Trajna zabrana Klipa u Rusiji
Rusko Ministarstvo kulture zabranilo je bioskopsko prikazivanje nagrađivanog srpskog filma “Klip” mlade rediteljke Maje Miloš - zabrana je najpre bila određena do 31. avgusta, ali je produžena na neodređeno vreme.
Direktor distributerske kuće “Film bez granica” Sem Klebanov objavio je na Twitteru da se ipak nada da će odluka Ministarstva kulture biti povučena.
Klebanov je prethodno izjavio da je Ministarstvo kulture zabranilo prikazivanje filma “Klip”, pobednika ovogodišnjeg Filmskog festivala u Roterdamu i dobitnika još niza nagrada, zbog toga što sadrži “nenormativnu leksiku, obiluje scenama sa narkoticima i alkoholom, kao i erotikom”.
Klebanov je naveo i da njegova kuća još nije zvanično dobila od Ministarstva kulture rešenje o zabrani bioskopske distribucije “Klipa”, a kada ga dobije, odmah će uložiti žalbu.
Klebanov je, u telefonskoj izjavi za list “Izvestija” od 21. avgusta, izneo i podrobnosti tog slučaja, opisujući i način na koji je saznao da je “Klip” zabranjen, iako zvanično nije o tome obavešten.
“Mi smo, u skladu s propisima, podneli dokumenta za dobijanje dozvole za prikazivanje i sve je išlo svojim tokom. Ali potom se stvar počela komplikovati. Kada nam je rečeno da će saopštenje biti izdato 31. avgusta, počeli smo se raspitivati o čemu se radi, šta se desilo. Odgovoreno nam je da je rukovodstvo odlučilo da ne dozvoli prikazivanje filma. Kakav je to apsurd! Prema zakonskim odredbama na koji su se oni pozvali - o zaštiti dece od informacija koje bi mogle da donesu štetu njihovom zdravlju i razvoju - film ‘Klip’ nije mogao biti zabranjen. Mogla se jedino postaviti starosna granica za gledaoce, što je, prirodno, i trebalo učiniti”, naveo je Klebanov.
Prema rečima Klebanova, prava dece na snimanju filma “Klip” zaista su bila zaštićena.
Klebanov je dodao i da preduzimanje mera da u sali tokom projekcije filma ne budu gledaoci dečjeg i tinejdžerskog uzrasta ne spada u nadležnost distributera.
Direktor kompanije “Film bez granica” ukazao je i da je na špici filma navedeno da su u svim seksualnim scenama glumce-tinejdžere zamenjivali dubleri koji su stariji od 18 godina.
“Kažu nam da starosna ograničenja u Rusiji ne funkcionišu - u bioskope puštaju sve, bez obzira na uzrast i to na sve projekcije. Upravo tu treba, po mom mišljenju, uvesti red, ali to nije posao distributera ili prikazivača, nego države. A ‘Klip’ je tek prva lasta. Kod nas je na polici još uvek ‘Parada’, srpska parodija na pripremu gej-parade i već nam je skrenuta pažnja da bi moglo biti problema prilikom njenog prikazivanja u Peterburgu. Ukoliko bi se u Rusiji doneo zakon analogan onom žalosnom ‘Hejsovom kodeksu’ u SAD (a ta ideja je, kao što je poznato, bila na predsedničkom savetu za kinomatografiju u novembru prošle godine), rešenje o zabrani ‘Klipa’ bi bilo nemoguće osporiti, jer bi erotika, alkohol, narkomanija... bili sasvim proterani sa ekrana”, tvrdi Klebanov.
Ali, ruska varijanta “Hejsovog kodeksa” nije prošla, a prema infomacijama do kojih je došla “Izvestija”, protiv te ideje bio je sam državni vrh.
Upućeni u tu problematiku u Rusiji smatraju da je, i pored dužnog poštovanja prema laureatu Roterdamskog festivala, malo verovatno da bi “Klip” - složena priča o tinejdžerki iz srpske provincije koja svoju seksualnu praksu snima mobilnim telefonom - imao veliku gledanost u ruskim bioskopima. Na to ukazuje i podatak da je umnožen u samo 20 kopija. Stoga je bojazan da bi taj fim štetno uticao na moralni razvoj mladih gledalaca najblaže rečeno preterana.
Sada, nakon reklame koju mu je napravilo Ministarstvo kulture, situacija je savim drugačija, jer se auditorijum zainteresovan da vidi “Klip” višestruko povećao.
Ali ne tako što bi radoznalci išli u bioskope da ga pogledaju, već uhodanim mehanizmom piraterije koja besprekorno funcioniše na svakom crnom tržištu, pa i na ruskom.
Srpski fim “Klip” bi mogao postati i rekorder u toj oblasti. Toga su itekako svesni ditributeri iz kompanije “Film bez granica”. A šteta od negativnog uticaja na moralni razvoj dece i omladine, koju je cenzura nastojala da izbegne, ne samo što nije onemogućena, nego se piratskim reprodukovanjem filmske kopije “Klipa” višestruko uvećala.
Debitantski film “Klip” Maje Miloš bavi se, kroz prizmu prividno jednostavne, mladalačke ljubavne priče, paradoksalnim sudarima nekontrolisane euforičnosti i agresije sa stanjima apatije i beznađa mlade generacije u Srbiji na početku 21. veka.
Nedavno je proglašen najboljim u regionu, osvojivši nagradu “Bauer” 15. Motovun Film Festivala.
Nagrada je dodeljena “Klipu” za “izuzetnu autentičnost i autorsku beskompromisnost u tretiranju bolnih psiholoških trauma aktuelne tranzicijske stvarnosti. Film vešto bira prikladan način da vrlo direktno komunicira s frustracijama i dilemama mlade generacije filmske publike”, naveo je u obrazloženju žiri, koji su činili predstavnici kinematografija iz svih zemalja sa prostora bivše Jugoslavije.
Branko Rakočević
