Subotica ponovo grad dece
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici nudi u 18. izdanju, od 15. do 21. maja, izuzetan program predstava iz celog sveta, od kojih je 20 u trci za nagrade, a uz težište na rumunskom lutkarstvu, koje će biti predstavljeno izložbom lutaka, kostima, scenografije i plakata, biće održan i treći Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti, kao i pedesetak scensko-muzičkih programa na trgovima i ulicama.
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici nudi u 18. izdanju, od 15. do 21. maja, izuzetan program predstava iz celog sveta, od kojih je 20 u trci za nagrade, a uz težište na rumunskom lutkarstvu, koje će biti predstavljeno izložbom lutaka, kostima, scenografije i plakata, biće održan i treći Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti, kao i pedesetak scensko-muzičkih programa na trgovima i ulicama.
Predsednik festivalskog Saveta Jovan Ćirilov istakao je na konferenciji za novinare 10. maja u Beogradu da mu je to jedna od najlepših dužnosti, jer je subotički festival izrastao u jedan od najpoznatijih te vrste u Evropi i svetu, pre svega zaslugom direktora i selektora Slobodana Markovića.
Za učešće na 18. subotičkom festivalu stiglo je 186 prijava sa svih kontinenata, osim iz Australije, a za takmičarski program odabrano je 20 iz 18 zemalja, od kojih prvi put učestvuju Brazil, Peru, Jermenija i Kazahstan, rekao je predsednik žirija Miroslav Radonjić, ističući da Subotica ponovo postaje prestonica pozorišta za decu.
Publika će videti predstave iz Brazila, Irana, Rusije, Italije, Francuske, Češke, Nemačke, Turske, Slovenije, Kazahstana, Poljske, Rumunije, Jermenije, Bugarske, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, koje provociraju i pokreću mlade gledaoce, pomažući im da uoče i neke od problema današnjice.
Marković je repertoarski bio usmeren ka teatru koji pokreće gledaoca pričom, idejama, emocijama, maštom, slikama i zvucima, odnosno ka pozorištu koje odbija da bude deo rutine, inercije i prosečnosti, pre svega po nesvakidašnjim visokoestetizovanim, umetnički vrednim pristupima, u velikoj meri provokativnijim u odnosu na njihova ranija čitanja i tumačenja.
Regionalno pozorište lutaka iz Grodnog u Belorusiji izvešće “Pikovu damu” (A.S. Puškin / P.I. Čajkovski), u režiji Olega Žugžde, Dječije pozorište Republike Srpske iz Banjaluke “Princezu na zrnu graška” (Hans Kristijan Andersen), u režiji Biserke Kolevske, Pozorište “Opera na mala iz Sao Paula “Priče iz kofera” (Kris Migel, Seržio Serano), koju su autori i režirali, a bugarsko Pozorište “Atelje 313” iz Sofije “Labudovo jezero” prema nemačkoj bajci i baletu Čajkovskog, u režiji Vladislave Džambazove.
Južnočeško pozorište iz Češke Budejovice učestvuje predstavom “Bez komentara” (Šaouh Ibrahim), u režiji Jevgenija Ibragimova, Pozorište Žana-Pjera Leskova iz Fontene-su-Boa (Pariz) izvešće predstavu “Moj Pinokio” (Didije de Kalan, Žan-Pjer Lesko prema delu Karla Kolodija), u režiji Žan-Pjera Leska.
Zagrebačko kazalište lutaka izvešće “Priču o konju” (Mark Rozovski prema priči Lava Nikolajeviča Tolstoja), u režiji Zvonka Festinija, iransko Pozorište “Arija” iz Teherana “Poslednji cvet” (Zohreh Behrouzinia), u režiji Behrouzinia, a italijansko Pozorište “Sahes” iz Skandičija kod Firence predstavu “Faust! Faust!”, u režiji Luane Gramenje.
Jermensko Državno pozorište lutaja “Hovhanes Tumanjan” iz Jerevana nastupiće predstavom “Bajka pala sa neba” autora i reditelja Zaruhija Antonjana, kazahstansko Oblasno pozorište lutaka “Alakaj” iz Aktobea predstaviće komad “Ko konjima plete grive?” (M. Azov/V. Tikvinski), u režiji Jevgenija Permjakova, a Daleko pozorište za lutke i ljude iz Berlina predstavu “Taj mali sam ja” (Mira Lobe i Suzi Vajgel), u režiji Torstena Gesera.
Poljsko Olštinsko pozorište lutaka iz Olština izvešće predstavu “Timotej među pticama” (Jan Vilkovski), u režiji Zbignjeva Glovackog, a rumunsko Pozorište “Arijel” iz Tirgu Mureša nastupiće predstavom “Disanje” autora i reditelja Gavrila Kadarjua. Iz Rumunije dolazi i Pozorište “Sigligeti” - trupa “Liliput” iz Oradea, koja će izvesti predstavu “Čudesni zvezdani jelen” (Ferenc Buda), u režiji Lasla Rumija.
Rusko Irkutsko pozorište lutaka “Aistjonok” izvešće “Priče sa nebeskog tavana” Jurija Utkina, zasnovane na pričama Stepana Pisahova, a Krasnojarsko pozorište lutaka učestvuje predstavom “Susedi” (Mihail Suponjin), u režiji Sergeja Ivanikova.
Najavljen je i Forum Ljubljana, koji će izvesti predstavu “Raspevani zamak” autora i reditelja Petera Kusa, dok će beogradsko Malo pozorište “Duško Radović” nastupiti predstavom “Knjiga lutanja” (Dalija Aćin/Maja Pelević), u režiji Dalije Aćin.
Učestvuje i tursko Pozorište lutaja “Leteće ruke” iz Luleburgasa, koje će izvesti “Zrak sunca” (Aleksandar Popesku), u režiji Petra Petkova.
Predstave će biti igrane u Narodnom pozorištu (scena “Jadran”) i Pozorištu “Deže Kostolanji” od 16. do 21. maja, a u trci su za Gran pri za najbolju predstavu u celini, specijalnu nagradu za originalnost i fantaziju (opciono - nagrada se dodeljuje samo u slučaju da se pojavi predstava sa izuzetnim dometima), kao i za nagrade za najbolju režiju, scenografiju, originalnu muziku, estetsko i tehnološko rešenje lutaka i za nagrade za glumačko majstorstvo (sedam ravnopravnih nagrada).
Osim Radonjića, o nagradama će odlučiti i reditelj i teatrolog Jaroslav Antonjuk iz Poljske, reditelj i dramski pisac Vladimir Birjukov iz Rusije, glumac i reditelj Robert Valtl iz Slovenije i scenograf i kostimograf Pavel Hubička iz Češke.
Dobitnici nagrade za životno delo “Mali princ”, ustanovljene na stogodišnjicu rođenja Antoana de Sent Egziperija, ove godine su scenograf Eustacio Gregorijan iz Rumunije i rediteljka i glumica Irena Tot, dugogodišnja prvakinja lutkarske scene Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” iz Zrenjanina.
Težište 18. Festivala biće na rumunskom lutkarstvu koje će, osim predstavama u takmičarskom programu, biti predstavljeno kroz izložbu lutaka, kostima, scenografije i plakata rumunskih umetnika u Subotici, Novom Sadu i Vršcu, naučni skup, kao i kroz učešće studenata lutkarstva iz Bukurešta i Tirgu-Mureša u programu svečanog otvaranja.
Fokus proteklih godina bio je na Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Rusiji i Slovačkoj, a 2012. u centru će biti Poljska, najavio je Radonjić, ističući i niz pratećih, ali važnih manifestacija, uključujući treći Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti “Naša savremenost”, koji će okupiti svetske pozorišni stručnjaje, istraživačei umetnike.
U cilju kritičkog promišljanja savremenog pozorišnog stvaralaštva za najmlađe, predviđene su sledeće teme: “Postmodernizam i pozorište za decu”, “Lutkarsko pozorište kao savremeno oruđe naracije”, “Problem savremenog jezika u pozorišnoj umetnosti za decu”, “Neposredno izražavanje ili elektronska transmisija?”, “Kritika eksploatisanih modela nasuprot shematskom razmišljanju” i “Mudrost sadržana u poruci za decu”.
Najavljeno je 15 učesnika iz 11 zemalja, a svi radovi biće objavljeni u dvojezičnom zborniku (na srpskom i na engleskom).
Rukovodilac i autor tog projekta je akademik i prof. dr Henrik Jurkovski iz Varšave, koji će održati predavanje o postmodernizmu i pozorištu za decu. Ćirilov je rekao da ga sa nestrpljenjem očekuje.
Među učesnicima su najavljeni Pančo Pančev i Anastasija Savinova iz Bugarske, Siniša Jelušić iz Crne Gore, Iva Gruić i Livija Kroflin iz Hrvatske, Ravi Kalamravi iz Indije, Geza Balog iz Mađarske, Eva Tomaševska iz Poljske, Olga Ananskikh iz Rusije, Fatma Kečeli iz Turske, Elinor Margolis iz Velike Britanije, Čila Čilala iz Zambije, kao i Marijana Petrović i Zoran Đerić iz Srbije.
Festival će predstaviti i dvojezični (srpski/engleski) zbornik radova sa drugog Međunarodnog foruma, održanog 2010. godine na temu “Pozorište za decu - umetnički fenomen” (urednici Jurkovski i Radonjić), kao i drugi deo knjige “Moja profesija” ruskog lutkara Sergeja Obrascova.
