Preminula Doris Lesing

Britanska književnica Doris Lesing (Lessing), dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2007. godine, preminula je 17. novembra u Londonu u 95. godini.

Lesingova je preminula u svom domu, saopštio je njen izdavač Harper-Kolins, ističući da je bila jedan od najvećih pisaca današnjice, uverljiv pripovedač snažnog intelekta i toplog srca, te da se nije plašila da se bori za ono u šta veruje.

Najpoznatija po knjigama “Zlatna beležnica”, “Memoari preživele”, “Trava peva”, “Peto dete” i “Leto pre sumraka”, Doris Lesing je Nobelovu nagradu dobila je za celokupno delo, kao autorka velikog ženskog iskustva koja sa "skepticizmom, žarom i vizionarskom snagom" tematizuje i istražuje savremenu podeljenu civilizaciju.

Švedska akademija posebno je istakla njen roman “Zlatna beležnica”, kao pionirski rad koji je bio bitan i za feministički pokret i koji pripada knjigama koje su medju prvima predstavile novi pogled 20. veka na muško-ženske odnose.

Doris Lesing negirala je, medjutim, da je ikada bila feministkinja, navodeći da nije nikada ni volela taj pokret, jer je previše ideološki zasnovan. Smatrala je i da su pre svega nauka i tehnologija pomogli ženama da se osamostale - pronalaskom kontraceptivne pilule i mašine za pranje veša i usisivača.

Sadržaj njenih romana kreće se od poluautobiografskih iskustava iz Afrike, gde je provela detinjstvo i mladost, preko društvenih i političkih pitanja, do psiholoških trilera i naučne fantastike.

Tokom višedecenijske karijere opisivana je kao afrička književnica, komunistička, feministička.., autorka mističnih, psiholoških i naučno-fantastičnih dela…

Na uručenje Nobelove nagrade nije išla iz zdravstvenih razloga, a kasnije je rekla da je dodela tog priznanja za nju bila “katastrofa”, pre svega zbog povećane medijske pažnje koja ju je sprečila da napiše novi roman, jer je stalno bila zauzeta.

“Sve sto sam radila bilo je davanje intervjua i trosesnje vremena na fotografisanje”, rekla je Doris Lesing, koja je bila tek 11. žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost.

Rođena 22. oktobra 1919. godine u britanskoj porodici u Kermansahu u Persiji, sadašnjem Iranu, kao Doris Mej Tejlor (May Taylor), preselila se sa roditeljima potom u današnji Zimbabve, a u Britaniji je živela od 1949.

U mladosti je radila kao dadilja, telefonistkinja, službenica, stenografkinja i novinarka, objavivši nekoliko kratkih priča.

Udala se 1939. godine za Franka Čarlsa Visdoma (Frank Charles Wisdom), sa kojim ima sina Džona (John) i ćerku Džin (Jean). Razveli su se 1943. godine, nakon čega se 1945. udala za Gotfrida Lesinga (Gottfried), nemačko-jevrejskog imigranta koga je upoznala na sastanku jedne markisističke grupe. Sa Lesingom ima sina Pitera. Kada su se razveli 1949. godine, preselila se u London i počela ozbiljno da se bavi pisanjem.

Između 1952. i 1956. godine bila je članica britanske Komunističke partije, ali ju je napustila posle sovjetske intervencije u Mađarskoj.

Bila je aktivna u kampanjama protiv nuklearnog naoružanja.
Zbog kritika južnoafričkog režima bio joj je zabranjen ulazak u tu zemlju. U knjizi “African Laughter: Four Visits to Zimbabwe” (1992) opisala je povratak u tu zemlju, u kojoj je odrasla.

I u poznim godinama kritikovala je političare, posebno britanske i američke.

Između ostalog, izazvala je pažnju medija izjavom da napadi 11. septembra u SAD nisu bili “toliko strašni” u poređenju sa terorom Irske republikanske armije (IRA).

Konstatujući da je 11. septembra 2001. jeste umrlo “mnogo ljudi” i da su srušene dve poznate zgrade u Njujorku, ona je ocenila i da su Amerikanci “veoma naivni ljudi, ili se pretvaraju da su takvi”, a oštro je kritikovala bivšeg američkog predsednika Džordža Buša, za koga je rekla da je “svetska katastrofa”.

Za bivšeg britanskog premijera Tonija Blera rekla je da ga je “mrzela od početka”.

(SEEcult.org)