• Search form

07.07.2017 | 23:42

Skupljači perja – primer modernosti i posle pola veka

Skupljači perja – primer modernosti i posle pola veka

Jubilej čuvenog filma Aleksandra Saše Petrovića (1929-1994) “Skupljači perja” – 50 godina od premijere i Gran prija u Kanu, bio je povod za panel diskusiju na 46. Sofestu u Sopotu na kojoj je istaknut celokupan značaj Petrovića za domaću, ali i svetsku kinematografiju, a iznet je i predlog za objavljivanje prve reprezentativne monografije o njegovom delu i podizanje spomenika u Beogradu u slavu tog velikog autora.

U slavu Petrovića, Sofest se i završava 8. jula specijalnom projekcijom filma “Skupljači perja”, čiju je restaurisanu kopiju obezbedila Jugoslovenska kinoteka, a ponovo je prikazana i u programu ovogodišnjeg Kana, u okviru selekcije klasika tog festivala.

Učesnici panela istakli su da “Skupljači perja” i nakon pola veka predstavljaju pravi primer modernosti, u šta će moći da se uveri i današnja evropska publika, jer će restaurisana kopija na jesen biti ponovo na bioskopskom repertoaru u Francuskoj.

Član festivalskog odbora Aleksandar Avramović, autor slogana 46. Sofesta “Skupljanje nerazvejanog perja”, istakao je da je povodom pola veka od premijere “Skupljača perja” vreme da se napravi reprezentativna monografija kao posveta Petrovićevom delu i kao doprinos kulturi sećanja.

Avramović je i jedan od inicijatora panel diskusije “Skupljači perja - međaš srpskog (jugoslovenskog) filma”, koju su organizovali Odbor Sofesta, filmski časopis “Filaž” iz Niša, Filmski centar Srbije i Jugoslovenska kinoteka, koja je na kultni Petrovićev film podsetila i izložbom fotografija, otvorenoj u galeriji Centra za kulturu Sopot prve festivalske večeri.

Osim Avramovića, koji je sarađivao sa Petrovićem kao jedan od producenata njegovog poslednjeg filma “Seobe” (1994), u diskusiji su učestvovali su i prof. dr Petar Volk, urednik “Filaža” Dejan Dabić i teoretičar filma Vlastimir Sudar, dok je teoretičar filma Branislav Miltojević priložio pisani prilog za taj skup, koji je moderirao Miroljub Vučković iz FCS-a. Takođe, pročitano je i pismo Petrovićeve sestre Radmile Petrović Čvorić, koja je zahvalila organizatorima i osvrnula se na uspeh nedavne ponovne projekcije “Skupljača perja” u Kanu.

Volk je, inače, svojevremeno objavio knjigu “Let nad močvarom – Aleksandar Petrović svojim životom, delom i filmovima”, u izdanju Instituta za film, dok je njegov mnogo mlađi kolega Vlastimir Sudar napisao knjigu slične tematike, pod naslovom “Portret umetnika kao političkog disidenta”, koju će uskoro objaviti FCS.

Vučković je ocenio tim povodom da je dragoceno imati pogled na jednog autora i njegovo delo iz dva različita vremenska momenta i iz dva različita iskustva.

U razmatranju Petrovićevog opusa, kako je istakao, postoji mnogo elemenata i postoji kontekst – nacionalni, religijski, filozofski, umetnički. Tu su i odnos prema smrti, ideologija u nekoliko aspekata koja je prisutna u njegovom životu i delu, njegov pedagoški rad, zatim odnos poštovanja,  odnos netolerancije i egzila koji je Petrović doživeo, intelektualni rad u inostranstvu, povratak u zemlju…

Volk je skrenuo pažnju, između ostalog, na širinu Petrovićevog stvaralaštva, navodeći njegovu knjigu “Novi film” u kojoj je prezentovao ono što je suštinsko za jednu novu viziju filmske umetnosti. Istakao je i njegove pozorišne režije - malobrojne, ali izuzetne, sa evropskim pledoajeom i oslobođene svake dogme, kao što je predstava “Majstor i Margarita” (Petrović je režirao i film prema istoimenom romanu Mihaila Bulgakova).

