Stid kao lična odgovornost

Porodica bistrih potoka gostuje 5. novembra u Bitef teatru predstavom “Stid” kojom podseća na iskonsko ljudsko dostojanstvo koje je danas potisnuto, diskreditovano i suvišno, a svet je ispunjen besmislom i depresijom.

U toj predstavi, u režiji Božidara Mandića, ne radi se o psihološkom stidu, već o filozofskom - onom stidu koji nas čini intelektualnim i pojednostavljenim bićima.

Moto predstave je: “Stidim se da ne bih činio dela zbog kojih bih se stideo!”

Ističući da je pojedinac značajan faktor savremenog vremena, ali da može nešto da učini samo ako se prethodno suoči sa stvarnošću i obesčovečenjem ljudskog bića, Porodica bistrih potoka ukazuje da je prethodni vek bio vek pomašinjenja, te da bi sada bio red da se ponovo počovečimo.

Zato je potreban etički stid.

     Stid

“Ko sam ja naspram ovog sveta i civilizacije koja ukazuje ubrzani ritam isčezavanja, ali ne baš na prirodan način, nego sa nagonom agresivnog uništenja. Ovo je izgubljeni svet u kome ima svega, sem smisla. Predstava ‘Stid’ mali je predlog personalne odgovornosti, čovek može nešto da učini. Uostalom, zar Tarkovski nije parafrazirao Dostojevskog u rečenici: ‘Stid može spasti svet’. Radi se o stidu koji preispituje svoje postojanje i ulogu i mesto čoveka u prirodnoj celini. Čovek uništavajući prirodu, uništava svoj tron intime i sposobnosti da se snađe u realnosti. Stvarnost je uništena, veli Bodrijar, ali stid – kao umetnička kategorija – može biti prvi predlog (praskozorje) naše rezilijencije. Dovoljno je iskreno postaviti pitanje opstanka i svet nije više superioran u svojim globalnim prevarama”, poručuje Porodica bistrih potoka.

      Stid

Kao i sve prethodne predstave Porodice bistrih potoka, i “Stid” je delo avangardne istrajnosti.

Akteri trče po sceni, viču, kreću se u ritmu asimetrične scenografije.

Osnova predstave, sačinjene bez tehnike, jeste da ukaže da je čovek biće energije, a ne invalid moderne i fundamentalističke tehnologije.

“Čovek će biti izgubljen sve dok ne prizna da je izgubljen. Mala pozorišna dela ukaz su svetu da i kad je završen čin, fluidi istorije rade za nas da se popravimo”, poručila je Porodica bistrih potoka.

U predstavi igraju, uz reditelja i osnivača Porodice bistrih potoka Božidara Mandića, i Dragana Jovanović, Uroš Vukša, Predrag Mitrović, Nina Vasić i Katarina Jovanović.

Posle predstave u Bitefu biće održan razgovor na temu avangardnog statusa izvođača, a moderiraće ga Jelena Bogavac.

     Božidar Mandić

Porodica bistrih potoka najstarija je eko-umetnička komuna u Srbiji i regionu.

Božidar Mandić rođen je u Novom Sadu, gde je živeo sve do 1977. godine, kada se preselio na planinu Rudnik i započeo misiju povratka prirodi, nastavljajući praksu eksperimentalne umetnosti.

Njegova teza je da avangarda mora prvi put da hoda unazad.

Osnovna načela Porodice bistrih potoka su: Filozofija zemlje, Otvorenost doma, Skromna ekonomija i Stvaralaštvo.

Borba za pojedinca i planetu osnova je nove filozofije življena nazvane “planetarizam”.

Božidar Manić objavio je do sada 21 knjigu i realizovao 20 pozorišnih predstava sa avangardnim karakterom.

Mandić je član Dečje redakcije Radio-Beograda i koluminista listova “Danas” i “Politike“.

*Foto: Nestor

(SEEcult.org)