• Search form

27.12.2017 | 15:27

Prof. Vladi Petriću nagrada Nebojša Popović

Prof. Vladi Petriću nagrada Nebojša Popović

Profesoru Vladimiru Vladi Petriću dodeljena je nagrada “Nebojša Popović” za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture, osnovana 2016. godine kao priznanje i podrška profesionalcima, pojedincima i grupama, koji to rade na moderan i promišljen način, u nastojanju da filmskoj umetnosti očuvaju dignitet i pažnju koju zaslužuje.

Kako je istakao žiri, koji su činili Radoslav Zelenović (predsednik), Nebojša Bradić i Stefan Arsenijević, profesor Vlada Petrić (Prnjavor, 1928) jedan je od najznačajnijih savremenih teoretičara i istoričara filma.

Petrić je profesorsku karijeru započeo na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a nastavio je na čuvenom Univerzitetu Harvard, gde je osnovao i vodio Harvardski filmski arhiv sa cilјem da promoviše film kao umetnost i podstakne njegovo multidisciplinarno izučavanje.

Kao filmski kritičar, objavlјivao je radove u Politici i uglednim specijalizovanim časopisima Sight and Sound, Cinema Journal i Film Quarterly.

Kao teoretičar, Petrić istražuje sinematička, specifično filmska izražajna sredstava. Među njegove najznačajnije knjige spadaju Čarobni ekran (1962), Šekspir i film (1964), Uvođenje u film (1968), Razvoj filmskih vrsta (1970), Film i snovi (1981), Konstruktivizam u filmu (1987) …

Petrić je aktivan i kao filmski stvaralac, proširujući svoje traganje za “čistom filmičnošću” u praksi, kroz filmove i filmske eseje Nemilosrdni anđeo, Simfonija ruku, Estetika pokretne slike, Zid uspomena

Značajnu energiju uložio je i u očuvanje nasleđa Slavka Vorkapića, čije su postavke o kinesteziji bile početna inspiracija za Petrićevu filmsku teoriju.

Kao neumorni zagovornik autentičnog filmskog izraza, Petrić poslednjih nekoliko godina dodeljuje u čast Vorkapića nagradu jedinstvenog koncepta – za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu, na Festivalu autorskog filma.

Kao aktivan borac za zaštitu filmskog nasleđa, Petrić je donirao opremanje čitave jedne sale u Jugoslovenskoj kinoteci.

Kako je naveo žiri, jedina primedba koja se može staviti na njegovu jednoglasnu odluku jeste da je Vlada Petrić odavno postao svojevrsni fenomen, čovek – filmska kulturna institucija.

“Svesni da takva odluka podiže lestvicu kriterijuma gotovo nedostižno visoko, želimo da ovaj primer bude svetionik koji ukazuje na vrednosti i dostignuća za koje se ova nagrada zalaže kao podsticaj budućim generacijama”, naveo je žiri.

“Želimo da ovogodišnjom nagradom iskoristimo priliku i da zahvalimo čoveku koji je zadužio našu umetnost i kulturu”, naveli su članovi žirija, ističući da im je čast što su nagradu “Nebojša Popović” dodelili profesoru Petriću.

Nagrada će biti svečano uručena 11. januara 2018. godine, u Dvorani Kulturnog centra Beograda, uz filmski maraton koji su Nebojši Popoviću u čast koncipirali prošlogodišnji dobitnici tog priznanja Svetlana i Zoran Popović.

Nagrada “Nebojša Popović” za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture ustanovljena je u znak sećanja na Nebojšu Popovića (1958-2015), jednog od retkih preostalih svetlih glasova kritičarske profesije. Popovićeve kritike bile su lucidne i eruditske, britke i moderno prezentovane, tako da istovremeno komuniciraju i sa najširim televizijskim auditorijumom i sa intelektualnom elitom. S druge strane, njegovi čuveni razgovori sa vodećim savremenim svetskim i domaćim filmskim autorima u okviru emisije “Drugi vek” na RTS-u postavili su visok standard kao sveobuhvatne i dubinske, žive, lične interakcije koje su stvarale slojevite portrete sagovornika i često bacale novu svetlost na njihovo stvaralaštvo.

Kao urednik filmskog programa Dvorane KCB-a, Popović je profilisao koncept kvalitetnog umetničkog filma na kojem su ukus formirale generacije gledalaca.

Popović je svojim celokupnim delovanjem promovisao ljubav prema filmu, kao i njegovo duboko intelektualno promišljanje i u toj misiji je sarađivao sa brojnim kolegama, institucijama i festivalima u zemlji i inostranstvu.

U želji da sačuvaju uspomenu na izuzetnog profesionalca i čoveka i nasleđe koje je ostavio, osnivači nagrade “Nebojša Popović” su Filmski centar Srbije (FCS), Radio-televizija Srbije, Kulturni centar Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Otvoreni univerzitet Subotica / Festival evropskog filma Palić, Udruženje građana “Pogled u svet” / Festival autorskog filma, Fond B92 / Festival “Slobodna zona”, Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs i članovi porodice Nebojše Popovića.