Pominjući i neke teške momente iz života velikog reditelja, Volk je najavio inicijativu da se u Beogradu podigne spomenik Saši Petroviću.

Sudar je naglasio da savremeni filmski stvaraoci mogu mnogo da nauče iz “Skupljača perja”, jer je to film koji se hrani folklorom, ali ne upada u zamku etno kiča. Petrović prikazuje folklor na autentičan, a ne romantizovan način, rekao je on i dodao važan aspekt da se u filmu govori romskim jezikom i to u vreme kada je, na primer, velški jezik u Velikoj Britaniji bio zabranjen.

To je vrlo specifičan film koji se ne može posmatrati isključivo iz naše perspektive - srpske, jugoslovenske ili balkanske, izjavio je Sudar, napominjući da su “Skupljači perja”, pored ostalog, lansirali pesmu “Đelem, đelem”, koja govori o progonu Roma tokom Drugog svetskog rata i koja je postala romska himna.

Petrović je bio i scenarista svojih filmova, a Dejan Dabić je, ističući da je scenario “Skupljača perja” istovremeno poetičan i vizuelan, naglasio i specifičan rediteljski postupak, zaslužan za neke od kultnih scena, poput kafanske sa Oliverom Katarinom i Bekimom Fehmiuom ili scene borbe noževima među perjem. Dabić se osvrnuo i na upotrebu mizankadra koji je Petrović preferirao u odnosu na montažu.

U diskusiji je istaknuto i da srpski film nikada kasnije nije dosegao takve visine kao 1967. godine, koja je bila možda najbolja godina u jugoslovenskom filmu, sa nagradama na tri najvažnija festivala A kategorije -  pored “Skupljača perja” u Kanu, te godine su nagrađeni “Buđenje pacova” Živojina Pavlovića u Berlinu i “Jutro” Puriše Đorđevića u Veneciji.

Sa Petrovićem su u Kanu bili u konkurenciji i Antonioni, Šlendorf i Kopola, a nakon tog festivala vrata domaćim autorima su bila otvorena. “Nismo više doživljavani kao autsajderi”, rekao je Dabić, ističući da se “Skupljači perja” danas izučavaju na mnogim inostranim filmskim akademijama.

Srpski Institut za film svojevremeno je prikupio čak 500 kritika koje su o “Skupljačima perja” objavljene širom sveta.

Planirano je da se transkript panel diskusije o Petroviću nađe u novom izdanju časopisa “Filaž”.

Sofest će biti zatvoren 8. jula dodelom nagrada uoči projekcije “Skupljača perja”, kada će Oliveri Katarini biti uručeno specijalno priznanje za doprinos filmskoj umetnosti.

Prethodno će biti održana i specijalna projekcija filma “Zemlja bogova” Gorana Paskaljevića koji je van konkurencije, a uoči same dodele nagrada najavljen je “Rekvijem za gospođu J.” Bojana Vuletića sa Mirjanom Karanović u glavnoj ulozi. To je jedan od ukupno 19 domaćih filmova koji su u trci za nagrade.

Nakon dve godine, kada je održavan kao festival filmskih profesija, Sofest se ponovo vratio starom konceptu, pa će najbolji reditelj dobiti Gran pri,
najbolji glumci nagrade za mušku i žensku ulogu, dok se nagrada za najbolji film dodeljuje producentu najboljeg ostvarenja. Odluke o nagradama donosi žiri koji čine reditelj i predsednik AFUN-a Mirko Beoković, glumica Vesna Čipčić i reditelj Milan Todorović.

Žiri publike takođe će doneti odluku o najboljem filmu.

(SEEcult.org)

skupljaci perja, trejler
Video
15.10.2017 | 13:43

KND: Sve je dobro - 2/2

Ivan Petrović: Sve je dobro, galerija Artget, Kulturni centar Beograda, 3-24. avgust 2017.

2/2 Kritičarka na delu: Ana Bogdanović, istoričarka umetnosti