• Search form

02.06.2014 | 15:07

Šta koči informaciono društvo

Šta koči informaciono društvo

Dok internet u Srbiji sve više postaje sredstvo za političke obračune, virtuelni aktivizam i zabavu za milione, razvoj informacionog društva, koji je neophodan i neodvojiv deo ukupnog društvenog razvoja, suočen je sa nizom problema, uključujući nezaokružen pravni okvir i usporenu primenu donetih strategija i zakona. Neki od ključnih problema na putu ka punom razvoju informacionog društva su i razuđeni nivoi nadležnosti, zbog čega nema adrese za odgovornost za postojeće stanje, kao i nedovoljna svest o koristi od upotrebe informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) - kako za građane, tako i za privredu, i državu. Uprkos nekim bitnim pomacima koji su učinjeni poslednjih godina, pre svega u pogledu stvaranja pravnog i zakonodavnog okvira, stručnjaci upozoravaju da je ostalo još mnogo posla koji je potrebno uraditi kako bi profunkcionisali svi segmenti informacionog društva, jer bez celine – ono zapravo i ne postoji.

Temi pravnog i zakonodavnog okvira za razvoj informacionog društva posvećen je poseban ciklus emisije “Digitalne ikone” autorke Tamare Vučenović na Radio Beogradu 2, koji se realizuje u saradnji sa portalom SEEcult.org. Prva u nizu emisija emitovana je u formi panela u kojem su učestvovali predsednik Društva za informatiku Srbije Nikola Marković, savetnik za IKT politike i odnose sa internet zajednicom RNIDS-a Slobodan Marković, sekretar Udruženja informatičke delatnosti Privredne komore Beograda Dušan Rakić i Damir Baralić iz internacionalne IT kompanije ATOS, zadužen za projekte u javnoj upravi.

Šta čini pravni okvir informacionog društva u Srbiji, koje su klјučne strategije donete u toj oblasti i kako napreduje njihova implementacija, te koji su najveći problemi – koji zakoni nedostaju, a koji su doneti ali se ne primenjuju (i zašto), bila su klјučna pitanja za učesnike panela o informacionom društvu.

IKT su samo tokom jedne lјudske generacije revolucionarno promenile način života, učenja, rada i zabave ljudi, te sve dublјe transformišu način interakcije građana, preduzeća i javnih institucija. To je istaknuto i u Strategiji razvoja informacionog društva u Srbiji do 2020, koja sa Strategijom u oblasti telekomunikacija čini nacionalnu Digitalnu agendu.

Razvoj informacionog društva čine ukupne promene u svim aspektima društva, koje su omogućene primenom IKT. U okviru Evropske unije, IKT su prepoznate kao glavni faktor uticaja na ekonomski rast i inovativnost, a među sedam vodećih inicijativa ekonomske strategije Evropa 2020 nalazi se “Digitalna agenda za Evropu”, što ukazuje na značaj koji IKT imaju u razvoju moderne ekonomije.

Pravni okvir za razvoj informacionog društva jedan je od osnovnih preduslova njegovog razvoja, a osnovni elementi definisani su kroz preporuke i direktive koje je dala EU.

Doneti i nedostajući zakoni

Srbija je prvobitni veliki zaostatak u pogledu pravnog okvira za razvoj informacionog društva počela da nadomešta usvajanjem nekoliko ključnih zakona i propisa u drugoj polovini 2000-ih, poput Zakona o e-potpisu, Zakona o e-dokumentu, Zakona o e-komunikacijama, Zakona o državnoj upravi i izmenama i dopunama tog zakona. Predstoji, međutim, usvajanje još niza propisa neophodnih za razvoj informacionog društva, među kojima su zakoni o informacionoj bezbednosti, e-novcu, platnim uslugama… Oblast informacionog društva, uz medije, deo je i pregovora o evropskim integracijama Srbije (Poglavlje 10), a nedavno je o toj temi održan u Briselu i eksplanatorni analitički pregled usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

Kao jedan od ključnih problema u razvoju informacionog društva, uz nedostajuće propise, stručnjaci navode to što izostaje odgovarajuća primena zakona koji su već usvojeni.

“To je bio veliki problem proteklog perioda, a posebno se nisu primenjivali propisi koji su se odnosili praktično na e-upravu. Međutim, i tu smo ostvarili određeni napredak u poslednjih nekoliko godina, da ne kažem par meseci. Međutim, daleko od toga da kažemo da je pravni okvir za razvoj informacionog društva u Srbiji zadovoljavajući”, rekao je Nikola Marković, napominjući da su i diskusije u vezi sa Poglavljem 10 u pristupu EU pokazale da ima nekoliko propisa koji nedostaju i da “na neki način postoji čak nerazumevanje u sferi organizacije državne uprave o tome šta je to”.

