Seča nezavisne scene Zagreba

Mon, 03/08/2010 - 13:19.
/
nezavisni-zg-kzs.JPG

Predstavnici zagrebačke nezavisne kulturne scene, na inicijativu organizacija okupljenih oko Saveza za centar za nezavisnu kulturu i mlade, protestovali su zbog drastičnog smanjenja sredstava za njihove programe u nedavno objavljenom gradskom budžetu za kulturu i zatražili od Skupštine grada Zagreba da na idućoj sednici rasprave taj problem i zajedno sa drugim telima gradske uprave ravnomernije rasporede teret krize, odnosno da iznađu sredstva kojima će ublažiti udar na nezavisnu scenu.

O tom problemu su na konferenciji za novinare, koju je sazvao 8. marta Zagrebački centar za nezavisnu kulturu i mlade, govorili direktorka tog centra Emina Višnić, Oliver Frljić iz Centra za dramsku umjetnost (CDU), Selma Banić iz Eksperimentalne slobodne scene (EkS-scena) i Zvonimir Dobrović iz Domino (Queer Zagreb, Perforacije), a u kasnijoj raspravi pridružili su se i mnogi drugi.

Teretom krize, kako je navedeno u saopštenju, najviše je opterećena nezavisna scena koja i inače radi u znatno nepovoljnijim uslovima.

Dok gradske ustanove snose recesijski teret sa samo 3,5 odsto smanjenja sredstava, svi ostali (različita udruženja, društva i druge institucije) moraju se odreći čak 26,6 odsto sredstava.

Takav raspored sredstava, kako je navedeno, dovodi nezavisne, koji su i do sada radili u teškim uslovima, u još nepovoljniji položaj naspram javnih ustanova: 12 odsto naspram 88!

Time je još više produbljen temeljni problem kulturnog sistema - da se većina sredstava troši na održavanje hladnog pogona. Tako je udio troška hladnog pogona sa dosadašnjih 69 odsto porastao na 74 procenta, odnosno u 2010. godini na to se troši čak 3,2 puta više nego na sve kulturne programe u Zagrebu. Takođe, i unutar rasporeda programskih sredstava uočava se trend podržavanja reprezentativnih manifestacija na uštrb umetničke produkcije, a lako je uočiti i da se neki uspešni programi ove godine značajno režu ili im čak uopšte nisu dodeljena sredstva (CDU, WHW, Operacija:grad, Bacači sjenki, Queer Zagreb, Urban Festival...).

Tako, na primer, u pozorišnoj delatnosti veći deo kriznog tereta pao je na leđa ionako slabo podsticane vaninstitucionalne produkcije: plesna produkcija umanjena je za 19,3odsto, pozorišna za 17,6, dok je umanjenje za festivale i manifestacije više nego dvostruko manje – 8,6 odsto.

Pri tom, kako je navedeno, očigledno je da ne postoji nikakav sistem jasnih kriterijuma, a nadležni gradski ured zanemaruje preporuke kulturnih veća koje je sam imenovao.

Prema navodima predstavnika nezavisne scene, ovakav proračun za kulturu direktno ugrožava pojedine vrijedne projekte i organizacije, ukupnu nezavisnu scenu, ali i funkcionisanje dugoročnih gradskih projekata, poput Zagrebačkog centra. Osim toga, ona dovodi u pitanje kredibilitet gradske kulturne politike i jasno ukazuje na nepostojanje sistema koji bi bio zasnovan na dugoročnom i održivom planiranju, te na kriterijumima kvaliteta, programske izvrsnosti i raznolikih javnih potreba.

Od gradskih institucija stoga je zatraženo da hitno razmotre taj problem na narednoj sednici Skupštine grada, te da Gradski ured za obrazovanje, kulturu i sport objavi ocene pojedinih kulturnih veća i to u formatu koji se može analizirati (Open Office Spreadsheet ili Excel), te da objavi obrazloženja za donošenje odluka o finansiranju pojedinih programa koje nisu u skladu s preporukama veća.

Zatraženo je i da Gradski ured za obrazovanje, kulturu i sport jednoznačno informiše javnost o tzv. zadanostima proračuna i obavezama, uz objašnjenje iz kojih zakonskih okvira, ugovora i gradskih odluka one proizlaze.

*U PRILOGU: Detaljni podaci o teretu krize na leđima nezavisne scene

Foto: Zagrebački centar za nezavisnu kulturu i mlade (http://zagrebackicentar.wordpress.com).

(SEEcult.org)

AttachmentSize
Teret krize na nezavisnoj sceni.pdf41.8 KB

Comments