Spor o Cetinjskom bijenalu
Obnavljanje Cetinjskog bijenala pod znakom je pitanja, nakon oštrog protesta osnivača te međunarodne izložbe savremene umetnosti, princa Nikole Petrovića, zbog ponude crnogorskih vlasti svetski slavnoj umetnici Marini Abramović da bude na čelu Bijenala planiranog za 2013. Kao osnivač Cetinjskog bijenala, koje je poslednji put održano 2004. godine, Petrović je poručio preko medija da niko ne može bez njegovog znanja da preda Cetinjsko bijenale nekom drugom, a Vladu Crne Gore optužio je za nedostojan odnos prema crnogorskoj dinastiji.
Obnavljanje Cetinjskog bijenala pod znakom je pitanja, nakon oštrog protesta osnivača te međunarodne izložbe savremene umetnosti, princa Nikole Petrovića, zbog ponude crnogorskih vlasti svetski slavnoj umetnici Marini Abramović da bude na čelu Bijenala planiranog za 2013.
Kao osnivač Cetinjskog bijenala, koje je poslednji put održano 2004. godine, Petrović je poručio preko medija da niko ne može bez njegovog znanja da preda Cetinjsko bijenale nekom drugom, a Vladu Crne Gore optužio je za nedostojan odnos prema crnogorskoj dinastiji.
"Odluka crnogorskog ministra kulture (Branislava Mićunovića) da velika svetska umjetnica performansa Marina Abramović obnovi Cetinjsko bijenale je još jedan beskrupolozan akt protiv Nikole Petrovića Njegoša, utemeljitelja i autora Cetinjskog bijenala", preneli su crnogorski mediji pisanu izjavu princa Nikole Petrovića, prosleđenu preko pravnih zastupnika, u kojoj je naglasio da autorstvo nad Bijenalom isključivo pripada njemu.
Petrović je naveo da je Cetinjsko bijenale ugašeno 2004. godine zbog vladinog obustavljanja finansijske podrške za taj projekat, ali da to ne znači da vlada može ukinuti i njegovo autorstvo nad Bijenalom i uručiti ga nekom drugom, ma o kome se radi.
Napominjući da je o obnavljanju Cetinjskog bijenala saznao iz medija, Petrović je poručio i da će učiniti sve da zaštiti svoja prava, a ako to ne bude moguće pred crnogorskim, najavio je da će se obratiti evropskom sudstvu.
Petrović je podsetio i da je ustanovio Cetinjsko bijenale u vremenu ratnih godina i međunarodne izolacije zemlje, čime je Crna Gora imala kontakt sa svetom.
Crnogorski Ministarstvo kulture saopštilo je tim povodom da će se, zahvaljujući dugogodišnjem prijateljstvu ministra Branislava Mićunovića i princa Nikole, dalja komunikacija odvijati direktno i bez zastupnika.
Crnogorski ministar kulture i Marina Abramović, koja je boravila proteklih dana u Crnoj Gori sa ekipom koja snima dokumentarni film o njoj, dogovorili su se o obnavljanju Cetinjskog bijenala 2013. godine i osnivanju njenog Instituta za razvoj performansa. Abramovićeva je početkom juna prihvatila ponudu da bude na čelu obnovljenog Cetinjskog bijenala, kada je crnogorsko državljanstvo u Generalnom konzulatu Crne Gore u Njujorku.
Mićunović je razgovarao prošle nedelje sa Abramovićevom o konceptu budućeg bijenala i obišao sa njom hale nekadašnje fabrike “Obod” na Cetinju, u kojoj bi trebalo da bude njen institut za performans.
Ministar Mićunović potom je saopštio, kako su preneli crnogorski mediji, da će se on i Abramovićeva, “uz podršku utemeljivača bijenala, princa Nikole Petrovića, starati da ga (Bijenale) obnove, a biće i dobri saradnici na osnivanju ‘Marina Abramović instituta za razvoj performansa’ na Cetinju”.
