trailović, nije imao razumevanje da omogući odvijanje međunarodnih umetničkih programa Bitefa 1968-1973.

Biljana Tomić zahvalila je Ćirilovu na podršci mladim  stvaraocima u prelomnom dobu prelaska iz 60-ih u 70-te, kao i u svim kasnijim događanjima, kada je rado dolazio i uključivao se u diskusije i tumačenja novih pokreta i promena tokom tekućih decenija. Nezaboravan je bio, kako je navela, i poslednji susret u julu ove godine kada ju je primio kod kuće kako bi upoznao mladog performera Branka Miliskovića.

      Ćirilov, Biljana Tomić, Branko Milisković

U poslednjem velikom intervjuu, Ćirilov je, posle operacije štitne žlede, rekao u aprilu ove godine da je radom u pozorištu zadovoljio strast prema toj umetnosti koju nosi još od detinjstva, te da je putovao, upoznavao velike i značajne ljude i tako se na “neki način ostvario”.

“Imao sam sreću da radim sa velikim rediteljima: Tomislavom Tanhoferom, Matom Miloševićem, Miroslavom Belovićem, Bojanom Stupicom, Kostom Spajićem, Ljubišom Ristićem, Slobodanom Unkovskim... Dakle, zadovoljan sam. Vredelo je”, rekao je Ćirilov u intervjuu “Vremenu”, u kojem je naveo i da ne može da kaže da je srećan, jer to mogu da kažu “samo budale”.

“Umesto toga, kažem da sam zahvalan okolnostima i ovom društvu koje me je do te mere prihvatilo, pruživši mi šansu da radim nešto što volim. Dakle, imao sam sreću, ali ne mogu da kažem da sam srećan. Pogotovu živeći u ovakvom užasnom svetu. Kao antropološki pesimista, veoma dobro znam da je ljudski rod nesavršen. Čim je hiljadama godina vodio takve ratove, to ne može da bude dobra vrsta”, naveo je Ćirilov.

Prisećajući se prvih izdanja Bitefa, istakao je da je taj festival bio glavni nosilac koncepta novog pozorišta u ovom delu Evrope. Na trećem Bitefu 1969. su, recimo, prvi put, i to na tri koraka od publike, viđena naga tela glumaca. Igrane su Euripidove Bakhe. Bio je to, kako je rekao, ogroman šok.

“Žuta štampa se podsmevala, napadala nas. ‘Mira Trailović i Jovan Ćirilov osnovali su BITEF zbog svojih ličnih perverznih seksualnih sklonosti’, pisali su. Dotle se išlo!’, naveo je Ćirilov, pominjući među predstavama koje su izazvale najburnije reakcije i gostovanja Living teatra i Taganke.

“Bili smo prvi festival koji je doveo ruskog Hamleta sa Vladimirom Visockim. Onda i te Bahke iz 1969. Od naših, jugoslovenskih predstava, najviše pažnje izazvala je Misa u A-molu Ljubiše Ristića, zatim neke slovenačke predstave... Kasnije i Bure baruta Slobodana Unkovskog”, naveo je Ćirilov.

Ćirilov se osvrnuo i na pitanje smrti, navodeći da je se ne plaši.

“... Više se ne bojim. Mada o njoj nikada ne razmišljam intenzivno. Možda potiskujem, ko zna... U svakom slučaju, siguran sam da umreti nije ni lepo ni lako. Ali, šta da radimo?! Sa tim se moramo pomiriti”, naveo je Ćirilov.

(SEEcult.org)