Zadovoljstvo i ogorčenje
Učesnici izložbe “Srbija - Najčešće postavljana pitanja” (FAQ Serbia) u Njujorku, među kojima su neki od međunarodno najpriznatijih umetnika iz Srbije, oštro su kritikovali 5. oktobra nadležne državne institucije zbog odsustva zvanične podrške toj postavci, prve veće prezentacije srpske savremene umetnosti na njujorškoj sceni, koja je izazvala veliko interesovanje javnosti, a pritom otvorena u vreme boravka srpske delegacije povodom zasedanja Generalne skupštine UN.
Učesnici izložbe “Srbija - Najčešće postavljana pitanja” (FAQ Serbia) u Njujorku, među kojima su neki od međunarodno najpriznatijih umetnika iz Srbije, oštro su kritikovali 5. oktobra nadležne državne institucije zbog odsustva zvanične podrške toj postavci, prve veće prezentacije srpske savremene umetnosti na njujorškoj sceni, koja je izazvala veliko interesovanje javnosti, a pritom otvorena u vreme boravka srpske delegacije povodom zasedanja Generalne skupštine UN.
Izložba “FAQ Serbia” u Austrijskom kulturnom forumu (ACF) na Menhetnu predstavlja radove umetnika iz Srbije i još osam zemalja koji referišu na gotovo dvodecenijsku dramu na Balkanu, s naročitim naglaskom na Srbiji. Cilj izložbe nije bio da predstavi “srpski slučaj” kao partikularan, već kao simptom univerzalnog u pogledu odnosa ekonomskih/političkih procesa globalizacije i etničke parohizacije, kao i o kulturizaciji tih procesa.
Izložba je, na žalost, postala i još jedan primer hroničnog odsustva svesti političara i državnih institucija Srbije o značaju savremene umetnosti, između ostalog i za međunarodni ugled zemlje.
Kokustos izložbe Branislav Dimitrijević i umetnici Raša Todosijević, Biljana Đurđević i Uroš Đurić izrazili su na konferenciji za novinare zadovoljstvo i interesovanjem njujorške javnosti i šire publike za izložbu, koja je najavljena u uticajnim vodičima časopisa “Artinfo” i “TimeOut” kao jedna od najznačajnijih te nedelje u Njujorku, a u međuvremenu ju je obišao i predsednik Austrije Hajnc Fišer.
Izostala je, međutim, podrška nadležnih institucija u Srbiji, osim Konzulata Srbije u Njujorku i beogradskog Muzeja savremene umetnosti (MSUB), koji je partner ACF-a u tom projektu, rekao je Dimitrijević, kustos izložbe “FAQ Serbia” s direktorom ACF-a Andreasom Štadlerom.
Prema njegovim rečima, iako je bilo predviđeno da izložbu otvori austrijski ministar inostranih poslova Mihael Špindeleger, to se nije desilo, jer sa srpske strane nije obezbeđen isti diplomatski nivo, pa su izložbu otvorili politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Austrije Štefan Line i generalni konzul Srbije u Njujorku Branko Radošević.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, prema rečima Dimitrijevića, nije podržalo izložbu ni pojavljivanjem zvaničnika, navodno jer im je “FAQ” (Frequently Asked Questions) zvučalo neprikladno.
Upućen je poziv i predsedniku Tadiću, koji je predvodio srpsku delegaciju na zasedanju Generalne skupštine UN da dođe, ali nije dobijen odgovor, rekao je Dimitrijević.
Dimitrijević je napomenuo da je pismo podrške izložbi uputio ministar kulture Nebojša Bradić, te da je ono i pročitano na otvaranju.
“Ne vidim da neko kritikuje Ministarstvo spoljnih poslova.., a rečeno je: ‘Šta će nama Austrijanci da promovišu našu kulturu? Možda bih tu tezu mogao i da prihvatim, ali hajde onda da je mi promovišemo i podržavamo”, rekao je Dimitrijević, ističući da je otvaranje u ACF-u, respektabilne galerije sa tri-četiri izložbe godišnje, izuzetno skrenulo pažnju ljudi i umetničke zajednice u Njujorku, što su naglasili i umetnici.
