Francusko-američka umetnica Luiz Buržoa (Louise Bourgeois), poznata po radovima kojima je istraživala neka od najdubljih ljudskih osećanja, utičući i na mnoge mlađe umetnike, preminula je 31. maja u Njujorku u 98. godini.

Luiz Buržoa je važila za najstariju umetnicu u svetu, ali je uprkos godinama i dalje bila aktivna, a prema navodima njenog studija, prošle nedelje je završila jedan novi rad.

Doživela je, međutim, srčani udar tokom proteklog vikenda, a preminula je u bolnici Bet Izrael na Menhetnu, na kojem je i živela.

Rođena 1911. u Parizu, Luiz Buržoa poznata je po skulpturama kojima je istraživala najdublja osećanja u vezi sa rođenjem, seksualnošću i smrću. Koristila je različite materijale predstavljajući ljudska tela i stanja u kojima se nalaze, kao što su bez, izdaja, pa čak i ubistvo.

Pre par godina skrenula je pažnju javnosti kada je poklonila galeriji Tejt Modern jedan od svojih najpoznatijih radova - ogromnu skulpturu pauka,
nazvanu “Maman”, posvećenu njenoj majci.

Devet metara visoka skulptura bila je među radovima kojima je ispunila Turbina hol Tejt Modern 2000. godine, a manja verzija postavljena je 2008. ispred galerije, u okviru njene retrospektive. Reč je o najvećem pauku u seriji sličnih radova koje je Luiz Buržoa stvorila 90-ih godina prošlog veka.

Luiz Buržoa opisala je “Maman” kao odu majci, koja joj je bila najbolji prijatelj.

“Slično paucima, moja majka bila je veoma pametna. Pauci su prijateljska stvorenja koja jedu komarce, a znamo da komarci šire bolesti i da su zato neželjeni. Stoga, pauci pomažu i zaštitnici su, kao moja majka”, rekla je svojevremeno Luiz Buržoa.

Skulpturu “Maman” imali su priliku da vide i Njujorčani i mnogobrojni turisti 2001. ispred Rokfeler centra, u okviru projekta Javnog fonda za umetnost koji je promovisao izložbe na otvorenim prostorima u Njujorku.

Jedan od njenih najuticajnijih radova je i “Očeva destrukcija”, koji je takođe bio deo njene retrospektive, sa još oko 200 drugih radova, od kojih većina istražuje porodične odnose.

U mnogim intervjuima je navodila traume iz detinjstva kao inspiraciju za snažne emocije u svojim delima. Posebno ju je pogodila očeva afera sa mladom ženom koja je bila unajmljena da bude njena tutorka.

“Oduvek sam mrzela tu ženu... Moj rad je često o ubistvu”, rekla je Luiz Buržoa svojevremeno “Vašington postu”.

Osim u Londonu, Luiz Buržoa je pre par godina imala retrospektive i u Centru “Žorž Pompidu” u Parizu i Gugenhajmu u Njujorku, a obuhvatile su i njeno učešće u avangardnim pokretima 20. veka, kao što su nadrealizam, apstraktni ekspresionizam i post-minimalizam.

Luiz Buržoa je najpre radila za svoje roditelje, koji su imali u Parizu tapetarsku radnju. Preselila se u SAD 1938. godine i udala za istoričara umetnosti Roberta Goldvotera (Goldwater). Postala je američka državljanka 1955.

Nije bila poznata u širim umetničkim krugovima sve do svojih 70-ih godina, odnosno samostalne izložbe koju joj je priredio njujorški Muzej moderne umetnosti (MoMA) 1982.

Kritičar “Tajma” Robert Hjudžis (Hughes) nazvao ju je “majkom američke feminističke umetnosti identiteta”, ističući u knjizi “American Visions” njen ogroman uticaj na mlađe umetnike.

Prema njegovim rečima, Luiz Buržoa je istraživala žene iznutra, drugačije od muških konvencionalnih pogleda spolja i sa pozicije drugog pola. Nadrealistička fascinacija ženskim telom bila je kod Luiz Buržoa iznutra.

Luiz Buržoa je dobitnica i niza nagrada, između ostalog i Nacionalne medalje za umetnost, koju joj je dodelio 1997. godine tadašnji američki predsednik Bil Klinton.

Prošle godine dobila je prestižnu nagradu američke sekcije Međunarodne asocijacije likovnih kritičara (AICA/USA) za najbolju samostalnu izložbu u Njujorku u sezoni 2007/08. godine, za retrospektivu u Gugenhajmu.

Mlađim umetnicima je poručila da treba da ispričaju svoju priču i da će tako biti interesantni. Savetovala im je i da ne pozelene od zavisti zbog uspeha drugih i da ih ne prevari sopstveni uspeh ili sjaj novca.

“Ne dozvolite da se bilo šta ispreči između vas i vašeg dela”, poručila je Luiz Buržoa mladim umetnicima posredstvom medija.

Njen suprug, profesor istorije umetnosti na Njujorškom univerzitetu, preminuo je 1973. godine, a iza nje su ostala dva sina i nekoliko unuka i praunuka.

(SEEcult.org)