Potencijal Kreativne Evrope
Desk Kreativne Evrope pri Ministarstvu kulture i informisanja Srbije organizuje od 30. juna do 2. jula u Beogradu, kao svoju prvu aktivnost, međunarodnu konferenciju posvećenu Srbiji i perspektivama evropske saradnje u oblasti kulture, koja je nedavno ozvaničena potpisivanjem sporazuma o pristupanju programu Kreativna Evropa Evropske komisije.
Konferencija “Program Kreativna Evropa 2014-2020: Srbija i perspektive evropske saradnje” sastoji se od panela, radionica i pratećih programa na teme savremene kulturne politike i evropske saradnje, a označiće, kako je saopšteno, početak niza aktivnosti koje će biti organizovane do 2020. godine, do kada traje program Kreativna Evropa.
Cilj konferencije, koja će biti održana prvog dana u Palati Srbija, a potom u Klubu poslanika, jeste doprinos proučavanju savremenog trenutka u globalnom društvu i planiranju kulturnog razvoja.
Tema prvog dana konferencije “Transkulturna evropska saradnja - od institucija do pojedinaca” obuhvata institucionalno povezivanje na evropskom nivou, regionalnu saradnju i ulogu pojedinaca, neformalnih grupa, udruženja i mreža u oblasti kulture. Drugi dan konferencije posvećen je klјučnim temama Kreativne Evrope - razvoju publike, mobilnosti i kreativnim industrijama, a treći dan predviđen je za radionice koje se tiču programa Kreativna Evropa i njegovih novih procedura.
Konferenciju će svečano otvoriti ministar kulture Ivan Tasovac i šef Delegacije EU u Srbiji ambasador Majkl Devenport, nakon čega sledi prezentacija programskog menadžera Kreativne Evrope u potprogramu za kulturu Roba Van Iersela, a zatim i predstavljanje aktivnosti Deska Kreativna Evropa Srbija, koje će održati rukovodilac tog tela Dimitrije Tadić, savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja.
Tema prvog dana konferencije “Transkulturna evropska saradnja - od institucija do pojedinaca”, pored predstavlјanja postojećih inicijativa i modela savremene evropske i međunarodne saradnje, biće obrađena kroz tri panela kojima će biti ukazano na važna aktuelna pitanja razvijanja evropskih partnerstava, te na postojeće i moguće izazove u saradnji.
Uvodni panel daće širu perspektivu kulturne saradnje u Evropi: kakvo je stanje, koji su izazovi, koje su poželјne strategije razvoja evropskog sistema kulture i koje institucije predstavlјaju glavne nosioce tog razvoja.
Moderatorka je profesorka Milena Dragićević Šešić sa Univerziteta umetnosti u Beogradu, a među učesnicima su Rita Heinama iz Finskog instituta u Estoniji, Lorans Baron iz Relais culture Europe u Parizu, te rukovodilac zajedničkog programa Saveta Evrope i Evropske komisije o kulturnim rutama Kristina Kujundžić.
S obzirom na poseban značaj regionalne saradnje za Srbiju i druge države Jugoistočne Evrope, panelisti dolaze iz tog regiona, kao i iz Skandinavije koja pruža dobar primer regionalnog povezivanja (Nordic Council).
Na pitanje da li može li Kreativna Evropa da bude platforma za plodonosnu regionalnu saradnju pokušaće da odgovore Per Voetman iz Kulturkontakt Nord u Kopenhagenu, Emina Višnić iz Pogona u Zagrebu i Violeta Simjanovska iz Centra za izvođačke umetnosti Multimedia u Skoplјu, uz moderaciju Bojane Matić Ostojić iz organizacije Artangle/Balkanskog fonda za umetnost i kulturu (BAC), čije je sedište u Sarajevu.
Treći panel baviće se temom diverziteta aktera i oblika njihovog delovanja u procesu transkulturnog evropskog povezivanja, a uz moderaciju Helen Larson Puset iz Švedskog instituta u Stokholmu, učestvovaće nezavisni kustos Vladimir Čajkovac iz Zagreba, Alma Selimović iz Bunkera u Ljublјani i Šarlota Tardi iz European Lab Foruma/Arty Farty iz Liona.
Drugi dan konferencije, 1. jul, posvećen je klјučnim temama programa Kreativna Evropa - razvoju publike, mobilnosti i kreativnim industrijama.
