Šekspir filmske umetnosti

Proslavi veka od rođenja jednog od najvećih i najoriginalnijih japanskih i svetskih filmskih režisera Akira Kurosave (Kurosawa), pridružila se i Akademija umetnosti u Beogradu priređivanjem omaža “Šekspir filmske umetnosti”, u saradnji sa Ambasadom Japana u Srbiji i Japanskom fondacijom.

Proslavi veka od rođenja jednog od najvećih i najoriginalnijih japanskih i svetskih filmskih režisera Akira Kurosave (Kurosawa), pridružila se i Akademija umetnosti u Beogradu priređivanjem omaža “Šekspir filmske umetnosti”, u saradnji sa Ambasadom Japana u Srbiji i Japanskom fondacijom.

Dvodelni reprezentativni program od 25. do 29. oktobra čine retrospektiva pet filmova na traci od 16 mm koji do sada nisu bili prikazani u Srbiji, pod nazivom “Remek-dela iz ratnikove senke”, i izložba “Veliki vek filmskog imeparatora - Akira Kurosava (1910-2010)”, istakli su u najavi Kjotaka Tanaka, ataše za kulturu japanske ambasade, profesor dr Nikola Stojanović, autor knjige “Režija: Akira Kurosava” i jedan od najboljih poznavalaca njegovog dela, te Čarna Radoičić, komesar izložbe, i Dušan Đoković, direktor AU Beograd.

Smotru u čast stogodišnjice od rođenja Kurosave svečano je otvorio ambasador Japana Tošio Cunozaki, a pored (već prikazanog) filma “Pijani anđeo” (1948), u Velikoj sali bisokopa “Akademija 28”, premijerno se mogu besplatno pogledati i “Pas lutalica” (1949), “Živeti” (1952), “Između neba i pakla” (1963) i “Riđobradi” (1965), svi titlovani na srpski jezik.

Galeriju AU Beograd (Balkanska 21) od 26. oktobra ispunjava izložba fotografija iz filmova Kurosave, dobitnika Oskara 1975. za film “Dersu Uzala” i 1990. za životno delo.

Izložbu je pripremila Čarna Radoičić, docent filmske režije na AU Beograd, a beogradska publika moći će tu da vidi i jedan Kurosavin crtež i njegov samurajski mač.

Postavku čine i odlikovanja koja je dobio taj režiser, uključujući i Orden jugoslovenske zastave sa srebrnim vencem, kojim je predsednik Josip Broz Tito odlikovao Kurosavu tokom njegovog boravka u Beogradu, na prvom Festu 1971. godine. To je bilo njegovo prvo takvo priznanje u životu i zato ga je ponosno dugo nosio i o njemu govorio u svim biografijama, mada je kasnije dobio brojna druga takva državna i umetnička priznanja za stvaralaštvo.
Sve to zaokružuju najzanimljivija izdanja o Kurosavi, objavljena na raznim jezicima širom sveta, među kojima je i knjiga “Režija: Akira Kurosava”, u izdanju Filmskog centra Srbije (2006) profesora Nikole Stojanovića, koji je na otvaranju izložbe predstavio tu knjigu i održao predavanje.

Stojanović će održati predavanje u istom tematskom okviru i poslednjeg dana filmske retrospektive Kurosave, 29. oktobra, a tim povodom izjavio je za “Večernje novosti” da je Kurosava jednom prilikom rekao da samo nekoliko ljudi u svetu zna više o njemu nego on sam. Među njima je pomenuo i Stojanovića.

“Imao sam priliku da se dva puta sretnem sa njim, a treći put, kada sam 1997. bio u Tokiju, on je bio već bolestan i nije mogao nikoga da primi, pa sam njegovom sinu predao poklon - flašu crnogorske rakije ‘kruna’, pošto sam znao da voli samo najbolje, set fotografija koje sam napravio kad smo se prvi put sreli u hotelu ‘Metropol’, a napisao sam mu i poruku, što je i teza moje knjige o njemu: ono što je Mikelanđelo uradio u slikarstvu, Šekspir u pozorištu, a Bah u muzici, to ste vi uradili na filmu”, naveo je Stojanović.

Vek od rođenja Kurosave obeležiće i Muzej Jugoslovenske kinoteke 30. i 31. oktobra, kada će prikazati filmove “Sedam samuraja” (1954) i “Kagemuša - senka ratnika” (1980).

Kurosava (Tokio, 23. marta 1910 - 6. septembra 1998) je studirao slikarstvo pre nego što je postao asistent reditelja i scenarista u PCL (kasnije “Toho”) filmskom studiju, 1936-1943. godine.

Sam je napisao scenario i režirao svoj prvi umetnički film “Sanširo Sugata” (1943), a postao je zapažen filmom “Pijani anđeo” (1948), u kojem je glumio Toširo Mifune.

Međunarodna priznanja Kurosava dobija za film “Rašomon” (1950), a njegova kasnija dela svrstana u klasike sedme umetnosti su “Ikiru” (1952), “Sedam samuraja” (1954), “Krvavi presto” (1957), “Jojimbo” (1961), “Dersu Uzala” (1975), “Kagemuša” (1980) i “Ran” (1985).

Njegova sposobnost da kombinuje japanske estetske i kulturne elemente sa zapadnim smislom za akciju i dramu načinila ga je najistaknutijim japanskim filmskim stvaraocem u zapadnom svetu.

Zanimljivo je da se sedamdesetih u Holivudu, pod uticajem evropskog autorskog filma, formirala generacija nazvana “novi Holivud”. Svi njeni ključni predstavnici, Skorseze, Kopola, Spilberg i Lukas, sebe su nazivali “Kurosavinom decom”.

Dimitrije Stefanović