Soja Jovanović – Snovi u boji
Multimedijalna izložba “Soja Jovanović – snovi u boji” otvorena je u Jugoslovenskoj kinoteci u okviru obeležavanja stogodišnjice rođenja Sofije Soje Jovanović (1922-2002), prve srpske rediteljke igranih fimova. Jubilej će obeležiti i digitalna restauracija popularne komedije Soje Jovanović “Pop Ćira i pop Spira” (1957), u okviru projekta A1 Kinoteka. Restaurisanu kopiju prvog srpskog filma u boji publika će moći da vidi početkom marta.
Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, otvarajući 24. februara izložbu, istakla je neizmeran doprinos Soje Jovanović srpskoj i svetskoj kulturi i kinematografiji.
“Podatak da je reč o prvoj ženi autoru dugometražnih igranih filmova u Srbiji, samo je deo slike o jednoj višestruko nadarenoj umetnici. Suštinski deo priče o njoj jesu filmovi i predstave kojima je stala u red najznačajnijih filmskih, pozorišnih i televizijskih stvaralaca na ovim prostorima”, rekla je Maja Gojković, potpredsednica Vlade Srbije.
Soja Jovanović, kako je podsetila, odrastala je u umetničkoj porodici, što je uticalo na njen životni i profesionalni put. Njen deda-stric, čuveni slikar Paja Jovanović, motive za svoja remek-dela pronalazio je u srpskoj tradiciji.
“Po ugledu na njega je i naša najpoznatija rediteljka inspiraciju za svoje radove nalazila u delima velikih srpskih pisaca, kao što su Branislav Nušić, Stevan Sremac, Branko Ćopić ili Jovan Sterija Popović”, rekla je Maja Gojković, dodavši da su tako nastali klasici domaće kinematografije “Sumnjivo lice”, “Pop Ćira i pop Spira”, “Dr”, “Orlovi rano lete”, “Silom otac”...
Maja Gojković, foto: SEEcult
Filmovi i predstave Soje Jovanović, kako je ocenila, uvek su delovali savremeno i bili lako čitljivi za najširu publiku, iako je većina radnjom smeštena u neka prohujala doba, te se može reći da je bila “jedan od rodonačelnika, a kasnije i simbola spajanja modernog i tradicionalnog u domaćoj kinematografiji”.
Maja Gojković rekla je i da je Soja Jovanović u domaćoj filmskoj umetnosti pandan Viktoru Flemingu na svetskom nivou, reditelju legendarnog filma “Prohujalo sa vihorom”, zasnovanog na knjizi Margaret Mičel.
“Brojne generacije zahvalne su Soji Jovanović za to što su uz njene filmove i drame detinjstva bila lepša, srećnija i bezbrižnija. I danas, u doba kada tehnologija još uvek napreduje neviđenom brzinom i kada postoje mogućnosti za najraznovrsnija istraživanja, film ‘Put oko sveta’, nastao po istoimenom delu Branislava Nušića, neprevaziđen je način za brzo, lako i sveobuhvatno poimanje sveta i za nova saznanja o našem okruženju, ali i o nama samima”, istakla je Maja Gojković.
Prema njenim rečima, najbolji put za kontinuirano i zasluženo odavanje počasti Soji Jovanović jeste iznova vraćanje njenim nezaboravnim delima.
“Ponovnim gledanjem, u njima često nalazimo neku novu pouku ili skrivenu poruku, ali iznad svega njena dela garantuju dobro raspoloženje i vraćaju osmeh na lice”, istakla je Maja Gojković.
Maja Gojković, foto: Goran Zlatković
Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić osvrnuo se na život i rad Soje Jovanović - nesuđene hemičarke, koja je studirala glumu, sebe zvala “radoševkom”, jer je oduševljeno slušala tumačenja reditelja i scenariste Radoša Novakovića, bila fascinirana delom Nušića, koga je i lično znala kao kuma njenog dede.
“Za Nušića je govorila da nije satiričar već humorista. Isto tako je karakterisala i sebe. U Nušićevom stvaralaštvu prepoznavala je, kako je volele da kaže, Diznijev svet, a Dizniju se divila”, rekao je Pantelić.
Soja Jovanović režirala je prvi film “Sumnjivo lice” (1954) neposredno nakon što je postavila istoimenu predstavu u pozorištu.
Prema rečima Pantelića, postojale su razne peripetije oko te predstave, govorilo se da je ta autorka iz građanske porodice unela neke elemente koji su za ono doba nosili nešto sumnjivo, a i za druga njena ostvarenja smatralo se da uspeva da proturi nešto što publiku tera na vrstu razmišljanja koja nije bila najpodesnija u to vreme. Od takvih kritika u više navrata spasio ju je Branko Ćopić.
Drugi film Soje Jovanović – “Pop Ćira i pop Spira” (1957) izuzetno je značajan za njenu karijeru - pored toga što je to bio prvi kolor film u tadašnjoj Jugoslaviji, a samim tim i u Srbiji, doneo je mladoj rediteljki nagradu za najbolju režiju na festivalu u Puli. Tako je njen talenat i formalno potvrđen, podsetio je Pantelić.
Ističući da je Soja Jovanović u dela Nušića, Sterije, Sremca, pa i Branka Ćopića, unela novu energiju, Pantelić je ocenio da se u gotovo svakoj ekranizaciji tih poznatih dela mogu primetiti određene izmene. Podsetio je da je Soja Jovanović radila adaptacije sa Borislavom Mihajlovićem Mihizom, Arsenom Diklićem i drugim velikim autorima, a na snimanjima, pored dobre saradnje sa kolegama i glumcima, bila je neustrašiva, uvek tražeći efekte koji će gledaocu najbolje dočarati ono što je zamislila.
Maja Gojković, Irina Kondić, Jugoslav Pantelić, foto: Goran Zlatković
Autorka izložbe Irina Kondić istakla je da najvažniji deo te postavke čine filmovi Soje Jovanović, koji su u izložbenim celinama hronološki poređani (od 1954. do 1969. godine) i svaki ima svoj prostor, svoj monitor na kojem se emituju inserti i svoje arhivske materijale - plakate, fotografije, kostimografske i scenografske skice, knjige snimanja.
Posetioci putem aplikacije mogu da se upoznaju sa još nekim video sadržajima, kao i da čuju glas Soje Jovanović snimljen 1990. godine u radio emisiji “Kod dva bela goluba” autorke Anite Panić.
U centralnom holu zdanja Kinoteke dominira velika umetnička instalacija, koja spaja ilustracije Alekse Gajića – crteže Soje Jovanović i likova iz filmova, s vremenskom linijom na kojoj se prati rad rediteljke na filmu, u pozorištu i na televiziji.
Uz podatke tu su i neki citati Soje Jovanović i njenih savremenika i prijatelja, koji upotpunjuju sliku o njenom liku i delu, rekla je Irina Kondić, te skrenula pažnju i na šest originalnih kostima iz filmova, koje je za ovu priliku ustupila kompanija “Avala studios” (nekadašnji Avala film), a koji su prošli tekstilnu konzervaciju i vraćen im je stari sjaj posle više od 60 godina.
Аrhitekturu i dizajn izložbene postavke potpisuje Ivan Mangov, koji je kreirao i stalnu postavku Kinoteke “Naš muzej filma”.
Restaurisanu kopiju filma “Pop Ćira i pop Spira” publika će moći da vidi 8. marta na dve projekcije u sali “Makavejev”, kao i onlajn - na Fejsbuk strani Jugoslovenske kinoteke.
*Naslovna fotografija (detalj): Goran Zlatković
(SEEcult.org)
