Razbuđena muzejska publika
Muzeji i galerije u Srbiji zabeležili su 14. maja u Noći muzeja, trećoj po obimu u Evropi, oko pola miliona poseta za osam sati, a tokom godine, prema rezultatima nedavnih istraživanja, ne mogu se pohvaliti brojnom publikom. Noć muzeja održana je u 65 gradova, u kojima je na 315 lokacija, uključujući i gradske trgove i ulice, predstavljeno ukupno 429 programa. Od pola miliona poseta, koliko je prema navodima organizatora zabeleženo u celoj Srbiji, samo u Beogradu bilo je oko 280.000, a u Novom Sadu 105.000.
Muzeji i galerije u Srbiji zabeležili su 14. maja u Noći muzeja, trećoj po obimu u Evropi, oko pola miliona poseta za osam sati, a tokom godine, prema rezultatima nedavnih istraživanja, ne mogu se pohvaliti brojnom publikom.
Noć muzeja održana je u 65 gradova, u kojima je na 315 lokacija, uključujući i gradske trgove i ulice, predstavljeno ukupno 429 programa.
Od pola miliona poseta, koliko je prema navodima organizatora zabeleženo u celoj Srbiji, samo u Beogradu bilo je oko 280.000, a u Novom Sadu 105.000.
U Beogradu je i bila najveća ponuda programa - na čak 67 lokacija, u Novom Sadu na 50, a zatim u Šapcu (20), Kragujevcu i Subotici (po 15), Valjevu (8)... Raznovsrni programi ponuđeni su i u Nišu, Kragujevcu, Subotici, Kikindi, Zrenjaninu, Beloj Crkvi...
Posetioci Noći muzeja u Beogradu, održane osmi put, imali su priliku da posete događaje raspoređene u sedam zona širom grada, a prema navodima organizatora, najveće interesovanje izazvale su maske i maskenbal u Etnografskom muzeju, rimski vojnici i kovanje mačeva u Vojnom muzeju, performans ispred Narodnog pozorišta u kojem su glumci dočarali učesnike Pokreta nesvrstanih od pre 50 godina, kao i ekskluzivno samo u Noći muzeja otvorena Palata Srbije - bivša Palata federacije.
Ispred Palate federacije, u koju se inače ulazi samo službeno ili uz akreditacije, građani su čekali i po više od pola sata kako bi dobili priliku za šetnju po lavirintima monumentalnog zdanja na Novom Beogradu.
U manifestaciji je učestvovao i Narodni muzej, inače zatvoren zbog rekonstrukcije, koji je povodom nedavne 167-godišnjice priredio u svom atrijumu izložbu restaurisanog antičkog blaga iz svoje zbirke, dok u Muzeju istorije Jugoslavije gostuje izložbom poklon zbirke Dragoslava Damnjanovića. I Muzej savremene umetnosti Beograd, takođe zatvoren zbog rekonstrukcije, učestvovao je u Noći muzeja - izložbom “Strah od ništa” Milorada Miše Mladenovića u Salonu u Pariskoj.
Do poslednjeg trenutka, odnosno do dva sata posle ponoći, građani su obilazili i kolekciju Muzeja Zepter u Knez Mihailovoj, u kojoj je veliku pažnju izazvala instalacija velikih dimenzija “Delo u nastanku” Radomira Kneževića, kroz čiju su lavirintsku formu od vrbovih grana mnogi poželeli da prođu i ovekoveče taj poduhvat foto-aparatom.
Mnogi razbuđeni građani bili su prinuđeni, međutim, da se vraćaju kući taksijem, s obzirom da broj vozila gradskog prevoza nije bio povećan, a kafići u centru grada već su bili zatvoreni.
Uporedo sa Noći muzeja, inače, u Beogradu je održan koncert Gentlmena u Studentskom kulturnom centru, te dvostruki koncert grupe Zemlja gruva u Domu omladine Beograda, a konkurencija popularnoj manifestaciji širom Srbije, bar nekoliko sati, bili su i televizijski prenosi polufinalnog teniskog meča u Rimu u kojem je Novak Đoković pobedio Endija Mareja, te finale “Pesme Evrovizije” u Diseldorfu, koje tradicionalno ima brojnu publiku ispred malih ekrana.
Ulaznica za Noć muzeja u Beogradu koštala je 350 dinara i omogućavala je ulaz na sve lokacije i ujedno bila i putna isprava u javnom gradskom prevozu do ponoći.
I u Novom Sadu, petu godinu za redom, strpljivo se čekalo za ulazak u muzeje, posebno u Muzej Vojvodine, u kojem je, prema navodima organizatora, zabeleženo 8.500 posetilaca. Izložba Zbirke strane umetnosti Muzeja grada privukla je 7.000 posetilaca, a izložba savremene grafike mađarskih i vojvođanskih umetnika u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine 6.000. Galerija Matice srpske zabeležila je 5.100 poseta, a Gradska biblioteka u Novom Sadu 5.000.