Osnovni problem u kojem se poslenici u oblasti informacionog društva ne razumeju sa državom i državnim organima je pre svega organizacija nadležnosti u toj oblasti.

“EU preporučuje da se te nadležnost objedine i da time budu definisane i one koje podrazumevaju koordinaciju u toj oblasti. Mi uporno tu imamo nerazumevanje. Na primer i Društvo za informatiku i Privredna komora Beograda dali su inicijativu da se i kroz izbor nove vlade to sve objedini, međutim to se i dalje nastavlja, a možda su čak sada još i veće podele, jer su ti resori razdeljeni u nekoliko ministarstava”, rekao je Marković, koji kao osnovne probleme navodi i nedostatak propisa u oblasti informacione bezbednosti i arhiviranja elektronskih podataka, te propisa koji se tiču arhivskog poslovanja sa primenom informacionih tehnologija.

(Ne)prilagođavanje promenama

Iako su informacione i komunikacione tehnologije suštinski promenile način na koji ljudi danas žive, komuniciraju i rade, Slobodan Marković smatra da se to uzima “zdravo za gotovo”, a ne vidi se koliki je zapravo značaj svega.

“Imam utisak da kao društvo sporo reagujemo na te promene koje su se desile u svetu poslednjih dvadesetak godina i nismo ih na najbolji način ispratili. Posledica toga je to što i dalje u nekim oblastima imamo dosta sporije prilagođavanje načinima funkcionisanja u novim okolnostima. To smo mogli da vidimo na mnogim primerima u prošlosti, a mogli smo da vidimo da se ta vrsta jaza dešava i danas”, rekao je Marković.

Kao primer je naveo i nedavne poplave u Srbiji.

Dok sistem za reagovanje u vanrednim situacijama pokriva telefone, televiziju, radio, tradicionalne medije… ali ne i internet.

“Sve što je na internetu napravljeno u vezi sa poplavama uradili su volonteri. To je samo još jedna od ilustracija koliko je državnim institucijama teško da se prilagode i koliko to sve sporo ide”, naveo je Marković.

Iako se slaže da je poslednjih desetak godina napravljen veliki napredak, jer “prvi put postoji okvir koji prepoznaje elektronski dokument, elektronski potpis kao nešto što je ravnopravno potpisu na papiru”, Marković ukazuje da se u pojedinim situacijama ispoljava i “nerazuman, iracionalni strah, blokada neka od primene informacionih tehnologija u svakodnevnom životu koje stvarno mogu da pomognu”. Tako već danas građani mogu, koristeći elektronski potpis, da podnesu porez, ili da izbegnu odlazak na šaltere radi prijavljivanja za promenu lične karte i pasoša, ili zamenu vozačke dozvole.

Primena - hronična boljka

Prema rečima Markovića, primena je i najveći problem Strategije razvoja informacionog društva koja uglavnom reflektuje ono što dolazi iz stručne i poslovne zajednice, pa i nema sporenja oko onoga što treba da se uradi, a predstoji dosta posla.

“Najveće sporenje koja nalazimo u praksi jeste vezano upravo za njenu primenu i brzinu primene. U toj strategiji nalaze se sve one lepe stvari koje nam unapređuju kvalitet života i koje bi zaista doprinele i našoj poslovnoj efikasnosti, smanjivanju troškova i brzini komunikcije sa javnim institucijama. Tu je, na primer, povezivanje državnih institucija i razmena podataka - da ne moramo više da idemo od šaltera do šaltera i da prenosimo podatke koji se već nalaze u elektronskim bazama. Potrebno je da se povežu te baze i da se građani liše obilaženja velikog broja šaltera. Tu je, naravno, uvođenje sistema za e-zdravstvo - da ne moramo da idemo od doktora sa receptom do apoteke itd, nego da postoji jedan sistem u kojem se sve to dešava i da nam prosto svakodnevne operacije budu jednostavnije i da manje vremena trošimo na nepotrebne stvari. Tu je dalje primena kompletnog okvira za e-komunikacije EU koje bi trebalo da omoguće da imamo mnogo brži internet, mnogo veću konkurenciju…”, naveo je Marković.

Prepreke za razvoj poslovanja

Osim za građane, razvoj informacionog društva ključan je i za razvoj e-poslovanja, a i u tom pogledu nedostaje odgovarajuća regulativa.

“Gledajući zapadnu Evropu, znamo da će biti jako dobro primljeno kod nas i da će doneti velike uštede, a sa druge strane postoji zakonodavni problem – okvir još nije definisan i to usporava ceo taj proces”, rekao je Damir Baralić, navodeći kao jedan od primera Zakon o platnim uslugama koji radi Narodna banka Srbije, a koji bi trebalo da uvede pojam e-novca i da definiše prava i nadležnosti u oblasti e-plaćanja, što je najvažniji preduslov za razvoj e-trgovine, koja u svetu dostiže nekoliko procenata bruto nacionalnog dohotka, dok je u Srbiji to zanemarljivo malo - ispod jedan odsto.

