Srpski dokumentarci u trci za nagrade 15. Beldocsa

Srpski takmičarski program na 15. Beldoksu obuhvata četiri dugometražna i tri kratka filma, među kojima su i “Muzej revolucije” Srđana Keče, kojim će festival biti otvoren, i “Prilagođeni” Dejana Petrovića, čije su svetske premijere bile na prestižnom Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA).

Kečin film “Muzej revolucije” najavljen je kao priča o jednom prostoru, ali i paradigma o jednoj zemlji i društvu. Reč je o velikom podrumskom prostroru od 4.000 kvadratnih metara na Novom Beogradu - između zgrada koje su se nekada zvale SIV i CK, gde je u vreme socijalizma planiran Muzej revolucije i gde bi, prema novim planovima, trebalo da bude izgrađena dvorana Beogradske filharmonije.

“Pokušao sam da pokažem da taj prostor ima svoju istoriju. Da je izgrađen Muzej revolucije, to bi bilo jedno od najvećih arhitektonskih zdanja i jedan od najvećih muzeja. Danas se ta ideja ni ne pominje, a ja sam želeo da pokažem da su ti ljudi imali svoje snove. Tako ovaj film postaje neka vrsta muzeja koji treba da čuva istoriju malih ljudi koji su živeli na tom prostoru i onu veću istoriju”, izjavio je Keča 4. maja u onlajn obraćanju na konferenciji za novinare 15. Beldoksa, koji će prikazati od 11. do 18. maja više od stotinu dokumentaraca iz celog sveta.

Muzej revolucije

Keča se prvi put našao u tom prostoru pre osam godina, gde je upoznao ljude sa margine koji su živeli u podrumu neizgrađenog muzeja, a na ideju za film je došao kada je video igru jedne devojčice i jedne starice.

“Ovo je priča o toj devojčici, njenoj majci i starici, njihovim snovima i odnosima. Film prati strukturu jednog prekarnog života. Mi smo na ovim prostorima navikli na tu strukturu, ne samo na planu društva, nego i privatno. Od tri protagonistkinje, dve su Romkinje. Već duže vreme me zanima da ih prikažem na intiman način, onako kako bih snimao članove svoje porodice”, izjavio je Keča, koji je trenutno u SAD.

Prema njegovim rečima, film “Muzej revolucije” je na stranim festivalima, nakon svetske premijere na 34. IDFA, imao lep prijem publike, mada ga različito tumače u Evropi i severnoj Americi, gde nisu upoznati sa društveno-istorijskim kontekstom i više im je razumljiva intimna priča.

“Muzej revolucije” prikazan je i na otvaranju 19. Human Rights Film Festivala u Zagrebu, te na Trieste Film Festivalu u Italiji, Crossing Europe u Lincu, Hot Docs u Torontu, Gvalahara festivalu u Meksiku... a prema rečima Keče, koji će doći na domaću premijeru 11. maja u Domu omladine Beograda, pravio ga je imajući u vidu pre svega beogradsku publiku.

Svetsku premijeru na 34. IDFA, u zvaničnom takmičarskom programu, imao je i kratki film Dejana Petrovića “Prilagođeni”, koji je u međuvremenu osvojio više nagrada, a kroz sliku o jedinstvenom zatvorskom azilu za  pse daje i širu sliku društva.

“Prilagođeni” je nastao pri kraju snimanja filma “Isti” o svakodnevici života u zatvorima u Srbiji, a takođe je imao svetsku premijeru na IDFA i potom trijumfovao na 65. Martovskom festivalu u Beogradu.

Na projekciji filma “Isti” u zatvoru u Sremskoj Mitrovici Petrović je čuo neobičnu priču o jednom mestu u tom zatvoru koje je jedinstveno u svetu, a reč je o azilu za pse. To je, inače, jedan od tri zatvora u Evropi u kojima postoji program resocijalizacije zatvorenika kroz obuku pasa.

Dejan petrović, foto: Beldocs

“Pokušali smo da, postavljajući paralelu između azila za pse i društva i prateći proces dresure, koji traje oko mesec i po dana, ispričamo univerzalnu i aktuelnu priču, odnosno temu i problem sa kojim se susrećemo od najranijeg detinjstva. Zapravo, pokušali smo da prikazujući pse i dresuru podstaknemo gledaoca da razmišlja o tome šta je to što nas veoma često navodi da potisnemo svoje potrebe, svoje želje i da se potčinjavamo i prilagođavamo autoritetima, često nekritički prihvatajući mišljenja drugih”, rekao je Petrović, čiji je novi film, između ostalog, proglašen najboljim na 23. Međunarodnom filmskom festivalu dokumentarnih i kratkih filmova “Ismailia” u Kairu.

