Prvi svetski rat i avangarda
Izložba “Prvi svetski rat i avangardna umetnost: Dekonstrukcija – konstrukcija”, koja ukazuje na radikalni odmak umetnika prvih decenija 20. veka od tradicionalnog shvatanja umetničkog stvaralaštva i pozicije umetnosti u društvenom životu, biće otvorena 27. juna u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu, a prati je međunarodna konferencija sa kojom čini centralni događaj kojim Hrvatska obeležava stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata.
Učesnici konferencije, među kojima su brojni stručnjaci iz regiona i sveta, održaće predavanja o složenom pogledu na svet koji su umetnici izgradili tokom prvih decenija 20. veka u odnosu na ulogu umetnosti i umetničkog stvaralaštva u životu društva, koji je značajno odredio i stvarnost i kulturu u kojoj danas živimo, saopštio je MSU Zagreb, koji organizuje izložbu i konferenciju sa Institutom za istraživanje avangarde i Kolekcijom Marinko Sudac.
Prema rečima kustosa Branka Frančeskija (Franceschi), jednog od učesnika tog projekta, upravo je razdoblje avangarde trajno promenilo društvo, društvene procese i samu umetnost koja više nije težila estetskoj evoluciji, nego je prevratom svih dotadašnjih normi uvela radikalne postupke.
Izložba će biti postavljena u prostoru Zbirke u pokretu MSU, a obuhvata raritetne referentne manifeste, časopise i umetničke radove iz međunarodnog fundusa Kolekcije Marinko Sudac. Biće izložene futurističke, dadaističke, zenitističke, nadrealističke i druge publikacije, te kolaži i grafička dela umetnika avangardnih pokreta.
Futuristički manifest
Početkom avangarde, kako podseća Frančeski, smatra se objavljivanje “Futurističkog manifesta” Filipa Marinetija (Filippo T. Marinetti) 20. februara 1909. godine u pariskom dnevniku “Le Figaro”. Manifest je sažeo glavne principe pokreta, uključujući strastveno preziranje ideja iz prošlosti, posebno političke i umetničke tradicije, pledirajući za estetiku zasnovanu na ljubavi prema brzini, tehnologiji i žestini. Automobili, avioni, industrijski gradovi, sve su to futuristima bile zahvalne umetničke teme, jer su predstavljale tehnološki trijumf čoveka nad prirodom. Dekonstrukcija stvarnosti i njena totalna rekonstrukcija programirana po meri novog doba, postala je misao vodilja svih avangardnih pokreta. Ultimativni zadatak umetničke prakse bio je napuštanje belokosne kule čistog estetskog područja i aktivno, ako ne i lidersko, oblikovanje društvene stvarnosti. Iako su na nivou svog političkog angažmana avangardisti odražavali konfliktne stavove svoje epohe (futuristi su razvili složen odnos s fašizmom, a ruska avangarda ostvarila najveću moguću programsku identifikaciju s Oktobarskom revolucijom da bi od nje bila surovo odbačena), inovacije koje su uneli u područje umetnosti odredile su vizuelnu kulturu kakvu danas živimo i nastavljaju biti nadahnuće generacijama umetnika ceo vek kasnije.
Avangardistička težnja za rekonstrukcijom univerzuma rezultirala je multidisciplinarnom umetnošću koja je objedinila sliku, reč, pokret i živi nastup u totalnu umetnost – spektakl, u čijem je centru promatrač. Avangardisti se nisu libili povezivati elitnu i popularnu umetnost, a njihovo programsko zadiranje u sve segmente života rezultiralo je inovativnim dizajnom i arhitekturom. Koristeći manifeste, knjige i publikacije kao najsnažnija sredstva svoje promocije i diseminacije programa, razvili su tipografiju i savremene oblike vizualne komunikacije i uticali na marketinške strategije.
Časopis Zenit
Posetioci MSU će prvi put moći da razgledaju 33 futurističkih manifesta, uz iscrpne sažetke na hrvatskom jeziku koji će biti postavljeni u i oko vremenske lente koja će njihovu pojavu kontekstualizovati u vremenu i prostoru.