Prema sadašnjim zakonskim propisima, e-plaćanjem mogu da se bave samo banke, a kako navodi Baralić, ima mnogo investitora i firmi iz privatnog sektora koji tu vide svoj prostor da zarade.

“Taj zakon se čeka, koliko ja znam, bar dve godine. Neka radna grupa ga radi, ali još nije donet. Kada se donese, proći će bar još godinu dana dok se podzakonski akti i pravilnici ne donesu, i to će nas opet dosta usporiti, a elektronsko plaćanje, e-novac, postoje svuda oko nas. Samo kod nas još to nije zaživelo kako treba”, dodao je Baralić.

Kao drugi primer, koji bi bio veoma dobro primljen, posebno u poslovnom sektoru i privredi, naveo je upotrebu elektronskih faktura.

Prema nekim analizama, na primer u Danskoj, upotreba e-faktura dovodi do nekih 500 miliona evra uštede godišnje. Ušteda se ne odnosi samo na papir, štampanje, pečate… nego i na rad ljudi koji to pakuju, raspakuju, koriguju greške itd.

Procenjuje se, kako je naveo Baralić, da bi ušteda za Srbiju primenom novih tehnologija bila oko sto miliona evra godišnje.

Iako novi Zakon o računovodstvu predviđa postojanje e-fakture, nedostaju podzakonska akta koja će definisati rad servis provajdera za e-račun.

“Kao što imate provajdera za internet, za mobilni telefon, tako neko treba da dovede do infrastrukturu do privrede i građana”, objasnio je Baralić, dodajući da je to samo još jedna stvar koja bi mogla brzo da se primeni i da dovede do velikog razvoja e-poslovanja kada se jednom završi pravni okvir.

“Dobra stvar je što vidimo po drugim zemljama kako se to razvija i u kom pravcu ide, ali mi moramo da ih stignemo da bismo kod sebe podigli nivo e-poslovanja”, rekao je Baralić.

Ko je odgovoran?

I Dušan Rakić istakao je da nema spora o tome šta još treba usvojiti od regulative, ali je taj proces neophodno ubrzati i zaokružiti, između ostalog i odgovarajućom koordinacijom.

“Nazvao bih to – imamo regulativu, ali skoro. Malo nam fali, ali imamo. E, to malo je ono što u stvari ne dozvoljava da imamo ceo sistem. Ne zove se džabe informaciono društvo. To je jedan oblik društva i ako određeni segmenti ne funkcionišu, ne možemo da kažemo da imamo društvo”, naglasio je Rakić, ističući i važnost pitanja odgovornosti u celom procesu razvoja informacionog društva.

“Ne radi se čak ni o tehnologijama, ni o zakonskoj regulativi i kako treba nešto urediti, ali ako se neki zakon, koji je spreman, ne donosi već dve godine ili pet godina – postavlja se pitanje ko je odgovoran u državi za stanje kompletnog IT-a i ko je odgovoran u državi po određenim celinama za njihovo stanje”, naveo je Rakić.

Celokupan IT sektor je, prema njegovim rečima, predložio prilikom razgovora u vladi da se formira posebno ministarstvo kako bi se na nivou vlade uspostavila odgovornost za celokupan razvoj informacionog društva, budući da stanje u pojedinim oblastima, kao što su zdravstvo, školstvo i prosveta, nije ni prosečno, već ispod proseka.

“Znači, neko na nivou vlade treba da koordinira to. Možda je rešenje – ako je pitanje ministarstva pitanje političkih dogovora, da na nivou vlade imamo ili neku kancelariju, službu ili neku osobu – kako je to recimo u SAD (predsednik Barak) Obama postavio jednog information officer-a, i onda se tačno zna ko je odgovoran ako treba da se sprovode neke stvari - da koordinira sve to”, rekao je Rakić, dodajući da je slična inicijativa upućena i gradskim vlastima u Beogradu.