Raša Todosijević, koji je u ACF-u izlagao i pre nekoliko godina - na izložbi posvećenoj evropskoj i američkoj umetnosti ranih 70-ih godina, rekao je da se pokazuje da je današnji odnos politike i kulture isti kao kod Miloša Crnjanskog u “Embahadama”.
“Nije se ništa promenilo ni za jot”, rekao je Todosijević, dodajući da ne treba sve svaliti na pleća politike, nego na “plebejski mentalitet ljudi koji su se dokopali vlasti”.
Kao još jedan primer odsustva sluha nadležnih, naveo je da je imao izložbu u Bugarskoj koja je zatvorena na pola termina, a niko iz Srbije nije reagovao, iako je to bio međunarodni ugovor.
“Tu se radi o političkoj nekulturi i kulturnoj prizemnosti”, rekao je Todosijević, ukazujući i na malo interesovanje za savremenu umetnost uopšte.
Prema njegovim rečima, za modernu i savremenu umetnost u Srbiji i šire zainteresovan je jedan odsto publike, a i u svetu nije ništa bolja situacija.
“Prihvatanje tih radikalnih tendencija je samo deset odsto u svetu, na primer u Francuskoj ili Engleskoj”, rekao je Todosijević, koji na izložbi u ACF-u predstavlja “Gott liebt die Serben” (Bog voli Srbe - Dnevnik, 1971-2010) kojim reaguje na nacionalističku retoriku u srpskoj kulturi i politici.
Prema njegovim rečima, ACF je prostor koji je sposoban da primi otvorene i komplikovane umetničke projekte, a izložba “FAQ Serbia” sa srpskim i stranim umetnicima zato nije iznenađenje kao koncept, jer je Austrija još tokom 70-ih imala crtu svog kulturnog konglomerata prikazujući razne paralelne tendencije, a ne samo austrijsku umetnost.
Uroš Đurić, koji na izložbi “FAQ Serbia” učestvuje specijalno za tu priliku produciranim radom, rekao je da ponašanje države prema toj postavci predstavlja uvredu za njene autore i umetnike koji na njoj učestvuju.
“U trenutku kada se održavala Generalna skupštiona UN srpska kultura predstavljena je na instituconalnom nivou na kojem nikada nije ranije predstavljena u Njujorku, osim crnog talasa u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) 1969. godine...”, rekao je Đurić.
“Zašto se tako ponaša država koja ima tragično iskustvo kroz svoju promašenu politiku poslednjih 20 godina?... To što je Ministarstvo inostranih poslova uradilo predstavlja diplomatski skandal... Napravili su monumentalnu glupost”, dodao je Đurić, napominjući da izuzima pritom Konzulat Srbije u Njujorku.
“Generacija iz koje sam potekao nije reagovala i pored mog telefonskog poziva i ubeđivanja da je odlična izložba, a zatim i upozorenja da bi trebalo da dobije podršku... Imamo predstavnike države bez državotvorne moći. Državnike kukavice”, rekao je Đurić i ocenio da je sve to proizvod permanentne preidzborne kampanje poslednjih deset godina i pokazatelj “potpune političke nemoći vladajuće garniture”.
Kao još jedan nedavni primer lošeg odnosa države prema kulturi, Đurić je ispričao slučaj početka nemačke bioskopske distribucije nagrađivanog filma “Tamo i ovde” Darka Lungulova u Štrutgartu.
Prema rečima Đurića, nemački distributer zvao je predstavnika srpskog konzulata na projekciju, ali je dobio negativan odgovor jer u filmu igra Mirjana Karanović koja je izdajica. Postavljeno je i pitanje da li je Lungulov srpsko prezime.