Radi dodatnog upoznavanja domaće publike sa tim programskim smernicama, te podsticanja i insipirasanja budućih aplikanata, na panelima će biti pojašnjeni klјučni pojmovi programa i biće predstavlјeni projekti koji su na njih uspešno odgovarali.
Prema navodima organizatora, razvoj publike, kao važna smernica evropske kulturne politike, koja podrazumeva ideju da su projekti i programi u kulturi namenjeni širim društvenim zajednicima i dalјe ostaje nedovolјno istražena i primenjena strategija. Stoga je uklјučivanje razvoja publike u korpus koncepata i instrumenata koje program Kreativna Evropa promoviše veoma značajno.
Panel “Kultura pripada svima: kako doći do (ne)publike” moderiraće Goran Tomka sa Fakulteta za sport i turizam u Novom Sadu, a učesnici su Stefan Bauer iz Kunstraum Kreuzberg/Bethanien u Berlinu, Ana Viederhold iz Brunnenpašage u Beču i Stiv Ostin, stalni član fondacije Felix Meritis u Amsterdamu.
Poseban panel posvećen je mobilnosti profesionalaca u kulturi koja u globalizovanom svetu, kako napominju organizatori, sve više predstavlјa aktuelnu temu, posebno u smislu profesionalne saradnje javnih ustanova i organizacija civilnog društva, ali i na nivou povezivanja pojedinaca, neformalnih grupa i mreža. Koncept kreativnih industrija pak, direktno ukazuje na činjenicu da kultura nije tek elitna kategorija, namenjena uskom krugu kulturnih profesionalaca, poznavalaca i lјubitelјa, već se ona danas posmatra kao dinamična kategorija sa velikim potencijalima za pozitivno menjanje društva i odnosa unutar njega.
Panel “Kako promena mesta utiče na promenu svesti: kultura i mobilnost?” moderiraće Jovan Čekić sa Fakultet za medije i komunikacije Singidunum, a kao učesnici su najavljeni Lilian Felman iz Res Artis u Amsterdamu, Mari Le Surd iz organizacije On the Move u Briselu i Julek Jurovic iz Smart/Culture Action Europe u Briselu.
Pošto mobilnost podrazumeva susret i dijalog lјudi različitih kultura, stavova, vizija, znanja i umeća, a samim tim i oplemenjivanje svih onih koji u toj razmeni učestvuju, razvoj mobilnosti u globalnom svetu odnosi se na planiranje, usmeravanje i osmišlјavanje kontakata pojedinaca i grupa. Krajnji razultat razvoja mobilnosti jeste napredak evropskih društava, kao i pospešivanje evropskih integracija. Koji su mogući oblici, uspešni primeri i prioriteti mobilnosti – neka su od pitanja o kojima će se govoriti na petom panelu konferencije.
Kreativne industrije kao strategije održivosti i mogući pravci razvoja takođe su tema posebnog panela, koji će moderirati Korina Šuteu iz Filmetc u Bukureštu, a učestvovaće Marko Radenković iz Dizajn inkubatora Nova iskra u Beogradu, Vinsent Kari iz Nuits sonores/Arty Farty/Gaîté Lyrique u Lionu i dizajner Davor Bruketa iz studija Bruketa i Žinić u Zagreb,u.
Kreativne industrije podrazumevaju integrisani kulturni, ekonomski, ekološki, privredni, demografski razvoj nekog društva. Međutim, primena takvog, veoma složenog koncepta kreativnih industrija, nije uvek prolazila bez poteškoća. Stoga će se na završnom panelu drugog dana konferencije biti reči o značaju, mogućim vidovima i izazovima koje predstavlјa razvoj i primena koncepta kreativnih industrija. Posebna pažnja biće usmerena na prezentaciju inovativnih poslovnih politika i preduzetičkih organizacija koje su postigle uspeh u domaćem okruženju.
Treći dan konferencije, 2. jul, predviđen je za radionice koje se direktno tiču programa Kreativna Evropa.
Usled uspostavlјanja novih procedura programa, cilј konferencije jeste i da se domaćim profesionalcima u kulturi prenesu potrebna praktična znanja i u određenoj meri demistifikuju procedure na evropskom nivou.
Fokus je stoga usmeren na praktičan rad i primenu koncepata o kojima je bilo reči na panelima u prethodna dva dana. Polaznici radionica imaće priliku da se upoznaju sa osnovnim procedurama programa i da razviju potrebne veštine za upravlјanje projektima.