“Imali smo prošle nedelje sastanak sa gradonačelnikom i rekli smo – hajde u gradu da imamo jednu osobu koja će da bude adresa za sve inicijative, za sva rešenja koja imamo, a ima mnogo mogućnosti, potencijal je ogroman, pre svega u našem domenu u formi javno-privatnog partnerstva. Moguće je pokrenuti ogromne projekte iz informacionih tehnologija, iz telekomunikacija još više, samo treba neko da bude adresa određena da bi bio odgovoran. Da kažemo – evo, ova osoba je odgovorna. Jer, mi ne znamo, recimo, koliki je broj učenika u ovom trenutku, koliki je broj nastavnika, koliko je zaposlenih u prosveti, ne znamo ni koliki je broj škola. Ista stvar je i u drugim oblastima – u zdravstvu i u drugim segmentima. Neko treba sad to da povezuje i da, ako je zakon donet, on bude odgovoran zato što nije donet i podzakonski akt na primer”, rekao je Rakić, dodajući da, kao što u svakoj firmi postoji neko ko sve koordinira, tako i država treba da ima ili telo ili pojedinca koji bi znao odgovore na sva pitanja i bio adresa za razgovor sa poslovnim sektorom koji je voljan da pomogne da stvari zažive i da se omoguće ogromne uštede.

“A ako nam nešto treba sada, trebaju nam uštede, i treba nam modernizacija u svakom slučaju”, dodao je Rakić.

I Nikola Marković istakao je važnost koordinacije proces razvoja informacionog društva.

“U svetu se zna kako se taj problem rešava. Svuda u državama u kojima informaciono društvo predstavlja osnovnu infrastrukturu za funkcionisanje celog društva – od države do preduzeća, svi ti problemi koji treba da budu regulisani kroz neku koordinaciju su definisani. Ima odgovorno lice koje je zaduženo da koordinira između različitih državnih organa. Mi smo to u našoj bivšoj državi imali kao regulisano. Uvek je neki potpredsednik vlade bio zadužen za koordinaciju svih tih stvari”, rekao je Marković.

Postojanje određenog autoriteta u tom procesu važno je i zbog usaglašavanja različitih interesa koji mogu dodatno da uspore ceo proces.

“Za elektronski platni promet najviše je zaslužna NBS, ali najviše i koči NBS – zato što gleda neke svoje uže interese. Ili, na primer, pomenuli smo problem arhiviranja. Nama je jasno šta treba da bude regulisano tim zakonom. Međutim, rukovodstvo arhiva ima neke posebne interese, i tu se mi ne poklapamo. E tu mora da postoji neki autoritet iznad nas koji će da kaže: ‘Molim vas, opšti interes je ovakav, idemo dalje’. Isti je slučaj i sa kancelarijskim poslovanjem. Brojne službe se protive e-kancelarijskom poslovanju iz 101 razloga. Mi ne možemo deset godina da donesemo taj propis. Znači, neko bi morao na visokom nivou da kaže: E ovo bi moralo da bude tako i tako regulisano’”, naveo je Marković, dodajući da je na ta taj elementarni problem ukazivano više puta u proteklom periodu – i prilikom rekonstrukcije vlade, i prilikom izbora nove.
 
Kao pozitivan primer u tom pogledu iz okruženja, naveo je Crnu Goru, gde postoji potpredsednik vlade koji je i ministar za informaciono društvo i kao potpredsednik vlade ima izričito zaduženje da rešava sukobe različitih resora u toj oblasti.

Uz formalnu odgovornost i nadležnosti, kako je dodao Damir Baralić, važno je definisati i mehanizam kojim se osigurava ta nadležnost.

Konstatujući na osnovu sopstvenog iskustva rada u državnoj upravi da “ne postoji način da jedan državni organ natera drugi državni organ da nešto uradi”, Baralić je naglasio da se to stoga mora uraditi ili nekim zakonom ili podzakonskim aktom ili, na primer, kontrolom fondova.

“Na primer, centralna institucija koja se bavi IT-jem sufinansira projekte u drugim državnim organima. I onda je njima u interesu da sarađuju sa tom centralnom institucijom. Ako imaju dobar projekat i ako se njima dopadne, oni će dobiti deo novca za njihovo finansiranje”, rekao je Baralić, ponovivši da puko definisanje formalne odgovornosti bez mehanizma za njeno realizovanje ne daje prave rezultate.

Pozitivni primeri iz prakse

U prilog stavu o neophodnosti bržeg i celovitog razvoja informacionog društva, učesnici panela izneli su i niz primera koji su se do sada pokazali kao pozitivni u praksi, počev od Narodne banke Srbije koja je, prema rečima Baralića, dosta rano počela da koristi e-komunikaciju sa bankama, te Trezora Ministarstva finansija koji je uveo sistem za pripremu budžeta i za plaćanje.

Portal e-uprave je bio i još uvek je centralni portal državnih organa za sve e-usluge i trenutno se više od 500 elektronskih usluga nalazi na njemu, te građani i privreda mogu da nađu ono što ih zanima, da popune obrazac, da ga elektronski potpišu, da plate taksu, da završe celu priču elektronskim putem… U okviru tog projekta, pokrenut je portal e-plaćanja, što je bio prvi put, u saradnji sa Trezorom, da imate veb servise potvrde plaćanja – nema više dokaza o uplati, uplatnica, papira… Sve ide elektronskim putem… Treba pomenuti i Poresku upravu, to je ogroman projekat koji je završen skoro, koji omogućava privredi plaćanje poreza i sve ostale stvari koje radi sa poreskom upravom”, naveo je Baralić.

