Rosini kao kompozitor i kao čovek
Predstava “Rosinijeve uvertire” na muziku Đoakina Rosinija, u koreografiji Maura Astolfija i produkciji trupe Spellbound iz Rima, pozdravljena je ovacijama publike 25. marta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a u okviru 16. Beogradskog festivala igre (BFI) biće izvedena i 27. marta u Beogradskom dramskom pozorištu, te dan kasnije u Narodnom pozorištu u Vršcu.
Ovaj komad je omaž velikom italijanskom kompozitoru Rosiniju i nastao je u okviru obeležavanja 150. godišnjice njegove smrti, rekao je na konferenciji za novinare 26. marta u Beogradu direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu Davide Skalmani, dodajući da je pristup reditelja i koreografa Astolfija interesantan, jer ne prikazuje Rosinija prvenstveno kao kompozitora, već se fokusira na njega kao čoveka.
Mi u Italiji smo ponosni na Rosinija, ali on zapravo pripada celoj Evropi. Bio je fantastičan umetnik. Sa samo 14 godina napisao je svoju prvu operu. Rano se i povukao od javnih nastupa. Istovremeno je uživao u svim ovozemaljskim zadovoljstvima, bio bonvivan i hedonista, ali i patio od depresije”, rekao je Skalmani.
Skalmani je izrazio zahvalnost i zadovoljstvo što je Italijanski institut za kulturu ponovo partner BFI-ja, posebno u godini u kojoj se obeležava 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Rima i Beograda.
“Tim povodom pripremili smo obiman kulturni program, u kojem BFI zauzima važno mesto”, izjavio je Skalmani, ističući da je “divno videti da je ovaj festival svake godine drugačiji i stalno raste”.
Generalna direktorka trupe Spellbound Valentina Marini pomenula je još jedan nedavni jubilej – stogodišnjicu nastanka čuvene Rosinijeve opere “Seviljski berberin”.
“Naš komad je nastao 2017. godine kao porudžbina Rosinijevog rodnog grada Pesara. Planirano je da se izvodi nedelju dana u Pesaru i da zatim tokom te sezone gostuje po Italiji. Međutim, predstava je bila tako uspešna da smo nastavili da je igramo, gostovali smo po celom svetu i interesovanje još traje”, izjavila je Valentina Marini.
Prema njenim rečima, koreograf Astolfi pošao je od snage Rosinijeve muzike i njene sposobnosti da dopre do najširih slojeva.
“Rosinijeva muzika je popularna, ali ne u negativnom smislu te reči. Najveća vrednost njegove muzike je to što može da priđe ogromnoj publici. Ali, tu se krila i opasnost za predstavu, bojazan da ta moćna muzika ‘uguši’ igru. Ipak, Mauro Astolfi je poznat po dinamičnom koreografskom rukopisu i uspeo je da uspostavi pravi balans između muzike i savremene igre”, istakal je Marini.
Kako je dodala, u ovom komadu igrači ne igraju određene karaktere, već su im oni inspiracija da dosegnu ljudsku dimenziju.
“Astolfi je želeo da otkrije Rosinija sa svim njegovim strastima i strahovima. Teško je, ali i važno staviti život na pozornicu i učiniti da publika može da se identifikuje”, rekla je Valentina Marini, dodajući da celini predstave mnogo doprinose scenografija, koju je Astolfi kreirao s dizajnerom svetla Markom Polikastrom, kao i kostimi Verdiane Angeluči.
Igrač Mario Laterza izjavio je da u početku rada na predstavi nije bio siguran da li on igra ulogu Rosinija.
“Ova uloga mi je drugačija od ranijih Maurovih produkcija. U studiju smo dosta eksperimentisali, uz njegova objašnjenja. Pri kraju proba shvatio sam da sam ipak ja centralna figura. Međutim, svako u predstavi bi to mogao biti u određenom momentu. Nema protagoniste u strogom smislu te reči. Pratio sam Maurova uputstva - sad umireš ili sad si bolestan, učini tu scenu realnom. Predstava je više o Rosiniju kao ljudskom biću nego o geniju. Prikazuje ga u nekim običnim situacijama kao kada ga boli stomak ili kada je u krevetu, bilo sa devojkom ili sa nekim momkom”, ispričao je Laterca.
Igrač Đakomo Todesći izjavio je da sa Astolfijem radi već desetak godina i da voli njegov stil.
“U studiju ume da bude teško, s nekim koreografima se oseća pritisak. Zato poštujem Maurov odnos prema igračima. On traži brzinu tela u izvođačkom pokretu, to je njegov superiorni stil, ali je kao osoba miran i ume i da se šali, u duši je veliko dete. S njim radimo u savršenoj atmosferi”, istakao je Todesći.
Valentina Marini je dodala da je Astolfi, s kojim radi već 24 godine, odličan pedagog, kao i da je ljubitelj novih tehnologija, a da je privatno stidljiva osoba i zato ne ide sa trupom na turneje.
Spellbound se sprema da obeleži i svoj jubilej – 25 godina od osnivanja kompanije za čije ime je izabrana engleska reč koja označava fascinaciju ili oduševljenje.
“To je upravo ono što umetnost treba da donese na scenu”, rekla je Valentina Marini, najavljujući kao naredni projekat koprodukciju sa Velikim teatrom u Luksemburgu o još jednom velikom kompozitoru Antoniju Vivaldiju, a zatim jedan triptih koji će se osvrnuti na istorijat trupe.
Beogradski festival igre predstavlja od 22. marta do 12. aprila u Beogradu, Novom Sadu i Vršcu 16 međunarodno priznatih trupa iz 11 zemalja. Među njima su i one koje su već poznate publici BFI-ja, poput Holandskog plesnog teatra, ali i one koje prvi put dolaze, kao što su filadelfijski BalletX, južnokorejska kompanija Eun-Mi An i južnoafrička trupa Dade Masilo.
Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