U petoj Noći muzeja u Novom Sadu učestvovali su svi novosadski muzeji, kulturni centri, sva pozorišta, galerije, arhivi... Među učesnicima su bile i gradske i pokrajinske uprave, nekoliko škola, Muzej NIS-a i novi alternativni prostori, poput Železničke stanice.
Peta Noć muzeja u Novom Sadu protekla je i u znaku Venecijanskog bijenala, budući da je MSUV prva institucija iz Vojvodine u istoriji Bijenala u Veneciji (od 1895. godine), koja producira izložbu kojom će se Srbja predstaviti početkom juna na toj najstarijoj i najvećoj svetskoj manifestaciji savremene umetnosti - “Svetlost i tama simbola” beogradskog umetnika Dragoljuba Raše Todosijevića.
U novosadskoj Noći muzeja dodeljene su i nagrade učesnicima u fotokonkursu “Gradovi i njihove tajne”.
Kragujevac je u Noći muzeja privukao različitim programima oko 4.000 građana, a između ostalog, obeleženo je i pola veka urbane kulture rok koncertom u Domu omladine. Veliko interesovanje izazvala je i poseta Titovom apartmanu, kao i izložba Muzeja Stara livnica.
Šabac već tradicionalno obara rekorde posete, a prema navodima organizatora, ovoga puta bilo ih je 19.000. Šapčani su, između ostalog, imali priliku da se poigraju na izložbi “Vežbanje mašte, njeno veličanstvo igračka”, za koju se znatiželjno čekalo u redu.
I Pančevo je u osmoj Noći muzeja zabeležilo veće interesovanje nego prošle godine, a najviše posetilaca, čak 5.000, prodefilovalo je kroz Narodni muzej koji je bio jedna od 15 ponuđenih lokacija.
U Nišu je dvadesetak lokacija posetilo oko 5.000 Nišlija, a glumci niškog Narodnog pozorišta privukli su kostimima iz različitih predstava i najširu publiku, i lokalne političare.
Zrenjanin je brojkom od 10.000 posetilaca potvrdio da je značajan kulturni centar Vojvodine, a najveće interesovanje izazvao je Narodni muzej koji je ponudio svirke, izložbe i radionice, kao i Narodno pozorište, koje je bilo omiljena lokacija roditelja sa decom.
Noć muzeja održana je na nacionalnom nivou u organizaciji Umetničko-produkcijske grupe Noć muzeja, a u Novom Sadu organizator je i ove godine bila Asocijacija za vizuelnu umetnost i kulturu Visart.
Manifestacija je organizovana uz podršku Ministarstva kulture i Telekoma Srbije, a održana je uporedo sa programima u još 40 zemalja širom Evrope koji su činili deo sedme Evropske noći muzeja.
Pokrovitelj Evropske noći muzeja prvi put ove godine je i Međunarodni komitet muzeja (ICOM), pored Saveta Evrope i UNESKO-a, a 18. maja biće obeležen i Svetski dan muzeja.
Muzeji u Srbiji su, inače, prema nedavno predstavljenim istraživanjima Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL), suočeni danas sa potrebom osavremenjivanja rada i mnogobrojnim drugim problemima, kao što su nedostatak novca, prostora i slabi ljudski resursi.
Prosečan posetilac muzeja u Srbiji je visokoobrazovana žena iz urbane sredine, između 36 i 50 godina, naklonjena umetnosti, istoriji ili arheologiji, pokazuje istraživanje sprovedeno u 24 muzeja u Srbiji (u svakom okrugu po jedan) i u sedam najposećenijih muzeja Beograda (u poslednje tri godine).
Istraživanje muzejske publike pokazuje i da muzeje mahom posećuju ljudi između 36 i 50 godina, potom učenici i studenti. Strani posetioci su najređi, a u većem procentu od domaćih sreću se pre svega u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu.
Iako su studenti, prema tom istraživanju, među najčešćim posetiocima muzeja, posebno istraživanje ZAPROKUL-a o kulturnom životu i potrebama studenata, sprovedeno krajem 2010. na reprezentativnom uzorku na deset univerziteta, pokazalo je da čak 83,5 odsto studenata retko ili nikada ne posećuje muzeje, a 75,4 odsto nikada ili retko posećuje galerije, dok 72,5 odsto retko ili nikada ne posećuje kulturno-istorijske spomenike i arheološka nalazišta.
Sajt manifestacije Noć muzeja je www.nocmuzeja.rs
(SEEcult.org)