Portal e-uprave, između ostalog, omogućava i zakazivanje fotografisanja za pasoše i lične karte, što je vrlo jednostavna stvar koja je rešila veliki problem, jer se ranije dešavalo da ljudi celu noć čekaju da bi došli na red da promene pasoš ili ličnu kartu. U saradnji s MUP-om, napravljen je sistem zakazivanja, koji je imao i 30.000 poseta u ponoć, kada se otvara novi dan.

Kao još jedan pokazatelj kako upotreba novih tehnologija može da ima dobar efekat za građane, Baralić je naveo i projekat produženja registracije automobila. Taj projekat, koji je podrazumevao saradnju sa Interpolom, MUP-om, Trezorom Ministarstva finansija… omogućio je da građani sada “ne moraju više da uzimaju godišnji odmor kada treba da registruju automobil i idu na šest mesta, već da dođu na jedno i bukvalno završe posao za par minuta”, dodao je Baralić.

Mnoge probleme rešio je i Zakon o elektronskim komunikacijama, koji se odnosi na infrastrukturu i omogućavanje veće konkurencije u pružanju usluga u toj oblasti. Između ostalog, omogućio je da svako ko želi da se bavi tim poslom ne mora više da čeka silne dozvole i plaća velike naknade državi, već može to da počne da radi relativno brzo.

"Uveo je i neke stvari koje svakodnevno možemo da vidimo i imamo koristi od njih, kao što je recimo prenosivost telefonskih brojeva – znači možemo da promenimo operatora i da zadržimo naš broj telefona. Pre samo pet godina je praktično samo jedan operator – državni Telekom, mogao da ima veze prema inostranstvu direktno. Od 2008. to sad može svaki praktično internet provajder. Tako da smo mnogo kvalitetnije povezani sa svetom. Stvari se menjaju, mada za nas u sektoru nikada dovoljno brzo, ali vidi se, registruje se napredak", naveo je Slobodan Marković.

Imati internet na umu

Jedan od problema pravne regulative za razvoj informacionog društva je i zakonska neusaglašenost, pa i nekompatibilnost.

“Ceo naš zakonski sistem nije pravljen sa internet poslovanjem, sa e-upravom i ostalim lepim stvarima u vidu. Tako da mi još uvek na dosta mesta imamo manje ili veće prepreke. U nekim propisima je čak fiksiran papir i potpis na papiru kao obavezan, recimo u nekim postupcima. Takođe, neke procedure nisu usaglašene, na primer kada se bavite e-prodajom i izvezete nešto po pojednostavljenoj proceduri, koja je uvedena i koju koriste dosta ljudi koji se bave e-trgovinom u Srbiji, ali ako neko odluči da uradi reklamaciju, to je – što se carine tiče, potpuno novi postupak i to mora da se vrati nazad po redovnom postupku. Tako da nije pokriven ceo proces e-trgovine, jer on ne zavisi samo od jedne institucije. Sve te stvari – neću da kažem da onemogućavaju e-trgovinu i e-poslovanje, jer za većinu mogu da se nađu manje-više uspešni zaobilazni putevi, ali je veliki problem kad sve te stvari skupimo na gomilu, jer mi postajemo nekonkurentni u globalnom okviru. Slabijemo možemo da se takmičimo sa onima koji nemaju te probleme”, rekao je Slobodan Marković.

I Dušan Rakić upozorava na potrebu bržeg reagovanja.

“Stvari se ubrzavaju. I sve manje vremena imamo da određene stvari dodajemo, oduzimamo, popravljamo… Treba imati u vidu da godinu dana više nije isto kao godinu dana pre deset godina. Tu mora da se mnogo brže reaguje i da se prate trendovi”, naglasio je Rakić.

Kao oblast sa velikim potencijalom za nova radna mesta i zamah, Rakić je naveo telekomunikacije, gde ne postoji problem, kao u nekim drugim sektorima, da neki zakon sprečava razvoj, ali bi država mogla mnogo da pomogne – određenim projektima i povoljnostima da dođe do ozbiljnih investicija u tom sektoru.

Neiskorišćeni resursi

Između ostalog, jedna od otvorenih tema je i nacionalna širokopojasna mreža koja bi uvezala postojeću infrastrukturu.

