Retrospektiva Grahovca
Retrospektivna izložba Milana Grahovca, povodom 20 godina rada tog zrenjaninskog umetnika, biće otvorena 3. avgusta u Salonu Narodnog muzeja u Zrenjaninu, a predstaviće slike, crteže, grafike i dokumentarni materijal iz njegovog opusa od 1989. do danas.
Retrospektivna izložba Milana Grahovca, povodom 20 godina rada tog zrenjaninskog umetnika, biće otvorena 3. avgusta u Salonu Narodnog muzeja u Zrenjaninu, a predstaviće slike, crteže, grafike i dokumentarni materijal iz njegovog opusa od 1989. do danas.
Rođen 1958. godine u Zrenjaninu, gde radi kao kustos - muzejski slikar i likovni pedagog u Narodnom muzeju, Grahovac je diplomirao slikarstvo 1989. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Jovana Rakidžića, a specijalizirao je grafiku-litografiju na Akademiji lepih umetnosti “Minerva” u Groningenu, u klasi prof. Vima Jonkmana. Na crtačkom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu magistrirao je 1997. godine u klasi prof. Milana Blanuše.
Član je ULUV-a od 1991. i ULUS-a od 2003. godine, a izlagao je na mnogobrojnim samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu i dobitnik je nekoliko nagrada i priznanja.
Radio je skulpture, performanse, autor je nekoliko pozorišnih scenografija i murala, a bio je i učesnik niza likovnih kolonija. Radovi mu se nalaze u državnim ustanovama, državnim fundusima i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.
Prema navodima autora izložbe Save Stepanova, Grahovac je na početku karijere, krajem 80-ih, kroz lajt-motivsku temu fetusa i malog deteta, razmatrao tragičnu sudbinu čoveka tog vremena, u predvečerju velike drame jugoslovenskog raspada.
Njegov rani opus je jedan od najubedljivijih priloga tezi postmodernističkog slikarstva u kojem stav “slikajući jedno - govoriti o drugom” predstavlja preciznu definiciju ukupne subjektivističke atmosfere pokreta takozvane “nove slike”, naveo je Stepanov u tekstu u katalogu, dodajući da se Grahovac, početkom 90-ih seli u područje uznapredovalih visoko urbanih nazora i manifestacija, menjajući dotadašnja likovna poimanja.
Promene su ozbiljne i istovremene i na konceptualnom, i na plastičkom nivou. Umesto angažovanih poruka jasnih sadržinskih naznaka, ostvarivanih u prethodno nastalim novosadskim slikama (do 1991), njegova primarna namera u novim grafičkim listovima je da stvori autentičnu, “čistu“ likovnu plastičku celinu. Napušta figuraciju i stiže na domak apstrakcije.
Po povratku iz Holandije, Grahovac se iz pozicija asocijativne apstrakcije vraća figuri, a sredinom 90-ih, kada jačaju tendencije takozvanog novog modernizma, njegov crtež primarno karakteriše linija, koju je sam opisao kao “ličnu, ovovremenu, jednu, crnu, dugačku, jaku i konačnu”.
Početkom prve decenije novog veka, Grahovac kontinuirano nastavlja crtačku aktivnost, posvećujući se portretima, ali su oni lišeni namere da predstave određene ličnosti, njihov izgled ili psihološki personalitet, jer umetnika interesuje ideja portreta, koja mu omogućava da “portretiše” opšte ljudske karakteristike u vremenu krize i egzistencijalne neizvesnosti, naveo je Stepanov u katalogu.
Prema rečima Stepanova, uzbudljivi, potpuno subjektivistički i čak fantazmagorični crteži Grahovca sačuvali su najznačajnije odlike njegovog crtačkog postupka i oslonili se na dominaciju crne, teške, jednostavne i odlučne linije, ali su upotpunjeni bojom. Taj kolorit je specifičan jer ima izrazitu, gotovo racionalističku funkcionalnost, a njim se ukazuje, akcentuje i upozorava na karakter poruke umetnika, koju šalje i naslovima crteža (Stalker, Matematician, Diviner, Senka u meni...), vezanim za najintimnije doživljaje.
Uporedo sa slikarskim angažmanom, sporadično, ali kontinuirano, Grahovac se bavio i umetničkim akcijama i performansom.
Jedan od najznačajnijih Grahovčevih performansa je “Taloženje”, premijerno izveden u zrenjaninskom pozorištu 1994. godine, u saradnji sa Kostom Bogdanovićem, koji je tim povodom održao i predavanje "Poetika vizuelnog”. Priprema tog performansa trajala je oko godinu dana - radilo se o mentalnom procesu, o promišljanju vlastite situacije i okolnosti u kojima je delovao.
Grahovac je poslednjih godina, posle svih istraživačkih poduhvata, ostao veran slici, a jednu seriju portretnih slika-kolaža-ansamblaža pretvorio je u 3D objekte, “zatvarajući” ih u kutije i svojevrsne kaveze.
Trenutno se bavi slikarstvom čudnih prizora, insistirajući na jednostavnoj likovnosti, pikturalnosti naslikane površine i naslikanog prostora/prostranstva, simultanosti gustih i lazurnih namaza, kao i na ravnoteži svetlih i tamnih površina, ali i na čudesnim motivskim postavkama u kojima nema ljudi, već su tu zečevi, gušteri, psi, vukovi i neke druge životinje, ili tek njihova personifikacija evocirana u malim slikama sa preteći razjapljenim čeljustima...
Grahovčeva retrospektiva biće otvorena do 23. avgusta, a osim samog umetnika, izložbu je organizovala i kustoškinja Narodnog muzeja Zrenjanin Olivera Skoko.
(SEEcult.org)
