Vendersovom posvetom Kiferu otvoren DOK #6
Međunarodni festival dokumentarnog filma DOK otvoren je 1. februara u rasprodatoj MTS dvorani ostvarenjem Vima Vendersa o umetniku Anselmu Kiferu, vizuelno upečatljivom posvetom jednog velikog umetnika drugom, koja je ostavila jak utisak na publiku.
Izražavajući zadovoljstvo mnogobrojnom publikom, umetnički direktor DOK-a Igor Toholj, rekao je na otvaranju da nije bio spreman za toliko interesovanje za film o Kiferu.
“Ali nije sve u brojkama, ima tu i sreće, jer nije svaka produkciona godina ista. Ove godine smo imali jako veliki izbor. Odabrali smo petnaestak filmova. U takmičarskoj sekciji ima sedam filmova, za koje publika može da glasa. Petoro autora će biti prisutno”, rekao je Toholj.
Toholj je posebno pomenuo selekciju Izvan mraka, koja na nostalgičan način “priziva duh starog bioskopa, koji je postojao pre šoping molova, onaj izvorni kinematograf”. U tom smislu šesti DOK zatvara fim “Sinema Lajka” o bioskopu koji je reditelj Aki Kaurismaki otvorio usred šume u Finskoj.
“Drago nam je da je prisutno interesovanje publike i za neke, uslovno rečeno, manje filmove, odnosno one na manjem produkcionom nivou”, naglasio je Toholj, i sam dokumentarni stvaralac.
Istoričar umetnosti Nikola Šuica osvrnuo se na Vendersov film, koji će imati još dve projekcije 3. februara zbog velikog interesovanja.
“Dokumentarizam je stalni pratilac Vendersovog opusa od njegovih najmlađih dana, od filmova koje smo gledali pred kraj Jugoslavije u Kinoteci sve do izuzetnog ‘Buena vista sošal klaba’ sa kubanskom muzikom ili dokumentarca o koreografkinji Pini Bauš, takođe u 3D tehnologiji. U filmu ‘Anselm’ sustiče se vizuelnost Vendersa i samog Kifera, pred kraj nekog bilansa i životnih puteva dvojice umetnika”, izjavio je Šuica, napominjući da je reč o izoštrenoj slici u 6K rezoluciji.
Za Kifera je rekao da je superstar, te pomenuo njegov strastveni odnos prema prošlosti, sentiment prema bombardovanim gradovima i čitav svet katastrofe i prošlosti koji je sakupio, ali i to da je dospeo u žutu štampu zbog “najskupljeg razvoda” u istoriji Nemačke.
“Imao sam priliku da razgovaram s njim i napisao sam prvi tekst o njemu na onome što se zvalo srpskohrvatski jezik, pod naslovom ‘Noćni suncokreti’”, dodao je Šuica, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
Vendersov film o Kiferu, kao i raniji dokumentarac o Pini Bauš, pokazao je da 3D tehnologija u takvom slučaju zaista ima smisla, pružajući uz klasičnu muziku poetično i meditativno, ali i informativno iskustvo - za one koji ne znaju rad Kifera, umetnika koji istražuje ljudsko postojanje i cikličnu prirodu istorije, inspirisan književnošću, poezijom, filozofijom, naukom, mitologijom i religijom.
Venders je tokom više od dve godine pratio Kiferov put od rodne Nemačke do njegovog trenutnog doma u Francuskoj, povezujući faze njegovog života sa ključnim mestima karijere koja traje više od pet decenija.
U okviru Glavnog programa, biće prikazan i film “Friuli mladog Pazolinija” Roberte Kortele, koja će biti i gošća, ostvarenje o Pjeru Paolu Pazoliniju koji u najtežem periodu Drugog svetskog rata, kao izuzetan student iz Bolonje, pronalazi utočište u malom selu Furlanije u kojem otkriva čist poetski jezik, furlanski.
Priču o majstoru horora Dariju Arđentu prikazao je autor Simone Skafidi u filmu “Dario Arđento Paniko”, dok kroz ostvarenje “Mala tužna devojka” autorka filma Mona Ašaš otkriva zagonetne tajne svoje pokojne majke, koju igra Marion Kotijar.
U okviru takmičarske selekcije Enter DOK, biće prikazano sedam filmova među kojima je i “Avenal” Ane Sandrini o nekadašnjem rudniku skrivenom u šumama italijanskih Julijskih Alpa. Rediteljka tog filma takođe će biti gošća šestog DOK-a, kao i Merve Kuš Mataradži iz Turske, koja predstaviti film “Ema” koji prati život Britanke Eme čiji je jedan beg iz škole zauvek promenio njen život.
“Prohujale noći” autora Alberta Martina Menačoa prati živote mladih ljudi koji žive u selu na jugu Španije, čiji portret otkriva zemlju zečeva i magaraca, ljubavnih priča, vatre i rejv žurki. “Samjuel i svetlost” Vinisiusa Girnisa najavljen je kao vizuelno impresivan film čija radnja prati život šestogodišnjeg Samjuela i njegove porodice koji žive u malom ribarskom selu Ponta Negra koje se nalazi na obali Paratija u Brazilu.
U filmu "Treća i četvrta generacija" autora Lukasa Zinda, časna sestra Silvija suočava se sa odgovornošću za dela svog dede, komandanta nacističkog koncentracionog logora, kroz izvođenje umetničkih performansa. Film “Poli” Damjana Nikolova, sniman 29 meseci na udaljenim lokacijama u Bugarskoj, predstavlja živote posvećenih pčelara. Autori oba filma biće gosti festivala.
Belgijski film “Sklopljeni život” Elodi Degavr prikazuje čelični grad o kojem se priča u komšiluku. U Briselu, Liježu i Šarlroa, tri arhitekte i nekoliko građana avanturista će ostvariti svoju utopiju – svima dostupne stambene jedinice u formi kompleta za sklapanje. Pitanje je šta danas ostaje od njihovih vizionarskih kuća.
U okviru selekcije Izvan mraka, biće prikazana četiri dokumentarca koja se bave temom bioskopa kao mesta koja oblikuju živote ljudi širom sveta, njihovom istorijom i ulogom koju su imali u promociji različitih ideja.
Film “Opšti plan” Vladimira Golovneva prati razvoj gradova i sela u Rusiji gde moderni 3D bioskopi postaju svetionici kulture, transformišući okolnu stvarnost. U filmu “Groblje filma” autor Tjerne Sulejman Dijalo polazi u potragu za mestom rođenja kinematografije u Gvineji. “Bioskop Laika” autora Veljka Vidaka priča je o izgradnji prvog bioskopa u malom gradu Karkila u Finskoj koji oživljava zahvaljujući nagrađivanom reditelju Akiju Kaurismakiju. “Priručnik o istoriji bioskopa” Stefana D'Antuona i Bruna Uđolija je film o istoriji, današnjem razvoju i budućnosti bioskopa u Torinu u Italiji.
Festivalski sajt je dokfest.rs, a program šestog DOK-a nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.
*Foto: Marina Bugarčić
(SEEcult.org)
