Puriša Đorđević i Ejzenštajn

Doajen srpske kinematografije Puriša Đorđević, dobitnik počasne nagrade Beogradski pobednik 49. Festa, održao je 9. maja predavanje o reditelju Sergeju Mihajloviču Ejzenštajnu, inspirisan njegovim radom uoči Drugog svetskog rata.

Iznenađen velikim brojem novinara, dobro raspoložen i vitalan 97-godišnji autor šaljivo je primetio: „Nisam se nadao da će vas biti toliko. Nisam ja Matija Bećković“.

Nagrada Beogradski pobednik, koja mu je uručena na svečanom otvaranju 49. Festa, prijatno ga je iznenadila.

„Dugo nisam imao odnos sa ovim festivalom. Iz prostog razloga što ni oni nisu imali razlog da se sretnu sa mnom. U međuvremenu, ja živim dobro. Neprijatno mi je što sam na Đurđevdan, 6. maja, dobio još jednu godinu. Rođen sam, da l’ da kažem, 1924. godine“, rekao je Đorđević, koji je neumorno prisutan na filmskoj sceni više od sedam decenija.

Kako je dodao, upamtio je sve filmove između 1930. i 1940. godine, ali zatim, za vreme okupacije, nije išao u bioskop.

Prisećajući se mladosti u vreme Drugog svetskog rata, pomenuo je rodni Čačak, bavljenje sportom, svog tadašnjeg psa Džekija, crveni šal koji je nosio, kao i hapšenje od strane Gestapoa, odlazak u partizane...

Na pitanje šta mu znači Fest, odgovorio je: „Posećivao sam ga. Birao sam filmove. Znao sam koje režisere hoću da vidim. Nisam baš voleo diskusije. A oduševljen sam tek sa sadašnjim umetničkim direktorom (Jugoslavom Pantelićem), koji je u telefonskom razgovoru pristao na moju ideju da izložim ovo razmišljanje o Ejzenštajnu, na osnovu knjige Ejzenštajn estetika Vjačeslava Ivanova“.

Đorđević je ispričao kako mu je 1967. godine u Moskvi, gde su se prikazivali njegovi čuveni filmovi „Devojka“ i „San“, direktor jedne biblioteke otkrio dela Ejzenštajna sabrana u „četiri debele knjige, četiri kile“, sa svim zapisima velikog reditelja, biografijom, scenarijima, knjigama snimanja, predavanjima, fotosima...

„Od 1967. čuvam te knjige kao jednu od najvećih dragocenosti“, rekao je Đorđević, najavljujući da će ih sada pokloniti Jugoslovenskoj kinoteci.

Zatim je pročitao svoj esej o delu Ejzenštajna i njegovom radu u osvit Drugog svetskog rata, posle pakta Hitlera i Staljina o nenapadanju.

Taj tekst u Đorđevićevom stilu kombinuje poetske slike i kritičke opaske.

Reditelj i scenarista Mladomir Puriša Đorđević u svom opusu ima 18 dugometražnih igranih filmova, pet TV filmova i više od 50 kratkih. Objavio je tri drame, deset romana, dobio pregršt domaćih i međunarodnih nagrada ' od Venecije, preko Moskve do Rio de Žaneira.

Filmovi nastali između 1965. i 1970. učinili su Đorđevića poznatim evropskim rediteljem.

Đorđević je učvrstio anarhičnu, fragmentarnu dramaturgiju u jugoslovenskoj kinematografiji, uspevši da spoji iskustva ruskih filmskih čudotvoraca, Ejzenštajna, Dovženka i Vertova s poetikom Godara, Renea, Roba Grijea.

Iako je stvarao paralelno sa autorima crnog talasa, tvrdi da nije pripadao tom pokretu.

Đorđević je, između ostalog, dobitnik Nagrade za buduće filmove Kustendorfa 2020. godine, Filmski festival u Sopotu 2019. mu je uručio nagradu za životno delo, koju je dobio 2014. godine i od Festivala autorskog filma u Beogradu. Nagrađivan je i na festivalima i u Veneciji, Puli, Rimu, Moskvi…

*Foto: Fest

(SEEcult.org)