Smrt umetnosti, živela umetnost!
Bijenale umetnosti u Pančevu predstavlja od 31. oktobra do 27. novembra radove 20 umetnika iz Srbije i Hrvatske, objedinjene sloganom “Smrt umetnosti, živela umetnost!”, a počinje performansima Slavka Bogdanovića, Slobodana Ere Milivojevića, Dragana Vojvodića i Katarine Jovanović Alfa.
Dragan Vojvodić, performans Heavy Trash Trance (arhiva)
U ime organizatora, Kulturnog centra Pančeva, urednica vizuelnog programa Ivana Markez Filipović izjavila je da naslov 19. Bijenala umetnosti u Pančevu govori o dugogodišnjoj profesionalnoj potrebi tog centra da traga za pravim vrednostima u umetnosti. “Aktivnost umetnika koje smo izabrali, koja je njih dovodila do ozbiljnih pritisaka sredine, govorila je o tome da su oni i dalje u tu umetnost verovali. Ideja ‘živela umetnost’ je bila vodilja čitavih njihovih profesionalnih karijera“, navela je ona, dodajući da je koncept 19. Bijenala zasnovan na pokušaju okretanja ka istorijskim momentima koji su izuzetno bitni u današnje doba, u kojem se često pokušava brisati prošlost u svim aspektima – pa i u savremenoj umetničkoj praksi. “Toj prošlosti smo se okrenuli da vidimo gde su načinjeni radikalni iskoraci, kako su oni načinjeni, i koju su osnovu dali za određene pojave u savremenoj umetnosti“, navela je ona.
Među najavljenim umetnicima različitih generacija su Dragoljub Raša Todosijević, Milica Bilanović, Slavko Bogdanović, Nikola Džafo, Siniša Ilić, Katarina Jovanović, Alfa, Kuda org, Era Milivojević, Tijana Petrović, Zoran Popović, Milica Rakić, Slobodanka Stupar, Zoran Todorović, Vesna Tokin, Treći Beograd i Veljko Pavlović, Dragan Vojvodić, te Sanja Iveković, Ivana Armanini i Marko Golub, Vladimir Frelih i Damir Stojnić iz Hrvatske. U programu će učestvovati i teoretičari Ješa Denegri, Reinz Seraina, Ivana Bašičević Antić, Selman Trtovac, Stevan Vuković, Sabine Hensgen i Andrej Monastirski.
Na 19. Bijenalu, čiji autorski tim čine istoričari umetnosti dr Ivana Bašičević Antić i Stevan Vuković i umetnici Sanja Latinović i Selman Trtovac, biće prikazani i originalni brojevi uticajnog časopisa Zenit, kao i radovi koji su pozajmljeni iz Narodnog muzeja u Beogradu. “Ljubomir Micić je imao sluha da prepozna progresivnost tih radova i da ih prikazuje kroz te časopise“, navela je Sanja Latinović.
Katarine Jovanović Alfa, performans (arhiva)
Pojašnjavajući koncept 19. Bijenala umetnosti, autorski tim je naveo da “postoje pojave u umetnosti koje su nicale mimo uobičajenih pravila i normi svog vremena i svakako mimo svih očekivanja. Te su pojave činile ono što se na kraju, mnogo posle njihovog nastanka, ispostavilo kao progres u umetnosti... Iako su istorija i teorija umetnosti tradicionalno pomake do nedavno detektovale samo u velikim centrima umetničkog sveta (Njujork, Rim, Pariz), ispostavilo se da su se u našem regionu (onom koji je činio područije bivših Jugoslavija) takve pojave takođe dešavale, bile podjednako samonikle. Bile su u duhu sličnih naprednih događaja u tim velikim centrima i jednako doprinosile napretku u shvatanju i stvaranju umetnosti. Isto tako, nažalost, bile su uglavnom ignorisane ili osuđivane u svom neposrednom okruženju”.
Istorizovane u tekstovima Ješe Denegrija pod pojmom “druge linije”, te pojave zanimale su autorski tim zbog načina na koji su nastale i uticaja koje su ostvarile. “S obzirom da se prilike za potpuno nezavisno preispitivanje takvih procesa retko javljaju, mi smo želeli da ovaj Bijenale bude upravo mesto za to - analizu tokova na toj ‘drugoj liniji’ u umetnosti, liniji u koju mi kao tim duboko verujemo”, naveli su članovi autorskog tima.
Era Milivojević, Art Session, peformans (arhiva)
Otvaranje 19. Bijenala u Narodnom muzeju u 18 časova će biti u znaku performansa četvoro umetnika u dva prostora, a publika će moći da ih vidi kasnije i u video formatu.
“Mi smo rešili da pozovemo umetnike da, umesto naše priče na otvaranju, izvedu konkretne radove. Imamo različite generacije umetnika, a kod svih izvođenja je telesnost bitna. Mislim da će ovaj živi deo jako dobro dopuniti to što u dokumentarnom delu teško možemo dokučiti kako je ova umetnost izgledala“, naveo je Stevan Vuković.
Deo programa 19. Bijenala umetnosti biće održan u Gete institutu u Beogradu, gde je za 26. novembar najavljen okrugli sto, uz promociju festivalskog kataloga i učesće autora i tekstopisaca koji su učestvovali u stvaranju i predstavljanju modela mišljenja u umetnosti poznatog kao Druga linija.
Prema rečima Selmana Trtovca, Gete institut ima veliki interes da učestvuje na Bijenalu umetnosti, jer ga autorski tim ne vidi kao završenu formu, već upravo kao platformu za dalji rad i razvoj mišljenja koji bi se protezao i naredne dve godine, pre svega zato što je 2021. stogodišnjica rođenja Jozefa Bojsa, koji će biti predstavljen u radu Zorana Popovića, kao i vek od rođenja Dimitrija Bašičevića Mangelosa, što je zanimljiva koincidencija.
Jozef Bojs, predavanje-performans, Edinburg, 1973. Foto: Zoran Popović
Kulturni centar Pančeva realizuje Bijenale umetnosti, koje je proletos odloženo zbog vanrednog stanja povodom pandemije, uz pokroviteljstvo Grada Pančeva i Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
Prethodno, 18. Bijenale umetnosti u Pančevu “Prostorni agens”, održano u maju-junu 2018, prema koncepciji i u selekciji Andreja Mirčeva, imalo je u fokusu performans, a predstavilo je radove više od 30 umetnika iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Nemačke, Mađarske, Austrije, Meksika, Libana...
U toku je i 30. Memorijal Nadežde Petrović u Čačku, čija je kustoskinja dr Sara Vujković, direktorka Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci. Za razliku od 30. Memorijala NP i 19. Bijenala u Pančevu, 58. Oktobarski salon u Beogradu odložen je za 2021. godinu.
*Foto: KCP promo
(SEEcult.org)