Među umetnicima zastupljenim na izložbi su Filippo Tommaso Marinetti (Zang tumb tumb: Adrianopoli ottobre 1912, 1914), Anna Blume & Kurt Schwitters (Dichtungen, 1919), Richard Huelsenbeck (Dada Almanach, 1920), Iwan Goll (Paris Brennt, 1921), Déry Tibor (Ló Buza Ember, 1922), Karel Teige (Devětsil, 1922), Bruno Jaśeński (Pieśń o głodźe, 1922), Marijan Mikac (Efekt na defekt, 1923; Fenomen majmun - naslovnica Jo Klek, 1925), André Breton (Manifeste du surréalisme, 1924), Csuka Zoltán (Esztendok ütőerén, 1927.), Palasovsky Ödön (Karmazsin, 1927), Karel Teige (RED, 1929), Grupa autora (Nadrealizam danas i ovde, 1931), Marko Ristić (Turpituda, 1938), Josip Seissel (Konstruktivistički crteži, 1923), Željko Hegedušić (The War, 1935), Ivana Tomljenović Meller (radovi iz Bauhausa, 1929-1930), Traveleri (1922-1932)
Sa po nekoliko radova zastupljeni su pokretaci avangardnog pokreta zenitizam Ljubomir Micić iz Srbije (Kola za spasavanje, 1922; Arhipenko – nova plastika, 1923; Antieurope, 1926; Nietzsche serbe… Zarathoustra balkanique!) i Branko Ve Poljanski (Svetokret, 1921; Kinofon,1922; Dada Jok, 1922; 77 samoubica, 1923; Tumbe, 1926; Le coq Rouge, 1927) iz Hrvatske.
Posebno će biti predstavljen i časopis “Zenit” (1921), koji je Micić pokrenuo, a izlazio je od 1921. do 1923. godine u Zagrebu, a potom u Beogradu do 1926 (ukupno 43 broja).
Ljubomir Micić, Antieurope, 1926.
Prvi svetski rat, kako napominju organizatori, iako mahom koncentrisan u Evropi, smatra se prvim globalnim ratom, a zbog radikalne transformacije kulture i društva koji su usledili po njegovom završetku smatra se pravim početkom 20. veka i modernog doba uopste. Predratna atmosfera pogodovala je razvoju modernističke estetike i posebno umetničkih pokreta čije je članove predviđanje, a potom i kasnije iskustvo ratne traume, usmerilo prema idejama radikalnih promena i to ne samo umetničkog stvaralaštva, već i svih društvenih i moralnih vrednosti, a na kraju, u opštoj pobuni prema bilo kojoj vrsti autoriteta - i prema idejama radikalne promene prevlađujućeg oblika političke moći i svetskog poretka.
Konferencija o Prvom svetskom ratu i avangardi okupiće u MSU više od 30 stručnjaka iz Hrvatske i inostranstva, a organizatori očekuju da će interdisciplinarnost, stručnost i ugled učesnika, doprineti rasvetljavanju i dalje tajnovitih puteva i neizmerne energije istorijske avangarde.
Među učesnicima konferencije i predavanja najavljeni su Günter Berghaus (Italijanski futurizam i Prvi svetski rat), Nenad Blagojević (Veliki rat i njegov uticaj na razvoj avangardne kinematografije na zapadnom Balkanu), Nikolai Bogomolov (Konstantin Bolshakov i rat), Olga Burenina (Rat svetova i ruska avangarda), Ješa Denegri (Duhovne veze međuratnih avangardi i poratnih neoavangardi u hrvatskoj umetnosti 20. veku), Branko Franceschi (Inovativna prezentacija avangardne umetnosti), Maria Gadas (Noć uoči ofanzive “O nekim tendencijama u ruskoj umetnosti od 1990. do 2010. godine), Nina Gouryanova (Prvi svetski rat: od realija prema metafori, ili “časopisni rat” Majakovskog), Hans Günther (Futuristička estetika Novog senzibiliteta i Rat), Kornelija Ičin (Rat sa smislom rata u stvaralaštvu A. Vedenskog), Tatjana Jovović (Anatomija rata i metafore terora u poeziji Majakovskog), Leonid Katsis (Pobeda nad Suncem), Ilja Kukuj (Izvori ratnog podteksta Pavela Zalcmana), Elena Kusovac (Intenzivno proživljavanje pojave rata u svesti umetnika u radu P. Peppersteina), Sabine Kriebel (Proganjajući lik smrti: ratno sećanje kao upozorenje), Ekaterina Lazareva (Ratna retorika u avangardnoj umetnosti), Zvonko Maković (Dada: strategije pokreta), Kristina Passuth (Prvi svetski rat, modernizam i avangarda u Mađarskoj), Irina Subotić (Korelacije fenomena avangarde u kulturnom prostoru Jugoslavije 1920-ih), Miško Šuvaković (Radikalne prakse u bivšoj Jugoslaviji), Sonja Briski Uzelac (Rušenje institucije umetnosti u vreme Prvog svetskog rata u Rusiji – otvaranje avangardne fronte 1917. godine), Jasmina Vojvodić (Kodovi telesnosti u avangardi i ratu/revoluciji), Feđa Vukić (Avangardna umetnost i ratna propaganda) i Natalija Zlydneva (Ikonografija rata i njena mitopoetska projekcija).
Konferencija će, uz simultani prevod, biit održana na engleskom, ruskom i hrvatskom jeziku.
Izložba će biti otvorena do 12. oktobra, a organizovana je uz podršku Ministarstva kulture Hrvatske.
(SEEcult.org)