Obnavljanje Cetinjskog bijenala planirano je za 2013. godinu povodom 200-godišnjice rođenja Petra II Petrovića Njegoša (1813-1851), slavnog pesnika, vladara i vladike.
Princ Nikola Petrović je potomak Njegoša, autora “Gorskog vijenca”, a poslednje Cetinjsko bijenale organizovao je 2004. godine, kada je rekao da se peto Bijenale razlikuje od prethodnih, jer nije dobilo finansijsku pomoć institucija koje su to ranije obezbeđivale. Izrazio je tada i nadu da će ubuduće biri pronađena sredstva da Bijenale izađe iz finansijskog ćorsokaka.
Poslednje Cetinjsko bijenale, održano pod nazivom "Love it or Leave it" (Voli ili ostavi), priređeno je bilo delom i u fabrici “Obod”, a na njemu je učestvovala i Marina Abramović, nakon što je dobila izvinjenje crnogorske vlade zbog izmene prvobitne odluke da ona izlaže u nacionalnom Jugoslovenskom paviljonu na Bijenalu u Veneciji 1997. godine.
Umesto Abramovićeve, Srbiju i Crnu Goru predstavljao je u Veneciji crnogorski umetnik Vojo Stanić, a slavna umetnica učestvovala je na centralnoj izložbi na poziv tadašnjeg umetničkog direktora Đermana Ćelantea (Germano Celante) i za rad “Balkanski barok” (Balkan Baroque) dobila Zlatnog lava.
Abramovićeva je izgladila odnose sa Crnom Gorom osam godina kasnije, nakon što je dobila pismo izvinjenja od tadašnje crnogorske ministarke kulture Vesne Klibarde.
Uoči petog Cetinjskog bijenala, Abramovićeva je tada rekla, u intervjuu za SEEcult.org, da se odazvala na poziv kao profesionalac.
“Sve to oko Venecije, dobila sam tada nagradu, ministar kulture dao je ostavku, ali nisam dobila nikakvo izvinjenje osam godina. Rene Blok mi je rekao privatno da je sada institirao toliko da ministar kulture Crne Gore napiše meni to pismo izvinjenja. Osam godina je vrlo dugo vreme ako je bila nepravda. Dobijem pismo, ali nije dovoljno. Hoću da to bude objavljeno u medijima, jer sam u njima ocrnjena. Uradili su to, rekla sam: ‘U redu’”, kazala je tada Abramovićeva, koja je 2004. boravila u Beogradu posle 30 godina, povodom video instalacije “Racunajte na nas II”, predstavljene u okviru 45. Oktobarskog salona u Muzeju Nikole Tesle. Tada je dobila i počasnu nagradu 45. Salona.
Marina Abramović je proteklih dana u Crnoj Gori i Rijeku Crnojevića, kao i selo Prediš, rodno mesto njenog oca Voja Abramovića.
Uoči odlaska iz Crne Gore, Abramovićevu je primio u Podgorici i predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić, zahvaljujući joj za promociju crnogorskih korena kroz stvaralaštvo.
Krivokapić je, kako su preneli mediji, istakao da je za Crnu Goru veoma značajno što je Abramovićeva dobila državljanstvo te zemlje i izrazio zadovoljstvo što će ona biti svojevrsni kulturni ambasador Crne Gore.
Marina Abramović nedavno je imala veliku retrospektivu “Umetnik je prisutan” (The Artist is Present) u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, tokom koje je predstavila više od 50 radova iz dosadašnje karijere, uz učešće mlađih umetnika koji su reizveli neke od njenih od ključnih performansa. Abramovićeva je izvela novi, 700-časovni performans, tokom kojeg je od sredine marta gotovo svakog dana po sedam sati sedela ćutke na drvenoj stolici preko puta jednog od mnogobrojnih posetilaca.
To je bio njen najduži performans u karijeri, a izazvao je različite reakcije kritike i pažnju najvećih svetskih medija, poput Si-En-En-a (CNN).
Radovi Marine Abramović predstavljeni su i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org, a intervju sa njom nalazi se OVDE
(SEEcult.org)