Nagradu čini novčani iznos u dinarskoj proivvrednosti od 1.000 evra (koji obezbeđuje FCS), umetnički oblikovan predmet prema idejnom rešenju vizuelne umetnice arh. Ajle Selenić i privilegija i obaveza dobitnika/ce da selektuje i organizuje filmski maraton najboljih filmova iz prethodne godine u Dvorani KCB-a. Na taj način laureat/kinja nagrade simbolički na jedan dan zauzima mesto filmskog urednika DKC-a na kojem je Popović sa toliko entuzijazma i znanja godinama radio. Ulaznice tog dana neće biti sasvim besplatne, jer je Popović duboko verovao da se za gledanje filma mora platiti neka cena, pa će biti po simboličnoj ceni - kao poklon publici u njegovu čast, i učast dobitnika nagrade.

(SEEcult.org)

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    11.07.2018 | 10:00

    Muzej sodobne umetnosti Metelkova, +MSUM, Ljubljana

    NEBEŠKA BITJA. Ne človek ne žival - mednarodna razstava (10.7.-4.11.2018.)

    umetniki: Jure Detela, Igor Grubić, Janez Janša, Alexi Kukuljevic, Oleg Kulik, Siniša Labrović, Tanja Lažetić, Vladimir Leben in Ercigoj Art, Marko Pogačnik, Franc Purg, Tamara Al-Samerraei, Maja Smrekar, Sven Stilinović, Jože Tisnikar, Zoran Todorović, Jalal Toufic, Anton Vidokle

    kustosinji razstave: Zdenka Badovinac, Bojana Piškur

    http://www.mg-lj.si/si/razstave/2369/razstava-nebeska-bitja-ne-clovek-ne-zival

    12.07.2018 | 09:00

    Tehnički muzej Nikola Tesla, Savska cesta 18, Zagreb

    TESLIN SVETSKI SISTEM - izložba posvećena dostignućima Nikole Tesle na polju bežičnog prenosa energije(11.7.-30.10.2018.)

    autorica: Zorica Civrić, muzejska savetnica Muzeja nauke i tehnike - Beograd

    organizacija: Muzej nauke i tehnike u Beogradu i Tehnički muzej Nikola Tesla iz Zagreba

    http://tehnicki-muzej.hr

    https://www.facebook.com/Tehnički-muzej-Nikola-Tesla-335802459827986

    http://www.muzejnt.rs

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    22.07.2018 | 11:00

    2. BIJENALE INDUSTRIJSKE UMJETNOSTI / 2ND INDUSTRIAL ART BIENNIAL: NA LEĐIMA PALIH DIVOVA / ON THE SHOULDERS OF FALLEN GIANTS (IAB 2018) (20.7.-28.10.2018.) Labin, Pula, Raša, Rijeka, Vodnjan

    umjetnici/ce: Zanny Begg & Elise McLeod, Nina Bunjevac, CANAN, Phil Collins, Siniša Ilić, Matija Ferlin & Mauricio Ferlin, Fokus grupa, Ulrik Heltoft, Vlatka Horvat, Božena Končić Badurina, Luiza Margan, Maryanto, Naeem Mohaiemen, Oscar Murillo, Nikolay Oleynikov, Daniela Ortiz, Dan Perjovschi, Laure Prouvost, Kahlon Rajkamal, Miljohn Ruperto, Selma Selman, шkart, Marko Tadić & Miro Manojlović, Želimir Žilnik

    kustosice: Što, kako i za koga / WHW

    organizacija: Labin Art Express XXI

    suorganizacija: MMSU Rijeka, Arheološki muzej Istre

    http://www.industrialartbiennale.eu

    10.08.2018 | 10:00

    MGLC, Ljubljana

    RIKO DEBENJAK (1908-1987) - pregledna/retrospektivna razstava (9.8.-11.11.2018.)

    kustosinja razstave: Breda Škrjanec

    http://www.mglc-lj.si

    03.09.2018 | 10:00

    Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Trg galerija 2, Novi Sad

    Dani evropske baštine 2018.

    MAISON BARILLI: BELGRADE/NEW YORK - izložba posvećena Mileni Pavlović Barili (2.9.-28.10.2018.)

    autori: Stefan Žarić i Violeta Tomić

    http://www.pavle-beljanski.museum

    11.09.2018 | 10:00

    Francuski institut u Novom Sadu, Nikole Pašića 33, Novi Sad

    ZORAN SVILAR: LOŠI MOMCI - izložba ilustracija za Le Monde diplomatique, izdanje na sprskom jeziku (10.9.-31.10.2018.)

    http://www.institutfrancais.rs

    14.09.2018 | 08:00

    Centar savremene umjetnosti Crne Gore, Dvorac Petrovića, Kruševac bb, Podgorica

    Izložba "Pravi se da spavaš" Tadije Janičića (13.9-31.10.2018)

    Radno vreme: ponedeljak - petak 8 h - 20 h, subota 10 h - 14 h

     

    https://www.facebook.com/CSUCG/

Video
21.10.2018 | 23:47

Kritika na delu: 57. Oktobarski salon 1/5

57. Oktobarski salon "Čudo kakofonije", Beograd, 15. septembar - 28. oktobar 2018.

1/5 Kritičar na delu: prof. dr Jerko Denegri, istoričar umetnosti