Poslednji, 10. Queer Zagreb
Festival Queer Zagreb u desetom izdanju, kojim se simbolično samoukida i ulazi u fazu transformacije, nudi dosad najraznovrsniji program više od 70 umetnika, teoretičara i aktivista iz dvadesetak zemalja iz celog sveta, uz aktivističku konferenciju posvećenu queeru na Balkanu, Kavkazu i arapskim zemljama, izložbu brazilskih i hrvatskih umetnika, te provokativan filmski i uzbudljiv noćni program.
Pokrenut 2003. godine u Zagrebu kao festival izvođačkih umetnosti, čija je misija opiranje normama koje konstruišu društvo i umetničke prakse, deseti Queer Zagreb daje presek produkcije svetske queer performativne scene poslednjih godina.
Uz priznate svetske umetnike, kao što su Raimund Hoghe i Tadasu Takamine, Queer Zagreb nastavlja i osnaživanje regionalne produkcije i promovisanje umetnika iz regiona, kao što je pozorišni reditelj Bojan Đorđev iz Srbije. Poseban segment posvećen je brazilskoj sceni, a ispunjavajući svoje aktivističke aspiracije, Queer Zagreb organizuje i dvodnevnu konferenciju sa učesnicima iz desetak arapskih, mediteranskih i kavkaskih zemalja, koji će raspravljati o počecima i kraju queera u kontekstu Arapskog proleća i prezentacijskih formi samog Queer Zagreba.
Među zvezdama desetog Queera je nemački koreograf Raimund Hoghe, dramaturg legendarne Pine Bausch 80-ih i 90-ih, koji predstavlja svoj najveći projekat do sada - “Si je meurs laišez le balcon overt” (Umrem li, ostavite balkon otvoren), nazvan prema pesmi Federika Garsije Lorke. Komad je posvećen Dominiqueu Bagouetu, osnivaču festivala plesa u Monpeljeu, koji je preminuo 1992. od side. Predstava se bavi temama smrti, bola i života, a biće izvedena u završnici festivala, 30. aprila u Muzeju savremene umetnosti.
Otvaranje desetog Queera u Zagrebačkom plesnom centru u znaku je prvih Afrikanki na tom festivalu - Kettly Noël (Haiti/Mali) i Nelisiwe Xaba (Južna Afrika) predstavljaju komad “Correspondances” o susretu dve žene nakon dugogodišnje korespondencije, koje se nalaze da bi raspravljale o različitim temama. Od svetovnih i popularnih do profanih, kroz savremeni ples otkrivaju izvor naših pokreta: raspravljajući o problemima rasnog, kulturnog i rodnog identiteta - queer temama bez premca.
Među gostima je i japanski umetnik Tadasu Takamine, koji će 2013. godine izlagati i u nujorškom MoMa. Njegovi performansi su u prostoru među granama umetnosti, nemoguće ih je definisati, a u svojoj suptilnosti se bave problemima koji su istovremeno lokalni i univerzalni. “How not to think?” bavi se japanskim i univerzalnim tabuom osobama s invaliditetom, postavljajući pitanje koliko je subjektivnosti dozvoljeno onima koji se ne mogu brinuti sami za sebe.
Na Queer Zagrebu učestvuje i Bojan Đorđev, suosnivač Teorije koja hoda - TkH iz Beograda, koji potpisuje režiju predstave “Psi” (Les chiens), nastalu prema kratkom tekstu Hervéa Guiberta iz ranog dela njegove karijere (objavljen 1982). O tom delu otvoreno seksualnog sadržaja autor je govorio kao o svojoj “pornografskoj knjižici”. U njemu se direktnim rečima izražava ujedno senzualnost i nasilje, žudnja i okrutnost, priželjkivanje ljubavi i seksualna energija. Opsesija telima osnovna je tema teksta: autor koristi svaku telesnu kretnju, situaciju i fantaziju za razotkrivanje sebe. U pripovednom ključu nije samo on, već tekstom kolaju i iskustva bliskih i voljenih bića koja je prisvojio.
Đorđev uz hrvatskog glumca Stipu Kostanića donosi na pozornicu propitkivanja i sukob s kolektivnim vlasništvom i praksama post-drame u savremenom performansu. Performans će biti izveden na sceni Gavelle 28. aprila, a nastao je u saradnji s Queer Zagrebom kako bi se osnažila regionalna produkcija.
