Umetnik - muzeolog / Umetnik - gradski prirodnjak
Radovi novosadskog umetnika Nikole Džafa i Miloša Tomića iz Beograda činili su vizuelni program “Borine kapije” u Vranju, koji je kustoskinja Jelena Veljković osmislila u želji da poveže osavremenjeni koncept te manifestacije na tradiciji "Borine nedelje" sa duhovnim legatom koji je Bora Stanković ostavio rodnom gradu.
Izložba “Umetnik - muzeolog / Umetnik - gradski prirodnjak” predstavila je Džafov “Muzej zeca” i Tomićevu “Đubroteku”, ukazujući na prostore autentičnih muzeja i ličnih kolekcija.
Razmišljajući o konceptu izložbe i mogućoj vezi sa književnim opusom Stankovića, kustoskinja i selektorka vizuelnog programa “Borine kapije” Jelena Veljković konstatovala je da je diskurs kojim se čuveni vranjski pisac bavio u svojim romanima i pripovetkama aktuelan i danas. Memorije gradskog miljea predstavljale su za Stankovića svet koji se povlačio na margine društva u nastaloj ekonomsko-kulturnoj tranziciji, a danas, prema njenim rečima, imamo isto to - post-tranziciono društvo koje kulturu i ljude iz kulture i umetnosti potiskuje na same obode vidljivih urbanih aktivnosti.
Unija za te specifične poetike u preseku sa autentičnim književnim delom Stankovića jeste da su svi ti predmeti/pojave mogli ostati neprimećeni, uništeni i vremenom zaboravljeni. Njihovom aktuelizacijom postaju reprezenti ostataka prošlosti, sa obnovljenim smislom i funkcijom od muzeološke vrednosti.
Na tragu takvih strategija je i nastao koncept pratećeg vizuelnog programa “Borine nedelje”, čija je namera bila da se prikažu promisli savremenih umetnika - “sakljupača”, njihova polazišta, postupci i mehanizmi kolekcioniranja.
“Stvaranje vunderkamera ili specifičnih tematskih postvaki, artefakti kroz metode sakupljanja, proučavanja i katalogiziranja, dobijaju status muzealija koje govore o sopstvenoj stvarnosti, ali i ‘baštinskog blaga’ sačuvanog za budućnost”, navela je Jelena Veljković, ističući da u tom duhu muzeji moraju da učestvuju u izgrađivanju svesti o različitim vrednostima, pruže informaciju, ponude edukaciju, provociraju kritički i autonoman pogled na okolinu i društvena pomeranja, ali i da budu mesto namenjeno za uživanje, druženje i neku vrstu duhovne terapije.
Iz opusa gradskih arheologija, izbor je bio sužen na šetajući Džafov “Muzej zeca” koji predstavlja prostor za kolektivnu participaciju u stvaranju društvenih promena i aktuelnih tumačenja. Džafo tim projektom nameće zeca kao metaforu za sve probleme i bolesti društva, lokalne zajednice, ali i za radosti, uspehe i zadovoljstva.
Naspram muzejske zbirke je Tomićeva kolekcija predmeta “Đubroteka” - materijal koji je nakada bio sasvim običan, pokupljen iz svakodnevnog života, sastavljen od izanđanih gumica za tegle, devojačke kose, starih balona, kesa... očišćen od svoje dotrajale funkcije i prenesenih u domen apstraktne likovnosti.
Svi ti fragmenti, prema rečima Jelene Veljković, mogu da govore o našoj gradskoj flori, biodiverzitetu i lepoti forme koje nude tako beznačajne i istrošene stvari. Kao svaki posvećeni gradski prirodnjak, Tomić iznalazi posebnost nevidljivih mikrosvetova u zagolicanim linijama različitih boja, gradeći neku vrstu trodimenzionalnih crteža kroz sortiranje u nekoliko perspektivnih ravni ili u vakuumu rama. Otpadak lišen svake asocijativnosti ili bilo kog drštveno angažovanog diskursa skreće pažnju svojom minijaturnošću, izaziva anonimnim mnoštvom, dok naziv kolekcije aludira na raritetetne zbirke i kabinete retkosti.
Prostorna atmosfera izložene kolekcije ujedno je apsurdna, s obzirom na veliki broj salonskog bilja, a i otvoreno asocijativna i lepršava.
Manifestacija “Borina kapija” održana je od 16. do 22. marta u Vranju, u organizaciji gradskih vlasti koje ističu da tim programom nastavljaju 46-godišnju tradiciju “Borine nedelje”. Manifestaciji je promenjeno ime zbog sudskog spora sa Književnom zajednicom “Borisav Stanković” koja je odmah posle “Borine kapije”, inače, organizovala 46. “Borinu nedelju”.
“Borina kapija” predstavila je književni, likovni i muzički program, a završena je uručenjem nagrade “Bora Stanković” Uglješi Šajtincu za roman “Sasvim skromni darovi”, u izdanju "Arhipelaga", za koji je dobio i Vitalovu nagradu "Zlatni suncokret" za 2011.
(SEEcult.org)