Radionicama prethodi sedmi panel koji je organizovan radi prikuplјanja i analize iskustava stečenih realizacijom domaćih projekata koji su učestvovali u prethodnom programu Evropske komisije “Kultura 2007-2013”. Isticanjem klјučnih poteškoća s kojima su se susretali u realizaciji projekata i predstavlјanja načina njihovog rešavanja, a potom i obrazloženja najznačajnih zaklјučaka do kojih su došli evaluacijom projekata, panelisti će dati smernice i savete budućim aplikantima za konkurisanje i realizaciju novih projektnih aktivnosti.
Panel o realizovanim projektima i naučenim lekcijama moderiraće Nina Mihalјinac sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a kao učesnici su najavljeni Luka Kulić iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Tamara Butigan iz Narodne biblioteke Srbije i Ivana Milenović Popović iz Dah teatra iz Beograda, prve organizacije iz Srbije koja je bila nosilac projekta u okviru programa “Kultura 2007-2013”.
Radionice će voditi Aleksandar Brkić sa Fakulteta za kreativne industrije u Singapuru, Jano Puškar iz Fonda za evropske poslove u Novom Sadu, te rukovodilac zajedničkog programa SE i EK o kulturnim rutama Kristina Kujundžić.
Prateći program konferencije, koju će svečano zatvoriti državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Dejan Ristić, ukazaće na značaj intersektorske saradnje, pa se stoga programi organizacija civilnog društva realizuju u prostoru javne ustanove kulture, i obrnuto.
Za treći dan konferencije, paralelno sa glavnim programom, najavljen je i program namenjen mladima, studentima različitih fakulteta u Srbiji. Shodno preporukama Nacionalne strategije za mlade, cilj tog programa je da informiše i podstakne mlade na aktivan odnos prema kulturi, društvu i njihovoj ulozi u njemu.
Bitan aspekt programa konferencije odnosi se na potrebu sagledavanja kulture u kontekstu njenog interdisciplinarnog povezivanja sa drugim resorima, poput prosvete, privrede, turizma ili zdravstva.
Slojevitost pojma kulture u savremenom društvu ogleda se na više nivoa: savremena kultura u interakciji sa kulturnom baštinom; interdisciplinarnost i povezivanje umetničkih oblasti; kultura kao instrument društvenog aktivizma; kultura kao instrument održivog razvoja; intersektorska saradnja (javni, civilni i privatni sektor); razvoj publike i preispitivanje funkcija ustanova kulture; konstantno menjanje, odnosno inoviranje poslovnih, a samim tim i programskih modela delovanja organizacija u oblasti kulture.
Prvi panel bavi se aktivizmom, preduzetništvom i drugim vidovima aktivnog odnosa mladih prema društvu i kulturi u Srbiji, te njihovim učestvovanjem u projektima civilnih organizacija u kulturi, a drugi panel posvećen je edukaciji mladih, kao i demistifikaciji funkcionisanja sistema državne uprave, te promociji instrumenata omladinske kulturne politike.
U prvom panelu, koji će moderirati samostalni savetnik u Ministarstvu kulture Mladen Vesković, učestvovaće i Mirjana Šakić iz Erste banke, kustoskinja Milica Pekić iz Kioska, koja je i predsednica Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), te Andrija Stojanović iz Tačke komunikacije u Beogradu. Drugi panel, posvećen rukovođenju sistemom kulture, moderiraće Marko Radenković iz Nove iskre, a učestvovaće savetnici u Ministarstvu kulture i informisanja Predrag Blagojević i Đurđijana Jovanović, te Filip Le Moan iz Francuskog instituta u Srbiji.
Radionicu upravljanja projektima vodiće Suzana Jovanović iz Službenog glasnika.
Zainteresovani za učešće na panelima i radionicama mogu da se prijave elektronskom poštom (ime i prezime, nazivom ustanove/organizacije) na adrese
kreativna.evropa.paneli@gmail.com, odnosno kreativna.evropa.radionice@gmail.com
Srbija je, inače, nedavno postala prva zemlja van EU koja je potpisala sporazum o učešću u programu “Kreativna Evropa” Evropske komisije, koji do 2020. godine raspolaže budžetom od gotovo 1,5 milijardu evra.
Sajt Ministarstva kulture je kultura.gov.rs, a program konferencije nalazi se u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, kao i U PRILOGU (pdf).
(SEEcult.org)