Iako predstavlja radove iz niza zemalja sa sve četiri strane sveta, dajući presek svetske performerske scene, Queer Zagreb istovremeno redefiniše situacije i iskustva koje nose queer prefiks: u solo nastupu Angela Madureire iz Brazila, gde putem bogatstva narodnih običaja rodne države raspravlja o osećanjima usamljenosti i sumnjama oko bivanja strancem u stranoj zemlji na margini sistema, u konkretnom slučaju umetničkih praksi; ili performansom Marte Soares, u kojoj kroz gotovo doslovnu prezentaciju Sambaquisa, praistorijskih groblja nekadašnjih stanovnika Brazila, simbolizuje prolaznost vremena i njegov uticaj na tradicionalno i na prostore unutar sebe koji simbolišu neizbežne promene u širem društveno-istorijskom kontekstu.
Među glavnim atrakcijama Queer Zagreba je i izložba “Tužni tropi” sa radovima brazilskih umetnica koje izazivaju definicije umetnosti i, izvan vlastitog umetničkog konteksta, pokazuju kako život u tropima nije uvek srećan. Izazivajući uvrežene načine prikaza umetnosti i života u tropima, njihovi radovi utelovljuju namere i dostignuća QueerZagreb festivala tokom poslednjih deset godina.
Izložba predstavlja mlade i perspektivne brazilske umetnice, poput Gabriele Mureb koja otvara izložbu performansom koji tera na preispitivanje vlastitog poimanja queera. Raquel Versieux radom “Performans bez naziva” i instalacijom “Erozije svetla…” propituje sposobnost shvatanja socijalnih problema, dok Isabel Ramil govori o vlastitim queer osećajima i samoći.
Uz brazilski program, hrvatski konceptualni umetnik Željko Zorica predstaviće na izložbi vlastito viđenje civilizacija pomoću fotografske instalacije.
Poseban festivalski segment je filmski program, koji sadrži neka od najboljih queer igranih i dokumentarnih otvarenja koja su obeležila scenu, bilo savremenim pristupom temama identiteta, bilo problemima s kojima se nose neki queer, a ponekad i strejt individualci. U tom kontekstu francuski film “Elles”, u kojem nastupa Juliette Binoche, predstavlja žensku perspektivu savremene seksualnosti i ono što je na prodaju - ili ne, u seksu i trgovini njime. “Sram”, igrani film Stevea McQueena koji je vinuo Michaela Fassbendera u ulozi seksualno nezasitog Njujorčanina, tematizuje seksualne prakse van okvira i njihove veze sa homoseksualnošću. Biće prikazan i dobitnik nagrade Teddy za najbolje queer ostvarenje na Berlinalu - “Ostavi upaljena svetla”.
Festivalski program obuhvata i dvodnevnu konferenciju "Krajevi početaka - počeci krajeva" u obliku diskusionih grupa koje će tematizovati različite oblike i mehanizme emancipacija seksualnih i rodnih manjina na Balkanu, Kavkazu i u arapskom svetu. Konferencija je i prilika za refleksiju aktivističkog rada u kontekstu izraženih nacionalističkih tenzija, posleratnih sukoba i radikalnih verskih doktrina, a okosnica su LGBTIQ organizacije s Balkana, Kavkaza i arapskih zemalja okupljene oko neformalne mreže za borbu protiv homofobije.
Jubilarni Queer Zagreba nudi i sedmodnevni parti maraton u novom prostoru u centru grada - Hotpotu, u kojem učestvuju, između ostalih, i ZbeLeTron, Holcombe Waller, Pussyfaggot iz Njujorka…
Desetu godinu Queer Zagreba obeležiće i njegovo simbolično zatvaranje.
“Jedan važan emancipacijski manjinski projekt ući će u fazu svoje transformacije. Doživeo je kraj - početka. U predanoj borbi za emancipaciju LGBTIQ prava u stalnoj smo zamci o nikada do kraja ostvarenoj pobedi. Uvek postoji još jedan korak koji se mora učiniti. Početak nema kraja. Kao što i nikada ostvarena ideja kraja nema svoj početak. Borba kao da se uvek nastavlja, prelazi u nove forme. U tom procesu nailazimo na brojne završetke bilo u obliku pobeda ili u obliku poraza. No, ponekad sami odlučujemo da završavamo. Zatvaramo”, naveli su organizatori Queer Zagreba, koji će deceniju postojanja obeležiti proslavom 29. aprila u Hrvatskom narodnom kazalištu, u prisustvu brojnih izvođača i ličnosti s područja nezavisne i institucionalne kulture.
Festivalski sajt je www.queer.hr, a program se nalazi i u Kalendaru
Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org(SEEcult.org)
