Zatvara se Zeleno zvono
Pozorišni klub Zeleno zvono u Zrenjaninu, jedan od najaktivnijih nezavisnih centara kulture u Vojvodini, odlučio je da obustavi rad nakon 25 godina postojanja, a među razlozima za takvu odluku naveo je finansijske probleme, kao i pritiske i nerazumevanje lokalnih vlasti.
Nekoliko meseci uoči najavljivanog 25. rođendana, a nakon više od 1.700 koncerata i više od hiljadu tribina, promocija i drugih kulturnih i obrazovanih programa, “Zeleno zvono” biće zatvoreno 24. aprila – na dan izbora u Srbiji.
“Vreme je da usled pritisaka i nerazumevanja stavimo tačku na naše dosadašnje delovanje. Da ne bismo otišli u tišini, jer nikada nismo ćutali, zvonićemo do izbora 24. aprila. A 24. aprila – svi biramo svoje društvo. Mi smo svoje davno odabrali”, poručilo je “Zeleno zvono”, osnovano 1991. na inicijativu Bratislava Gute Grubačkog.
U poslednjoj nedelji rada “Zeleno zvono” najavilo je tribinu “Izlaz uvek postoji – ovo je bio naš pokušaj” (19. april), predstavu “Naši dani” u adaptaciji, režiji i izvođenju Radoslava Raleta Milenkovića (20. april), te svečano uručenje nagrade “Tradicija avangarde” Božidaru Mandiću (21. april) i koncert Del Arno Benda (22. april).
Navodeći da poslednjih godina ne posluje dovoljno profitabilno da bi moglo da izmiruje stalne i novonametnute obaveze, “Zeleno zvono” saopštilo je i da su u poslednje četiri, a naročito u poslednje dve godine, pritisci formalnih, a još više neformalnih čelnika gradske vlasti – postali apsolutno nepodnošljivi.
“Zeleno zvono” skretalo je i ranije pažnju na probleme sa kojima se susreće, ali je, kako je navelo, prilikom svakog medijskog pokušaja da objasni stvarno stanje stvari, dobijalo “ili zajedljivu botovsku mržnju, ili spočitavanje sa najvišeg mesta o tome koliko je ‘Zeleno zvono’ dužno” Zrenjaninu. S druge strane, kako je navelo, “nikada se nije pričalo o tome da li je ‘Zeleno zvono’ svojim 25-godišnjim kulturnim delovanjem zadužilo” svoj grad.
Razlozi za sadašnju situaciju su razni, a između ostalog i to što hiljade gostiju i posetilaca programa “Zelenog zvona” nažalost više ne žive u Zrenjaninu.
“Kao što je nedavno istaknuto na izložbi o propalim zrenjaninskim preduzećima otvorenoj u ‘Zelenom zvonu’, u nekim prošlim vremenima Zrenjanin je bio grad u koji se dolazi, u kome se radi, stvara, privređuje i – troši. Danas, imajući u vidu sve veći rast nezaposlenosti u gradu, Zrenjanin je postalo mesto iz kojeg hiljade mladih odlaze i u koji samo povremeno svraćaju. Hiljade naših gostiju sada su u Novom sadu, Beogradu, ali i širom Evrope i sveta”, navelo je “Zeleno zvono” na svojoj Fejsbuk strani.
Takođe, način i vrsta produkcije kulturnog programa “Zelenog zvona” ima sve manju tržišnu vrednost, a za to postoji i sve manje interesovanja, uprkos brojnim priznanjima koje je “Zvono” dobilo.
Kao treći razlog za zatvaranje, “Zeleno zvono” navelo je da za 25 godina postojanja “nikada nije imalo podršku lokalne samouprave i lokalnih institucija, već permanentno nerazumevanje i/ili ignorisanje”. U određenim periodima je, kako je dodalo, trpelo i strašne pritiske ne bi li se zaustavio njegov rad.
“Ti pritisci su bili naročito izraženi 90-ih godina kroz slanje raznih inspekcija, paradržavnih reketaša, da bi sve kulminiralo 1999. godine lažnom optužbom o NATO lokatorima i čašćavanju kafane, što je bio otvoren poziv da se matično ‘Zeleno zvono’ u Prvomajskoj ulici izrešeta i na kraju spali. Naravno, bez ikakve istrage u počiniocima, materijalne nadoknade ili društvene satisfakcije. Tako je ostalo do dana današnjeg.
U poslednje četiri, a naročito u poslednje dve godine, pritisci od strane formalnih, a još više neformalnih čelnika gradske vlasti, su postali apsolutno nepodnošljivi. Činjenica da je osnivač firme ‘Zeleno zvono’ Branislav Grubački Guta naizgled na smrt oboleo 2013. godine celu stvar je na jedno vreme stavila na stranu, da bi se nakon brzog oporavka pritisak nastavio još većim intenzitetom bez ikakvih ljudskih i moralnih skrupula. Činjenica je i da se ‘Zeleno zvono’, usled rekonstrukcije Trga u jesen i zimu 2014/2015. godine, našlo u potpuno nezavidnoj situaciji kao ostrvo usred blata i gradilišta, kojem je bilo teško prići i koji je iz tog razloga više meseci zvrjao gotovo prazan. Nakon toga, nadali smo se lepom vremenu i bašti, makar i na ogoljenom trgu, bez lipa ispod kojih je više od deceniju stajala predivna bašta ‘Zelenog zvona’ koje će se Zrenjaninci dugo sećati. Čak ni na ogoljenom trgu, nismo mogli postaviti baštu sve do 18. septembra, kada je konačno završena administrativna ujdurma i potpisana urbanistička saglasnost za baštu. Tri meseca pokušavali smo da dopremo do odgovora na pitanje zašto je saglasnost u avgustu data, a onda preko vikenda naglo povučena. Odgovor se mogao samo nazreti, jer smo se sve vreme susretali sa malim, uplašenim činovnicima, koji su prećutno činili ono što im je rečeno, iz straha pristajaći na pritisak ‘odgore’. Prećutno su nam stavili do znanja da oni znaju da je ta stvar krajnje nepravedna prema nama (po stoti put), ali da oni tu ništa ne mogu da urade, jer je odluka doneta na nekakvom najvišem mestu”, navelo je “Zeleno zvono”, dodajući da nikada nije dobilo priliku da se suoči i razgovara sa nadležnima o stvarnim razlozima za takvo stanje, a propali su i svi medijski pokušaji za objašnjenje situacije u kojoj se nalazi.
Iz tih razloga, kako je navelo “Zeleno zvono”, “veliki novac za kiriju nikada nije zarađen, pa tako ni kirija nije do kraja plaćena”, a klub je opstajao zahvaljujući volji nekoliko entuzijasta da se bave produkcijom programa bez zavidne ili ikakve nadoknade.
“Ipak, ostaje pitanje kako to da je samo ‘Zeleno zvono“ u gradu Zrenjaninu dužno za kiriju, i kako to da je samo ‘Zeleno zvono’ problem? Kako to da se baš za uklanjanje ‘Zelenog zvona’ prave razni formalni i neformalni sastanci? Visina kirije je u iznosu od jedne plate nekog bespotrebno ‘zaposlenog’ u javnom sektoru. U ‘Zelenom zvonu’ mnogo ljudi je prethodnih godina radilo volonterski i iz čiste ljubavi i entuzijazma da se organizuju neprofitabilni kulturni događaji, za koje verujemo da su ključni za funkcionisanje jednog zdravog društva. Verujemo da entuzijazam više ljudi koji iz meseca u mesec rade samoinicijativno za dobro grada, kao i 25-godišnje delovanje kluba, mogu da opravdaju gradu neisplaćen novac u visini jedne mesečne plate nekog koga je neka partija zaposlila u javnom sektoru”, navelo je “Zeleno zvono”.
“Sve ono što je ‘Zeleno zvono’ uradilo za grad Zrenjanin, ako već ne prepoznaje lokalna javnost, u svakom slučaju ostaće u sećanjima ljudi koji žive ili su živeli u ovom gradu”, poručio je tim “Zelenog zvona” na čelu sa Grubačkim.
(SEEcult.org)