“Trenutno imamo jednu mrežu od 6.000 kilometara optičkih kablova koja se ne koristi i u koju je uloženo preko 50 miliona evra. Znači, vrlo elegantnim i jednostvanim potezima može da se uveže kompletna državna administracija na celoj teritoriji Srbije i da građani dobiju –  možda ne besplatno, ali pod vrlo povoljnim uslovima, najkvalitetniji internet, što bi potpuno, potpuno promenilo izgled svega – i poslovanja, i života”, rekao je Rakić, dodajući da bi, bez obzira čija je odgovornost što to još nije urađeno, najvažnije bilo da se sada to iskoristi i ustanovi kao prioritet i velika mogućnost za razvoj.

Razvoj širokopojasnog internet pristupa je, inače, jedna od oblasti u kojoj nije dovoljno urađeno, pored e-plaćanja, informacione bezbednosti i povećanja usluga e-uprave koje su dostupone građanima.

Prema rečima Slobodana Markovića, neophodan je bolji program državne podrške razvoju širokopojasnog pristupa internetu. To podrazumeva brz interneta u svim delovima Srbije, jer izvan velikih gradova i urbanih sredina pristup internetu nije tako kvalitetan i pristupačan kao u velikim gradovima, gde postoji ne samo bolja infrastruktura i veća konkurencija i veći izbor.

“To je jedan od zadataka kojima bi su stvari koje novo ministarstvo trebalo da se bavi”, naglasio je Marković, napominjući da Ministarstvo za telekomunikacije, inače, ima veliki posao u narednih godinu dana i da okonča proces prelaska sa analognog na digitalno emitovanje televizije, za koji je rok jun 2015.

I Dušan Rakić istakao je važnost infrastrukture za razvoj informacionog društva, i zakonodavne, i fizičke, jer bez toga nema investicija u IT sektor.

“Znam primer iz Inđije, gde je najsavremeniji park i gde su određeni investitori došli zbog određenih infrastrukturnih problema – da dovedu internet. Da bi se bilo šta ovde desilo, ta infrastruktura treba da bude komparativna, a u najmanju ruku konkurentna u odnosu na okruženje, jer vrlo jednostavno biznis ode tamo gde ima taj servis i infrastrukturu”, naveo je Rakić.

Novi momenti

Da se situacija menja i u pogledu svesti o značaju razvoja informacionog društva pokazuju i podaci o rastu korišćenja postojećih usluga kako među građanima, tako i u poslovnom sektoru.

Prema rečima Nikole Markovića, do sada su inicijative za razvoj ID poticale, sa jedne strane, od državnih organa i, sa druge strane, od pojedinaca koji su bili prosvećeni i videli da je to jako važno.

Novi momenat u nešto više od proteklih godinu dana je to da je sada i kod građana sazrela svest da treba da koriste tekovine informacionog društva.

“Prvo smo pričali godinama da imamo 2.000, pa 4.000 izdatih sertifikata elektronskih potpisa, a sada imamo više od 100.000. Govorili smo da su usluge e-uprave koristile desetine hiljada ljudi, a sada je broj korisnika prešao 10 odsto stanovništva, to znači 600.000-700.000 ljudi koristi te usluge. I poslednjih pet-šest meseci iz privrede se pojavio toliko veliki interes za korišćenje e-poslovanja. Gospodin Rakić i ja smo u septembru 2013. godine sa zebnjom organizovali jedan skup na kojem smo promovisali jedinstveni sistem prijavljivanja poreza i doprinosa. Da li će to uspeti ili neće uspeti? To sada funkcioniše. Sada praktično 80 odsto privrede elektronski prijavljuje doprinose i poreze. To je u informatičkom smislu epohalan uspeh u ovoj zemlji u kojoj smo tavorili godinama”, rekao je Marković.

Te promene se, kako je dodao Rakić, ogledaju i u ciframa – u prvom mesecu je 7 milijardi dinara država dobila više para.

“Ne govorimo o nekim imaginarnim stvarima”, dodao je Rakić, navodeći kao još jedan pozitivan primer i mogućnost povećanja zaposlenosti upotrebom IKT.

“Imali smo nedavno i sastanak sa gradonačelnikom i razmatrali smo na koji način je moguće povećati zaposlenost u Beogradu. I jedini način praktično jeste da se to uradi upotrebom informacionih tehnologija. To je nešto što danas može da napravi rezultat. Ne mogu danas više da naprave rezultat ni rakovice, ni zmajevi, ni IMT-ovi. Sa gradom pripremamo jedan projekat razvoja biznis inkubatora u kojem IT start-up biznisi, IT ima presudnu, odlučujuću ulogu. Budućnost nam je u svakom slučaju vezana za tehnologiju”, naglasio je Rakić.

Kako ubrzati razvoj informacionog društva ostaje otvoreno pitanje.

Na osnovu dosadašnje prakse, koja je dala određene rezultate, Slobodan Marković preporučuje pristup “velikog broja malih koraka” i poštovanje principa kontinuiteta.