Navodeći da je to “opservacijski film i film metafore”, Petrović je izrazio  zadovoljstvo prijemom na IDFA i drugim festivalima, gde se kroz razgovore s publikom videlo da ljudi razumeju metaforu i univerzalnost ove priče koja je prikazana i na 24. Festivalu dokumentarnog filma u Solunu, Pendans filmskom festivalu u Kanadi, Vera filmskom festivalu u Finskoj...

Autor duhovitog filma o umetnicima i psima “Bez” Luka Papić, koji je nagrađen na festivalu u Nionu, izjavio je da je to dokumentarno-igrani film, popularno rečeno hibrid, koji koristi izražajna sredstva obe forme.

“Postoji scenario, inscenirane situacije, ali ispunjene autentičnim likovima, prostorima i događajima. Film prati jednog slikara u potrazi za svojim izgubljenim psom. Ta potraga je više povod da s njim krenemo na putovanje u kojima se otkrivaju predgrađa Srbije i Beograda, s obzirom da je on opsednut nedovršenim crkvama i slika ih. Na tom putovanju se otkriva i niz neobičnih likova kojima je ispunjen svet kroz koji slikar prolazi, a psi u njegovoj potrazi postaju neka vrsta filozofskog alata ili teme o kojoj on i njegovi i prijatelji opsesivno pričaju i preispituju odnos čoveka i psa”, rekao je Papić.

Glavnu ulogu igra beogradski slikar Aleksandar Denić, Papićev prijatelj.

“On igra neku verziju sebe, složio se s mojim predlogom da uzmemo neke autentične segmente njegovog života, a druge da ‘falsifikujemo’, s obzirom da on nešto slično radi sa motivima svojih slika, na kojima turbo folk zvezde, istorijske ličnosti i političare meša na neobičan i komičan način”, rekao je Papić i dodao da je njegov film “neka vrsta komedije sa odloženim humorom koji proističe iz protagonista koji su živopisni, iz strukture filma i iz situacija”. Papić je dodao da su počeli da snimaju još 2016. godine, film se sve vreme menjao dok je nastajao, a deo je otkrivan i u montaži, gde se videlo koji delovi funkcionišu ili šta nedostaje, pa je nešto i dosnimavano.

Mina Petrović je svoj kratki film “Jabuka i dve trešnje” snimila tokom rezidencije u Košicama (Slovačka).

“Prijavila sam se sa svojim filmom o mladoj bubnjarki ‘Viktorija, 15’, koji je bio i na Beldoksu. Uslov za rezidenciju bio je da se snimi kratki dokumentarac o nekom ženskom liku iz Košica. Imala sam slobodu da sama istražim grad i likove. Izabrala sam vajarku Katarinu Bajkajovu. Razgovarale smo o emancipaciji žena i o patrijarhatu, došle smo i do ličnih priča i pomalo traumatičnih iskustava, a na kraju je priča o željama za budućnost”, rekla je Mina Petrović.

Prema njenim rečima, bilo je to zanimljivo iskustvo. Film je snimala mesec dana, i to na slovačkom jeziku, a sa umetnicom se sporazumevala na engleskom i uspostavile su lep kontakt.

Mina Petrović

Među filmovima u Srpskom takmičarskom programu 15. Beldoksa je i film “Pejzaži panonske paprati” Marka Cvejića, lirska priča koja se dešava na prostoru nekadašnjeg Panonskog mora, nastala u koprodukciji sa Slovenijom.

Cvejić je objasnio u onlajn obraćanju da se Panonsko more nametnulo kao dramaturški motiv, a film je nastao na bazi njegove lične arhive koju je skupljao dvadesetak godina.

“U toku rada na različitim projektima ostajali su restlovi. Tu su i scene snimane usput, na raznim događajima, bez namere da uđu u neki film. Pre pandemije počeli smo da digitalizujemo arhivu i tako sam se ponovo sretao s tim materijalima, snimanim na različitm formatima. Zajedno sa montažerom probao sam da to selektujemo. Kada smo došli do nečeg opipljivog, napisao sam još jednu liniju priče koja bi dovela taj materijal u savremeni kontekst, ali sa vremenskom distancom”, naveo je Cvejić.

Tako je nastao onirični prikaz autorovog sna o nestajanju Panonskog mora.

