Poslastice 18. Slobodne zone
Filmski festival Slobodna zona proslaviće punoletstvo raznovrsnim i intrigantnim programom od 3. do 8. novembra u bioskopima Beograda, Novog Sada i Niša, a među više od 60 igranih i dokumentarnih ostvarenja autentičnog izraza, koja će naterati publiku na razmišljanje i preispitivanje, biće i najkontroverzniji film godine “Sparta” Ulriha Zajdla, hit svetskih festivala “Ljubav, nemačke marke i smrt” Džema Kaje o turskim emigrantima, kao i filmska odiseja o Dejvidu Bouviju “Moonage Daydream”.
Filmska odiseja o Dejvidu Bouviju nije klasičan dokumentarac, kaže reditelj Bret Morgen. Bouvijeva porodica omogućila mu je pristup bez presedana celokupnoj arhivi, koju je sam Bouvi pažljivo sakupljao decenijama. Morgen je pet godina radio na filmu, od čega je čak tri proveo pregledajući kompletnu umetničku zaostavštinu Bouvija.
Morgen je do sada je snimio dokumentarce o Kurtu Kobejnu, Roling Stonsima, Džejn Gudal i Robertu Evansu, a nominovan je za Oskara za film “On the Ropes”.
Među atrakcijama 18. Slobodne zone najavljen je i film “Sparta” Ulriha Zajdla, koji je zasnovan na istinitoj priči, a prati Evalda koji se iz Austrije preselio u rumunsku provinciju, gde radi kao trener džuda. Niko ne zna da je on neosuđivani pedofil koji se u tajnosti bori protiv svojih nagona.
Iako je svetsku premijeru trebalo da ima u Torontu, taj kanadski festival je otkazao projekciju nakon tvrdnje roditelja dece glumaca u Špiglu da Zajdl i producentska ekipa nisu poštovali produkcijske protokole u radu sa maloletnim licima. Tim povodom u Rumuniji je pokrenuta zvanična istraga.
Zajdl nije želeo da prisustvuje novoj svetskoj premijeri, 18. septembra na festivalu u San Sebastijanu, a demantovao je optužbe. “Svestan sam da je moj pogled na svet kao umetnika i način na koji ga predstavljam u filmovima očigledna suprotnost sadašnjem duhu vremena koje traži pojednostavljeni 'ili-ili' sadržaj, bez ikakvog konteksta. Ceo moj dosadašnji opus je molba za saosećanjem prema posrnulima i izubijanima, skrajnutima i izopštenima”, napisao je, između ostalog, Zajdl u zvaničnom saopštenju.
“Sparta” je film pobratim “Riminija”, koji priča o Evaldovom bratu i takođe će biti prikazan na 18. Slobodnoj zoni.
“Ljubav, nemačke marke i smrt: (Love, Deutchmarks and Death) Džema Kaje, priča o poslovima turskih emigranata, nostalgiji i njihovoj muzici, jedno je od najtraženijih ostvarenja sa ovogodišnjih svetskih festivala i svojevrsni tutorijal za tursku i nemačku noviju istoriju.
Među atrakcijama 18. Slobodne zone najavljen je i film “Srećno, Leo Grande: (Good Luck To You, Leo Grande) u kojem Ema Tompson u - kako su neki kritičari ocenili - ulozi karijere, igra penzionisanu učiteljicu koja, nakon smrti supruga, odlučuje da konačno doživi orgazam i za to angažuje mladog žigola.
Najavljen je i film “Rabije Kurnaz protiv Džordža V. Buša” (Rabiye Kurnaz vs. George W. Bush) višestruko nagrađivanog nemačkog reditelja Andreasa Drezena koji ponovo pokazuje kakav je majstor u kombinovanju eksplozivne teme (u ovom slučaju zasnovane na stvarnim događajima) i svakodnevnih muka običnog čoveka.
U fokusu njegovog novog filma je majka, supruga i domaćica, vrlo temperamentna Rabije Kurnaz iz Bremena koja će, u pokušaju da spasi sina Murata iz zloglasnog Gvantanama, stići do Vašingtona i pred Vrhovnim sudom SAD pokrenuti postupak protiv Džordža Buša Mlađeg.
Glavna glumica Meltem Kaptan nagrađena je za najbolju glumicu u Berlinu, a Srebrnog medveda film je dobio i za scenario (Lejla Štiler).
Publika 18. Slobodne zone imaće priliku da pogleda i najnovija ostvarenja drugih uglednih autora poput Denija Kotea (Nezaboravno leto), Džejmsa Greja (Vreme armagedona), Patrisija Guzmana (Moja zamišljena zemlja) ili Emina Alpera (Gorući dani), ali i da otkrije neka nova talentovana imena i buduće miljenike festivala, poput Lole Kivoron (Rodeo), Mari Krojcer (Korset), Ane Nemeš i Lasla Čuje (Nežno) ili Rajli Kiou, poznate glumice i Elvisove unuke koja je, sa Džinom Džamel, nagrađena Zlatnom kamerom za režiju za najbolji debitantski film Kanskog festivala “Ratni poni”.
Publika će imati priliku da pogleda još desetine ostvarenja u programskim linijama: Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija - Horizonti Balkana, EU zona promena, Ženska linija, Zelena zona, Selekcija 14+, Selekcija 8+, U fokusu, kao i novim programskim linijama Prva dva koraka (posvećena prvim i drugim filmovima) i Slobodna zona i Sinepleks koja će prikazivati komercijalnija ostvarenja.
Retrospektivne selekcije U fokusu biće posvećene filmovima Avija Mograbija i Monike Viti, zaštitnom licu vizuala 18. Slobodne zone.
Festival će, kako je ranije već najavljeno, svečano otvoriti 3. novembra dobitnik Zlatne palme, kapitalistička satira “Trougao tuge” Rubena Ostlunda. Nagrađivani švedski reditelj Ostlund, poznat po “Turisti” i “Skveru”, hirurški precizno u "Trouglu tuge" secira pogrešna mesta društvenog poretka, predstavljajući savremeni svet kao ogledalo licemerja u kojem bogati bivaju bogatijima, a siromašni postaju siromašniji, skoro nevidljivi.
Deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 9. do 23. novembra.
Ulaznice za svečano otvaranje u MTS dvorani u Beogradu već su u prodaji na biletarnici MTS dvorane i onlajn preko Ticket.rs, po ceni od 750 dinara.
Prošle godine najboljim angažovanim filmom 17. Slobodne zone u međunarodnoj konkurenciji proglašen je “Profesor Bahman i njegovi časovi” nemačke rediteljke Marije Špet, dok je u regionalnoj selekciji pobedio film “Između dve zore” turskog reditelja Selmana Nadžara.
Festival Slobodna zona podržali su Kreativna Evropa kroz potprogram MEDIA, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Beograda, Gradska uprava za kulturu Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.
(SEEcult.org)