“To je stvar koju zaista bih preporučio svima koji su i sada na pozicijama u državi da odlučuju. U velikom broju oblasti mi imamo zaista urušen sistem koji je temeljno urušavan decenijama. Postoji milion različitih problema. Prosto je nemoguće izboriti se sa svim tim odjednom. Mislim da bi ono što bi dalo rezultate bilo da se odabere nekoliko stvari koje mogu da se urade u narednih dve-tri-četiri godine i onda ih treba uraditi, jer se tako generiše pozitivna energija, optimizam i onda ljudi idu dalje. Isto kao što smo sada imali veliki optimizam, nakon što je Poreska uprava uvela ovaj sistem, sad možemo i više, i dalje, i brže. Važno je da stvari krenu, recimo – da se postavi plan da svaka državna institucija do kraja godine uvede jednu ili dve usluge e-putem. Pa onda sledeće godine još tri. Onda ćemo imati neki kontinuitet. Ako tako budemo radili, doći ćemo do negde. Nećemo trošiti vreme na beskonačne kuknjave zašto nešto nismo uradili”, rekao je Marković.

Prema mišljenju Dušana Rakića, u poslednje vreme najveći rezultat je to što se o informacionom društvu priča.

“Ne postoji ozbiljan političar, a evo imamo sada i premijera, koji u svim nastupima u prva tri prioriteta govori o novim tehnologijama. Ono što je sada naš zadatak je da to kapitalizujemo kroz određene pozicije i kroz deo sistema i da ugradimo u sistem i značaj toga što se govori”, zaključio je Rakić.

Nikola Marković veruje u informacionu budućnost Srbije, pre svega zato što vidi “talas koji je krenuo i koji će neumoljivo da dovede do još bržeg razvoja informacionog društva”.

“Ali pošto je pitanje šta je do sada kočilo, moram da budem gorak, pošto imam dugačko iskustvo. Mislim da nas jako zaustavlja u razvoju nekompetentnost, i to i na nivou stručnih službi, i na nivou pojedinih menadžmenta, pa i u političkim strukturama i u vrhovima. To je veliki  ograničavajući faktor za brži razvoj informacionog društva”, ocenio je Marković, koji jedino rešenje vidi u lobiranju kroz javnost, podnošenju inicijativa i predloga.

Uz kompetentnost, Dušan Rakić dodaje i znanje.

“Od medija bismo mogli da dobijemo promovisanje znanja, jer znanje donosi prosperitet i uspeh, a u kranjem slučaju i novac. Znanje treba promovisati i u našem sektoru”, naglasio je Rakić.

Damir Baralić je preporučio nadležnima u državi, koji se bave informacionim društvom, da “budu malo zimzeleniji”, odnosno da se “malo sporije menjaju”.

Na potrebu kontinuiteta ukazuju i primeri iz drugih zemalja.

Slovenija je, na primer, napravila veliki iskorak u razvoju informacionog društva jer je imala osam godina istu garnituru na pozicijama u tom sektoru. “Menjanje za godinu-dve dovodi do usporavanja svega”, zaključio je Rakić.

 


Temat o pravnom i zakonodavnom okviru za razvoj informacionog društva biće nastavljen do kraja 2014. godine razgovorima o Poglavlju 10 u procesu pregovaranja sa EU, e-upravi, e-komunikacijama i telekomunikacijama, sajber pravu, kulturi, autorskom pravu i digitalizaciji, e-poslovanju i e-bezbednosti i privatnosti, sa posebnim fokusom na decu.

Prvu emisiju u serijalu o informacionom društvu moguće je preuzeti OVDE (mp3).


Izradu ove publikacije je finansijski podržala Ambasada Kralјevine Norveške u Beogradu. Sadržaj ove publikacije je isklјučiva odgovornost izdavača i ni na koji način ne odražava stavove Ambasade Kralјevine Norveške.

Vesna Milosavljević / SEEcult.org

  • 19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    06.10.2018 | 10:00

    Kibla, Maribor

    Kibla portal, Valvasorjeva 40, Maribor

    OSEBNO / PERSONAL - mednarodna skupinska razstava (5.10.2018.-8.2.2019.)

