Preminuo Dragi Bugarčić
Istaknuti pripovedač i romansijer Dragi Bugarčić, član Srpskog književnog društva (SKD), preminuo je 2. marta u 77. godini, saopštilo je SKD.
Rođen 20. oktobra 1948. u Vršcu, Bugarčić je autor knjiga priča Semenkare (1970), Grob Džonija Vajsmilera (2003) i Vršac? : trideset tri priče (2017), te romana Sparina (1970), Pusti puže rogove (1974), Zaharije u Beču (1975), Pustolovine Želimira Besničkog (1975), Gost (1979), Strah (1994), Lavirint (1995), Roman o romanu (1997), Roman o Milu Doru (2002), Mocart i kugla (2004), Sporedna ulica (2006), Letopis Matice srpske (1978), Preobražaj roman u nastavcima, beogradska Mladosti (1980), Gatalica (2013), Slepi spomenik (2015) i Obdukcija (2016).
Bugarčič je autor i dokumentarne knjige Krst na vršačkom Šinteraju (sa Nadeždom Radović, 2014), a bio je angažovan i kao prevodilac (Slimak, ślimak, wystaw rogi, Warszawa: Państwowy Instytut Wydawniczy, 1977; Roman über Milo Dor, Salzburg: Otto Müller, 2003; Dreilaufergasse: Roman, Beograd: Čigoja štampa, 2010; Das Kreuz auf der werschetzer Schinderwiese / Nadežda Radović, Dragi Bugarčić; Oswald Hartman, 2016; Das blinde Denkmal, O. Hartmann, 2018).
"Na mnoga besmislena pitanja, među kojima je i uobičajeno 'zbog čega pišem', ne umem da odgovorim. Ne znam zašto pišem. Ili mogu da dam pogrešan odgovor: pišem da bih opisao stepeništa kojima sam se penjao i silazio u životu, poput reke ponornice koja uvire u zemlju da bi iz nje izvirala. Stepenici po kojima se korača i po kojima klize, teku senke, ne samo ljudske. U Vršcu postoji izlomljeno terasasto stepenište na padini Brega koje su stari varošani prozvali Kalvarijom. Odgovor bi mogao da bude i pitanje: zašto pišem o stubištu? Zbog čega se moja generacija decenijama uspinjala malom Kalvarijom, izgrađenom vek ranije?... Šta navodi i druge da pišu o stepeništima? Svaka poetika je malo komična", naveo je svojevremeno Dragi Bugarčić.
Zbornik radova o Bugarčiću moguće je preuzeti sa onlajn biblioteke SKD-a Mnemosina.
(SEEcult.org)