Podsećajući i na slučaj studenta Miladina Kovačevića, koji je koštao državu milion dolara zbog povreda koje je naneo kolegi u Americi, Đurić je rekao da razmišlja o tome da osnuje političku stranku, jer će sigurno dobiti na izborima, jer ga ljudi vole.
“Smatram da sam veći Srbin od (lidera radikala i haškog optuženika Vojislava) Šešelja, jer ja Srbiju predstavljam na najbolji, a on na najgori način”, rekao je Đurić, dodajući da je šteta što izložba “FAQ Serbia” nije iskorišćena kao prilika za unapređenje interkulturalnog dijaloga, jer on u Americi može da postoji.
Đurić je za izložbu “FAQ Serbia” rekao da je među pet najboljih na kojima je učestvovao u karijeri, a za ACF je kazao da nikada nije doživeo bolji prijem.
Umetnica Biljana Đurđević takođe je rekla da sa otvaranja nosi mnogo pozitivnih utisaka i da je bilo jedno od najatrakivnijih te nedelje u Njujorku.
Dimitrijeviću je posebno čestitala što je uspeo da savlada prostor u ACF-u koji je, kako je i on sam rekao, arhitektonski težak, sa pet veoma uskih nivoa, pa neke gabaritne radove nije bilo moguće izložiti.
Otvaranje izložbe u ACF-u, inače, privuklo je oko 300 ljudi, a prvih dana privlačila je 50-60 posetilaca.
Izložba je otvorena naredna tri i po meseca, a predstavlja radove umetnika iz Srbije, Austrije, Grčke, Hrvatske, Slovenije, Albanije, Velike Britanije, Rumunije i Turske, među kojima su i dva pozajmljena iz zbirki beogradskog MSU.
Na izložbi učestvuju i Vlatka Horvat, Johana Kandl, Kunsthistorisches Mausoleum, Paul Albert Lajtner, Marko Lulić, Ahmet Ogut, Marko Peljhan, Dan Peržovski, Darinka Pop-Mitić, Anri Sala, Valter Štajnaher, Zoran Todorović, Milica Tomić, Stefanos Civopulos i Katarina Zdjelar.
Otvarajući izložbu, direktor ACF-a i kokustos Andreas Štadler rekao je da Amerika jeste daleko od Srbije, te da neki Amerikanci možda i ne znaju gde je Srbija, ali da je ACF hteo da pokaže da je došlo do promena u svetu i da Srbija, o kojoj postoje brojne predrasude tokom poslednje dve decenije, nije usamljen slučaj.
Prateći program izložbe obuhvata predavanja, panel diskusije, filmske projekcije, koncerte i scenska čitanja, koje će biti realizovana u saradnji sa brojnim institucijama kulture u Njujorku.
Između ostalog, 12. oktobra u Diplomskom centru Martin E. Segal na Gradskom univerzitetu u Njujorku biće održano scensko čitanje drame “Skakavci” srpske spisateljice Biljane Srbljanović, a od 13. do 17. oktobra predviđene su filmske projekcije u Češkom centru, dok će 22. oktobra biti održan koncert Basione Amorose i Jasne Popović u Karnegi holu (auditorijum Stern/pozornica Perelman).
Za 5. novembar najavljena je akademska konferencija “Konstruisanje Balkana, dekonstruisanje nas samih” u Institutu Hariman, a 10. januara biće održan okrugli sto “Serbia@Europe” u Institutu za otvoreno društvo.
Izložba je otvorena do 11. januara 2011. godine, a organizovana je na poziv i uz podršku ACF-a. Pomogli su je i kulturni centri Rumunije, Češke, Slovačke, Mađarske i Slovenije, kao i Hariman institut Univerziteta Kolumbija koji organizuje i simpozijum.
Sajt ACF-a u Njujorku je www.acfny.org, a MSUB-a www.msub.org.rs
*Foto: Vlatka Horvat, Ovo ovde i ono tamo (2009), video (levo); Biljana Đurđević, Sinhrono plivanje (2007-2008), ulje na platnu (desno) (David Plak)
(SEEcult.org)