    Jozef Suchoža (Slovaška), Nataša Prosenc Stearns (Slovenija/ZDA), Jože Slaček in Jiri Kočica (Slovenija), Jure Fingušt (Slovenija), Janez Kardelj (Slovenija), Maruša Šuštar (Slovenija), Tadej Vaukman (Slovenija), Maša Jazbec (Slovenija), Artists&Poor's (Slovenija), Radovan Kunić (Hrvaška), Boštjan Novak (Slovenija), Dragica Čadež (Slovenija), Anka Krašna (Slovenija), Selma Selman (BH/ZDA), Nikita Shalenny (Ukrajina/UA), Nataša Berk, Vlado Repnik, Simon Macuh, Petra Kapš (Slovenija), Tincuta Heinzel in Hillevi Munthe, kuratorici - Poskusi, napake, preizkušnje in napake: Attempts, Failures, Trials and Errors: Teresa Almeida (Portugalska / ZK / Švedska), Beam (Nizozemska), Shih Wei Chieh (Tajvan), Kate Sicchio (ZDA) & Camille Baker (Kanada / ZK), Renata Gaui (Brazilija / ZDA), Maria Paulina Gutiérrez (Kolumbija), Tincuta Heinzel (Romunija/Nemčija/ZK), Shary Kock (Nizozemska), Aline Martinez Santos (Brazilija/Nemčija), Afroditi Psarra (Grčija/ZDA), Annette Schmid & Veerle Pennock (Nemčija/Nizozemska), Zoran Popovici (Romunija), Natacha Roussel (Francija/Belgija), Vitalii Shupliak (Ukrajina/Poljska), Giulia Tomasello (Italija/ZK), Pauline Vierne (Francija/Nemčija), ZEST Collective (Romunija), Ebru Kurbak (Turčija/Avstrija), Mili John Tharakan (Indija/ZK), Rebecca Stewart (ZDA/ZK)

    http://www.kibla.org

    16.10.2018 | 10:00

    Muzej Paje Jovanovića, Kralja Milana 21/IV, Beograd

    POGLED IZBLIZA. ATELJE PAJE JOVANOVIĆA - izložba (15.10.2018.-26.1.2019.) povodom 115 godina od osnivanja Muzeja grada Beograda

    autor izložbe: Isidora Savić, kustoskinja Muzeja grada Beograda

    http://www.mgb.org.rs

    19.10.2018 | 10:00

    Muzej afričke umetnosti, Andre Nikolića 14, Beograd

    MASINISA SELMANI (Francuska): PODELJENI SVETOVI - izložba (18.10.2018.-24.2.2019.)

    http://www.institutfrancais.rs/podeljeni-svetovi-masinise-selmanija

    19.10.2018 | 10:00

    UGM trgovina, Strossmayerjeva 6, Maribor

    TONI SOPRANO: ʹOUT TA KĒ - prodajna razstava (18.10.2018.-17.2.2019.)

    http://www.ugm.si

    07.11.2018 | 11:00

    Muzej primenjene umetnosti, Vuka Karadžića 18, Beograd

    Dan muzeja primenjene umetnosti Beograd

    KLASIČNO I SIMBOLIČNO - PRSTENJE I MINĐUŠE OD ANTIKE DO SREDNJEG VEKA IZ KOLEKCIJE MUZEJA PRIMENJENE UMETNOSTI - izložba (6.11.2018.-31.1.2019.)

    autor izložbe i kataloga: Mila Gajić, viši kustos MPU

    konzervacija: Milan Andrić

    grafičko oblikovanje: Dušan Tkačenko

    arhitekta postavke: Miroslava Petrović Balubdžić

    muzika za izložbu: Vasil Hadžimanov

    http://mpu.rs

    08.11.2018 | 11:00

    Dom Jevrema Grujića, Svetogorska 17, Beograd

    ČAROBNA MILENA - izložba Milene Pavlović Barili (7.11.2019.-31.3.2019.)

    http://www.iicbelgrado.esteri.it

    09.11.2018 | 11:00

    Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

    NIKOLA REISER: SENZIBILNI POETA SLIKARSTVA - retrospektivna izložba (8.11.2018.-3.2.2019.)

    kustosica izložbe: Danijela Marković

    autori tekstova: Akademik Tonko Maroević, Iva Körbler, Danijela Marković

    http://gkd.hr

    10.11.2018 | 10:00

    SANU, Beograd

    MARKO ČELEBONOVIĆ (1902-1986) - izložba (9.11.2018.-30.1.2019.)

    https://www.sanu.ac.rs

    10.11.2018 | 10:00

    Gradski muzej Subotica, Trg sinagoge 3, Subotica

    ROĐENJE HUMANOIDNE ROBOTIKE: 50 GODINA CENTRA ZA ROBOTIKU INSTITUTA „MIHAJLO PUPIN“ - izložba posvećena najstarijoj laboratoriji za robotiku u Jugoistočnoj Evropi (9.11.2018.-31.1.2019.)

    autor izložbe: Ivan Stanić, kustos Muzeja nauke i tehnike - Beograd

    organizacija: Gradski muzej Subotica i Muzej nauke i tehnike - Beograd

    http://www.gradskimuzej.subotica.rs

    http://www.muzejnt.rs

Video
25.12.2018 | 18:27

VOĐENJE: Ilija Šoškić - Akcione forme

Vođenje kroz izložbu Ilije ŠoškićaAkcione forme” koja je održana istovremeno u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom