Selidba i sudbina Beopolisa

Sat, 01/09/2010 - 14:18.
/
beopolis.jpg

Kultna beogradska knjižara “Beopolis” dobila je nalog za hitno preseljenje iz Doma omladine zbog nove faze rekonstrukcije tog kulturnog centra, što je izazvalo strahovanja u javnosti da bi to mogao da bude i kraj jednog od najomiljenijih beogradskih prostora za okupljanje ljubitelja knjige, stripa i muzike.

Vlasnik “Beopolisa” Aleksandar Nikolić, koji traži nov prostor za premeštaj oko 16.000 knjiga, trebalo bi početkom sledeće nedelje da ima prvi sastanak s nadležnima u Skupštini grada Beograda o pronalasku alternativnog prostora za knjižaru, koja bi trebalo da se iseli iz Doma omladine na devet meseci po nalogu gradske Agencije za investicije, koja finansira rekonstrukciju hola i Velike sale DOB-a.

Nikolić je izjavio za “Politiku” da, međutim, ponovo razmišlja o tome da li će održati svoje preduzeće ukoliko ne pronađe alternativno rešenje.

“Ne naći drugo mesto i za kraći vremenski period znači gašenje knjižare, i nisam siguran da je bilo ko iz Skupštine grada Beograda, ko je osmislio iseljenje ‘Beopolisa’ iz Doma omladine, uopšte razmišljao o opstanku ove knjižare”, rekao je Nikolić, dodajući da je o potrebi iseljenja saznao neposredno uoči novogodišnjih praznika, odnosno 30. decembra.

Tada im je direktor DOB-a Milan Lučić preneo da bi, prema nalogu gradskih vlasti, “Beopolis” trebalo da se iseli za svega nekoliko dana, odnosno do 4. januara. Iseljenje je potom ipak odloženo za još nekoliko dana, rekao je Nikolić, dodajući da je problem upravo u tome što im je neprijatna vest saopštena “u minut do 12” i to u praznično vreme.

“Niko nema ništa protiv renoviranja drugog dela Doma omladine, međutim, pored šoka zbog krajnje neprijatne vesti, sada novac treba trošiti na komplikovanu selidbu, umesto na dobavljače. Istini za volju, jesmo očekivali verovatni prestanak rada knjižare zbog obnove ovog donjeg dela prostora u Domu omladine, ali kroz neko vreme, i u nekom neizvesnom vremenskom periodu”, rekao je Nikolić.

Postojeći ugovor “Beopolisa” i Doma omladine traje do 2013. godine, a direktor DOB-a Milan Lučić uveren je da će biti pronađeno odgovarajuće rešenje.

Prema rečima Lučića, DOB-u je stalo do knjižare “Beopolis”, koja i nije zakupac prostora, već programski deo DOB-a, sa čim se, kako je rekao, “slažu i svi u Skupštini grada”.

“Naravno da nam je stalo do očuvanja ove knjižare, i bizarno je pomisliti da je rekonstrukcija DOB-a planski smišljena kako bi bila uništena još jedna knjižara u gradu. Svestan sam koji je ‘Beopolis’ ‘dragulj’, i znam šta znači zatvaranje institucije kulture za jedan grad... Do sada smo sve učinili da ova knjižara funkcioniše i njeno postojanje niko ne dovodi u pitanje. Međutim, izvođaču radova potrebno je da bude zatvoren hol Doma omladine, dok posao bude trajao, do oktobra ove godine”, rekao je Lučić za “Politiku”.

Reč je o trećoj fazi obnove DOB-a, koja košta više od 200 miliona dinara.

DOB je početkom decembra prošle godine ozvaničio završetak druge faze rekonstrukcije - otvaranjem sale Amerikana (bivši Pogon), koja je renovirana zahvaljujući američkoj donaciji od milion dolara.

Početak radova na rekonstrukciji DOB-a objavljen je svečano krajem maja 2007. godine, kada je i knjižara “Beopolis” premeštena u manji prostor na ulazu u DOB iz Makedonske, odnosno u hol ispred Galerije DOB-a.

Krajem prošle godine knjižara “Beopolis” ponovo se vratila u hol DOB-a, gde je proslavljena i njena desetogodišnjica.

Predstavnici “Beopolisa” tada su poručili da će nastaviti ideju afirmacije drugačijeg pristupa izdavačkoj i knjižarskoj delatnosti po kojem je ta knjižara i bila poznata, kao mesto na kojem je moguće naći knjige, stripove i CD izdanja koja odlikuje poseban kvalitet, kao i naslove malih - i domaćih, i stranih izdavača, koje je teško naći na drugim mestima.

Nalog za premeštanje “Beopolisa” iz DOB-a izazvao je proteklih dana zebnju u javnosti, kako među pojedinim kolegama, tako i među redovnim posetiocima i poštovaocima te kuće i knjižare.

Dejan Ilić iz izdavačke kuće “Fabrika knjiga”, pozivajući gradske vlasti da pronađu i ponude “Beopolisu” odgovarajući prostor, istakao je da to nije samo prodavnica knjiga, već i generator kulturnog života.

“To znači da je Beopolis, za razliku od svih drugih gradskih knjižara, u stanju da vlastitim radom ubedljivo pokaže kako čitanje knjiga najviše, možda i jedino, ima smisla onda kada pokreće na delovanje, razmenu, aktivan odnos prema okruženju i sa okruženjem. Beopolis je, konačno, i mesto koje možete doživeti i kao pomalo svoje. To znači da tu na vas ne gledaju kao na zalutalog posetioca kome treba uzeti novac: u Beopolisu, vi ste osoba koja učestvuje u zajedničkom poduhvatu očuvanja i razvijanja kulturnog, dakle pristojnog života u gradu”, istakao je Ilić u tekstu za Peščanik.net.

Prema njegovom mišljenju, “Beopolis” je zato više kulturni centar od samog Doma omladine koji bi po definiciji morao biti kulturni centar, ali se čini da novac iz gradskog budžeta dobija samo da bi pravio privid kulture između dva renoviranja”.

“A možda nije ni do Doma omladine. Možda je zapravo samim gradskim vlastima cilj da razore svako postojeće jezgro kulture u Beogradu. Tek, predlažem tim vlastima da me demantuju. Neka nađu (a ne moraju mnogo da se trude, jer toga ima na pretek) i ponude drugi, sigurniji, dugotrajniji prostor Beopolisu. Njih to neće koštati ništa, a grad bi mogao mnogo da dobije, to jest da zadrži”, naveo je Ilić.

Izdavačka kuća “Beopolis” počela je da radi 1995. godine, a nekoliko godina kasnije otvorena je i knjižara u holu Doma omladine Beograda, postavši ubrzo sinonim za nove izdavačke poduhvate.

Paralelno sa radom knjižare, “Beopolis” je objavio na desetine knjiga proze, poezije, naučnih studija u oblasti savremene muzike i vizuelne umetnosti, stripova, kao i nekoliko muzičkih izdanja, uglavnom mladih domaćih i stranih autora. Promocije koje su pratile ta izdanja, organizovane na različitim mestima, u drugačijim prostorima i u gradovima u Srbiji ili na prostoru nekadašnje SFRJ, uvek su bili zanimljivi i provokativni multimedijalni događaji.

Sajt Beopolisa je www.beopolis.co.rs

(SEEcult.org)

Comments