Preminula Dunja Lango
Televizijska voditeljka, spikerka i novinarka Dunja Lango Figenvald Puletić, jedna od TV zvezda bivše Jugoslavije, preminula je 19. novembra u Beogradu u 74. godini.
Dunja Lango preminula je u jutarnjim satima, objavila je njena ćerka Srna Lango na Fejsbuku, navodeći da je “otišla dostojanstveno, kako je i živela”. “Bila je hrabra i duhovita do poslednje sekunde. Ostaje da budemo najbolja verzija onoga što smo od nje naučili i dobili", navela je Srna Lango, zahvaljujući svima na saučešću.
Dunja Lango radila je na RTS-u do juna 1999. godine, kada je otišla u penziju. Od 1992. do kraja 1995. godine bila je na prinudnom odmoru na osnovu odluke tadašnjeg generalnog direktora RTS-a Milorada Vučelića. Kada je, po završetku NATO bombardovanja 1999. godine, ponovo stavljena na listu za prinudni odmor, na sopstveni zahtev otišla je u penziju, navedeno je na njenom sajtu.
O današnjem TV voditeljstvu nije imala pohvalno mišljenje.
Smatrala je da je jezik u najdramatičnijoj situaciji, kada je reč o TV voditeljstvu, a on je “suština i početak svega”, kako je rekla u jednom intervjuu.
Rođena je 27. novembra 1941. godine u Zagrebu, gde je završila gimnaziju i upisala studije, a od 1960. godine do juna 1967. godine radila je na Radio TV Zagreb. U Beograd se preselila 1967. godine i zaposlila u RTV Beograd.
Diplomirala je na Filološkom fakuletu u Beogradu, na odseku za engleski jezik i književnost.
Radila je kao spikerka i voditeljka informativnog programa, kao i kulturno-zabavnog programa RTS-a.
Ostaće, između ostalog, zapamćena kao voditeljka emisije “Nedeljno popodne” koja je od 1977. do 1992. godine bila nekoliko sezona najgledaniji program, a jedne godine je premašika i Dnevnik 2.
Dunja Lango vodila je i TV prenose muzičkih festivala, uključujući evrovizijske (Igre bez granica), kao i popularne kvizove.
Bila je predstavnica voditelja JRT-a na Osnivačkoj skupštini voditelja sveta, u okviru internacionalnog TV festivala u Monte Karlu 1977. godine.
Između ostalog, glumila je i u filmovima “Moja luda glava” (1971) Vuka Vuče, “Bez” (1972) Miše Radivojevića i “Bombaši” (1973) Predraga Golubovića.
*Foto: StudioDunja.com
(SEEcult.org)