“Prvi put sam sebe istakao kao protagonistu. Ceo film je iz vizure autora-protagoniste. Nisam našao drugi ključ za tu priču koja jeste lična, a po stilu bih mogao da je opišem kao dokumentarnu bajku”, dodao je Cvejić.

Film Koštane Banović “Ruku mojeju” opisan je kao čulni dokumentarac, onirično duhovno putovanje sa monahinjama.

To je drugi film Koštane Banović, a radila ga je čak devet godina, provodeći tokom tog perioda duže ili kraće vreme sa 15 monahinja u jednom manastiru u Crnoj Gori, od kojih je jedna slepa mlada žena.

“Zanimaju me zajednice koje su odvojene od takozvanog normalnog sveta, koje žive u nekoj vrsti heterotopije. Motiv za ovaj film bilo je moje iskustvo u crkvi i ritualima. Htela sam da prenesem doživljaj bivanja u jednoj takvoj zajednici”, rekla je Koštana Banović u onlajn uključenju.

Napominjući da u njenom filmu “gotovo da nema informacija”, rekla je da se fokusirala na “ono što primamo čulima”. Najveći deo filma snimala je sama, a jednom prilikom joj je pomogla ćerka - kada je želela da snima sa dve kamere.

Koštana Banović je istakla da su monahinje bile gostoljubive i strpljive, ali nije htela da otkrije ime manastira – kako im ne bi navalili turisti.

Među dokumentarcima u konkurenciji za nagrade 15. Beldoksa u domaćem programu biće i kratki film “Proleće” Viktora Horvata, koji prati nekoliko korisnika staračkog doma “Nanini Konaci” u Zrenjaninu, koji žive na drugačiji način od ostalih korisnika te ustanove. Oni odbijaju da se pomire sa svojim godinama i sa stereotipnim “načinom života”.

“Ovo je film o ljudima koji odbijaju da se prepuste. O ljudima koji ne žele da ‘umru’ pre smrti”, naveo je o svom ostvarenju Horvat, koji je bio opravdano odsutan na konferencije Beldocsa.

Motivaciju za film dobio je u tome što je dobro upoznat sa mestom i likovima koji se pojavljuju, budući da je njegova majka vlasnica doma za stare u kojem je film “Proleće” sniman.

“Ideja filma je da nikada ne treba izgubiti volju za životom. Čovek treba i mora živeti dokle god je živ”, poručio je Horvat.

Osim filmova u konkurenciji za nagrade u Srpskom takmičarskom programu, još pet domaćih ostvarenja i jedan film u kojem je Srbija manjinski koproducent, biće prikazano u ostalim programima 15. Beldoksa.

U programu specijalnih projekcija biće prikaznai filmovi “KOLEKTИV” Dejvida Dosona i Nine Vukadin, nastao u koprodukciji sa Velikom Britanijom, “(Re)volucija 2.0: U potrazi za kiborgom” Dragana Ilića i Darka Štetina, “Kraljevo – priča o nadi u doba korone” Sava Tufegdžića, “Pod našim prozorima” Slobodanke Radun i Vladislave Vojnović i “Znaci života” Marka Nikolića.

Dejan Petrović, Luka Papić, Mina Petrović, Dragan Jovićević, foto: Beldoks

Program 15. Beldoksa obuhvata više od stotinu dokumentaraca iz celog sveta, a kako su istakli organizatori, posvećen je “smelim, autentičnim i kreativnim filmovima koji podstiču na razmišljanje, zbližavaju ljude i inspirišu ih da veruju u promene”.

Prošle godine, na 14. Beldocsu, film “Pejzaži otpora” rediteljke Marte Popivode o sećanju jedne od prvih partizanki u Jugoslaviji na borbu protiv fašizma u Drugom svetskom ratu proglašen je najboljim u domaćoj konkurenciji, dok je u internacionalnoj selekciji pobedio antiratni film “Ova kiša će zauvek padati” Aline Gorlove.

Festival su podržali: Evropska unija kroz program Kreativna Evropa (Media), Minstarstvo kulture i informisanja Srbije, Filmski centar Srbije, Filmski centar Grčke, Filmski centar Crne Gore, Danski filmski institut, ambasade Australije, Portugalije, Slovenije, Finske, Gete institut, Austrijski kulturni forum, Italijanski kulturni centar, Francuski institut, UN Women, Misija OEBS-a u Srbiji, Fondacija Saša Marčeta, Al Jazeera Balkans, DOX TV, ORION, Telekom…

Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)