Stećci za listu UNESCO

Mon, 11/02/2009 - 16:18.
/
sarajevo-ministri.jpg

Ministri kulture Srbije, Bosna i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, potpisali su 2. novembra u Sarajevu Pismo o namerama za kandidaturu stećaka za upis na Listu svetske baštine UNESCO-a, a to je prvi put da su te četiri zemlje nastale na prostoru bivše Jugoslavije potpisale zajedno dokument o saradnji u nekoj oblasti.

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, ministar civilnih poslova BiH Sredoje Nović, ministar kulture, sporta i medija Crne Gore Branislav Mićunović i hrvatski ministar kulture Božo Biškupić,potpisali su Pismo o namerama prema preporuci UNESCO-a, koji podstiče mogućnost serijskih nominacija za Listu svetske baštine.

U želji da unaprede međuinstitucionalnu saradnju kroz pripremu dokumenta za nominaciju stećaka - srednjovekovnih nadgrobnih spomenika za upis na listu svetske kulturne baštine, ministri su utvrdili i plan aktivnosti sa definisanim obavezama, rokovima, nosiocima aktivnosti, kao i potrebnim finansijskim sredstvima za realizaciju svake pojedinačne aktivnosti u okviru projekta, saopštilo je Ministarstvo kulture Srbije.

Takođe, obavezali su se da razmenjuju informacije koje predstavljaju zajednički interes svih strana u cilju realizacije tog projekta.

Ukupno je, na prostoru sve četiri države, registrovano oko 66.000 srednjovekovnih stećaka, od čega se oko 58.000 nalazi na teritoriji BiH, 4.400 na teritoriji Hrvatske, 2.000 na teritoriji Srbije i oko 3.000 na teritoriji Crne Gore.

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić izjavio je nakon potpisivanja dokumenta da se Ministarstvo kulture Srbije zalaže za saradnju u regionu i nastavak zajedničkih aktivnosti, kao što je bila Prijepoljska poruka, potpisana nedavno u okviru centralne proslave “Dana evropske baštine” u Srbiji.

Crnogorski ministar Branislav Mićunović istakao je da su srednjovekovni stećci koliko misteriozna i fascinantna spona ovih prostora, toliko i poetična priča o zajedničkoj prošlosti, saopštilo je Ministarstvo kulture Crne Gore.

“U takvom zajedništvu, koje i jeste jedan od ključnih ciljeva organizacije UNESCO, najbolje ćemo se predstaviti pred svetom, u punom bogatstvu kulturne i prirodne baštine”, rekao je Mićunović, dodajući da se najveći broj stećaka nalazi u Bosni i Hercegovini, ali da će sve četiri države podeliti jednake obaveze u ovom poslu.

Prema rečima Mićunovića, njegove kolege saglasile su se da Crna Gora uskoro bude domaćin dogovora u istom sastavu, gde će biti inicirana jednako važna i bogata saradnja na polju ne samo baštine, nego i stvaralaštva, koprodukcija, zajedničkih projekata i razmene.

“Imamo mnogo razloga da se sa posebnom pažnjom posvetimo toj oblasti, jer ne smemo zanemariti zajedničko kulturno tržište, u najlepšem smislu te reči, na kojem se govore četiri jezika bez potrebe za prevodom, a koje ima gotovo 18 miliona stanovnika”, istakao je Mićunović.

Ministar kulture Hrvatske Božo Biškupić rekao je da je potrebna posebna pažnja prema stećcima kao delu nasleđa, jer baština nije nasleđena, već je samo pozajmljena od budućih generacija.

Ministar civilnih poslova BiH Sredoje Nović naglasio je da je saradnja u nominaciji stećaka za Listu svetske baštine UNESCO-a primer kako treba sarađivati u regionu, ne samo na polju kulture, već i u drugim oblastima.

“Naš današnji susret je veliki projekat i sa političkog stanovišta”, rekao je Nović.

Bradić, Nović i Mićunović su i potpisnici Prijepoljske poruke o zajedničkoj volji da se štiti i unapredi kulturna raznolikost na teritoriji Srbije, BiH i Crne Gore i unapredi interkulturni interreligijski dijalog.

Osim zajedničke brige o kulturnom nasleđu u regionu, potpisivanje Prijepoljske poruke, kako je tada najavljeno, biće osnova i za zajedničku saradnju na pojedinim projektima, a jedan od takvih je i nominovanje stećaka kao dela evropske kulturne baštine.

Stećci sa teritorije sve četiri države predstavljeni su prošle godine na izložbi u Galeriji “Klovićevi dvori” u Zagrebu, koja je obuhvatila četiri segmenta građe: grobne nalaze ispod stećaka, odlive stećaka u gipsu, velika foto povećanja stećaka snimljenih na terenu u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, te originalne stećke koji su dopremljeni s lokaliteta u Hrvatskoj.

Izložba je obradila celokupnu problematiku u vezi tih kamenih srednjovekovnih spomenika, a odnosi se na njihovo nastajanje, poreklo, umetnost, simboliku, topografiju, priloge pronađene u grobovima ispod stećaka kao i na njihovu očuvanost.

Organizatori izložbe posebno su naglasili da je potrebno obezbediti trajno očuvanje te jedinstvene pojavnosti koje, osim u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori, nema nigde u Europi.

(SEEcult.org)

Comments