Zlatni lavovi Mariji Lasnig i Marizi Merc
Austrijska umetnica Marija Lasnig (Maria Lassnig) i italijanska Mariza Merc (Marisa Merz) dobitnice su Zlatnog lava 55. Bijenala savremene umetnosti u Veneciji.
Odluku o dodeli Zlatnog lava za životno delo doneo je Bord direktora Bijenala, na predlog umetničkog direktora 55. međunarodne izložbe Masimilijana Đonija (Massimiliano Gioni).
Marija Lasnig, kako je obraložio Đoni, jedinstven je primer umetničke tvrdoglavosti i nezavisnosti, zbog čega zaslužuje Zlatnog lava za životno delo.
Prema navodima Đonija, 93-godišnja Marija Lasnig više od 60 godina ulaže u predstavljanje tela i pojedinca - na slikama koje često prikazuju umetnika u stanju nemira, uzbuđenja, pa i očaja.
Autoportretima, koje često koristi kao instrument auto-analize, Lasnigova je stvorila ličnu enciklopediju samo-reprezentacije, istakao je Đoni.
Marija Lasnig, rođena 1919, živi i radi u Beču, a od početka karijere bila je fokusirana na auto-portrete. Njeni rani radovi bili su ekspresionistički i delom zasnovani na tradiciji figurativne umetnosti. Poslednjih godina Lasnigova radi takozvane “drastične slike” koje opisuje kao “čisti realizam, samo malo ulepšan”. Tim slikama zapravo briše granice unutrašnje stvarnosti i spoljne reprezentacije, odnosno subjektivnog iskustva i objektivne percepcije.
Marija Lasnig je predstavljala Austriju na Bijenalu u Veneciji 1980. godine, dva puta je učestvovala na izložbi Dokumenta, kao i na niz drugih važnih međunarodnih izložbi. Izlagala je samostalno u Centru Pompidu u Parizu, MUMOK-u u Beču, Ludvig muzeju u Kelnu, Serpentin galeriji u Londonu…
Italijanska umetnica Mariza Merc zaslužila je Zlatnog lava, jer predstavlja, prema oceni Đonija, jedinstven glas na savremenoj umetničkoj sceni još od 60-ih godina 20. veka.
Počev od ranih radova, koje je stvarala sa ostalim protagonistima Arte povera, Mariza Merc se izdvojila specifičnim osvrtima na ručni rad i poslove koji se obično stereotipno vezuju za žene. Razvila je specifičan jezik izražavanja koji njenim slikama, skulpturama i crtežima daje arhaični i iskonski oblik. Njene slike, kako je naveo Đoni, izgledaju kao da su nastale u dugogodišnjoj samoći, pozivajući nas da pogledamo svet zatvorenih očiju.
Mariza Menc, rođena 1926. u Torinu, gde i danas živi i radi, bila je među glavnim protagonistima posleratne italijanske scene.
Udovica umetnika Marija Merca započela je karijeru 60-ih godina, kao jedina žena u neoavangardnoj grupi Arte povera.
Rane skulpture od industrijskog materijala pravila je u organskim formama. Prepoznatljiva je po motivu glave i ženskog lica koji predstavlja kako skulpturama, tako i na slikama i crtežima i multimedijalnim instalacijama.
Izlagala je samostalno u MADRE u Napulju, Stedelijk u Amsterdamu, Centru Pompidu u Parizu… Učestvovala je na velikim međunarodnim izložbama u Tejt galeriji u Londonu, na Dokumentima u Kaselu, Gugenhajmu u Njujorku…
Učestvovala je na Bijenalu u Veneciji 1998. i 2001. godine, a na 49. Bijenalu dobila je specijalno priznanje žirija.
Nagrade Zlatni lav biće svečano uručene 1. juna u Đardinima, na otvaranju 55. Bijenala savremene umetnosti.
(SEEcult.org)