Biće održane i promocije najnovijih izdanja najistaknutijih književnih stvaralaca za decu i mlade iz zemlje i regiona (Roberta Takariča, Todeta Nikoletića, Ljubivoja Ršumovića..), kao i značajnih izdanja teoretičara i istoričara lutkarstva (Svetska enciklopedija lutkarstva, UNIMA 2009; Istorija mađarskog pozorišta lutaka Geze Baloga, Budimpeštansko pozorište lutaka, 2009).
Osim izložbe rumunskog lutkarstva, koja je organizovana u saradnji sa Kulturnom asocijacijom GAG iz Krajove i Pozorišnim muzejom Vojvodine iz Novog Sada (Srbija), a biće postavljena u galeriji Otvorenog univerziteta, u Gradskoj kući biće otvorena i izložba “Festivalski plakat 2011” sa radovima studenata Fakulteta za primenjenu umetnost u Beogradu.
Najavljen je i filmski program u bioskopu “Eurocinema”, kao i više od 50 programa na trgovima i ulicama, koji promovišu dečje stvaralaštvo, veštine i kreativnost na trgovima, te nekoliko susreta pisaca sa čitaocima i lutkarska radionica u školama.
Festivalske predstave gostovaće širom Vojvodine i drugih krajeva Srbije, a deo programa, odnosno šest predstava, biće reprizirano u Pzoorištu “Bela Kever” u Segedinu, koje će potom uzvratiti gostovanje sa četiri predstave u Subotici, u okviru projekta “Cultour” koji se realizuje u okviru IPA programa za prekograničnu saradnju Srbija-Mađarska.
U okviru projekta “Cultour”, biće održana i lutkarska radionica za decu koju će voditi istaknuti subotički kreatori lutaka Ljubica Suturović i Arsen Ćosić, a cilj je da se deca upoznaju sa osnovnim tehnikama izrade i animacije pozorišnih lutaka, te sa specifičnostima u procesu nastanka lutkarske pozorišne predstave.
Direktor Festivala Slobodan Marković istakao je da je i 18. Međunarodni festival pozorišta za decu rezultat velikog truda ljudi okupljenih oko ideje promocije stvaralaštva za decu.
“Ništa od ovoga u Subotici nije slučajno, već je istrajni rad jedne grupe ljudi”, rekao je Marković.
Marković je rekao i da subotički festival ne odustaje od ideje o osnivanju lutkarske akademije u Subotici, kao i muzeja lutkarstva.
“Hrvatska i Crna Gora imaju akademije ili katedre za lutkarstvo, a Srbija to nema. Istrajaćemo na ovoj ideji, kao što smo i ranije odbranili Festival da bi postao samo privilegija dece”, poručio je Marković kome je nedavno
predsednik Rusije Dmitrij Medvedev dodelio Orden prijateljstva za ogroman doprinos u razvoju rusko-srpske saradnje i rad na popularizaciji ruske kulture u inostranstvu.
Ulaz na sve programe 18. Festivala je besplatan.
Subotički Festival pozorišta za decu u Subotici osnovan je 1994. godine odlukom Skupštine opštine Subotica, sa ciljem da se na njemu prikažu najvrednija i umetnički najrelevantnija scenska ostvarenja iz međunarodne i domaće produkcije za decu, da doprinese promociji novih i afirmaciji ostvarenih kulturnih vrednosti na međunarodnom planu, kao i zbližavanju raznih naroda i očuvanju specifičnosti i različitosti svake kulture kao izvora našeg zajedničkog bogatstva.
Od osnivanja do danas, subotički festival predstavio je više od 400 pozorišnih produkcija, a broj zemalja premašio je 40.
Za izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte, Festival je 2005. nagrađen Vukovom nagradom, najvećim kulturnim priznanjem u Srbiji, dok je 2009. dobio nagradu Pro urbe za značajan doprinos razvitku i ugledu grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti.
Festival je dobitnik i specijalne Međunarodne nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja “Grozdanin kikot” za 2009. koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara - BiH centar IDEA (Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje: www.idea-org.net).
Međunarodni festival pozorišta za decu je 2000. bio jedan od inicijatora osnivanja nacionalnog centra Međunarodnog udruženja lutkara (UNIMA, www.unima.org), a od 2008. je i član Međunarodne asocijacije pozorišta za decu i mlade (ASSITEJ, www.assitej-international.org).
Gran pri 17. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici, koji je predstavio u konkurenciji 20 ostvarenja iz 13 zemalja, osvojila je predstava "Lira i Epika” Budimpeštanskog pozorišta lutaka.
Predstavi “Lira i Epika” Borbale Sabo i Daniela Varoa, u režiji Pala Mačaija i izvođenju (Mađarska), jednoglasno je dodeljena nagrada za najbolju predstavu u celini, dok je za najbolju režiju nagrađen Ruslan Kudašov za "Salijerijev mesec” A. S. Puškina, u izvođenju Brestskog pozorišta lutaka iz Bresta u Belorusiji.
Sajt subotičkog festivala je www.lutfestsubotica.net, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
