Podrška naučnim radnicima
Grupa od više od 30 organizacija sa nezavisne kulturne scene iz cele Srbije izrazila je podršku naučnim radnicima koji su najavili za 2. jul protest u centru Beograda zbog odnosa države prema nauci koji ugrožava njen opstanak.
Izražavajući podršku zahtevima za očuvanje naučnog istraživanja i rada kao javnog dobra, organizacije nezavisne kulture izrazile su solidarnost sa naučnim radnicima i radnicama koji se bore za javno finansiranu nauku i za bolje radne uslove u okviru svojih institucija.
“Samo javno finansirana i šire dostupna naučna istraživanja mogu garantovati napredak celokupnom društvu, a ne isključivo privatnim profitima. Situacija u kojoj različite moćne međunarodne institucije nameću programe štednje i restrikcija ionako siromašnim državama i društvima je situacija u kojoj takve mere uništavaju budućnost takvih zemalja i društava jer da bi se obezbedio razvoj i napredovanje društva i svakog pojedinca u njemu potrebno je u najmanju ruku obezbediti ono što su možda i najznačajnije tekovine XX veka (a koje mere štednje guraju u prošlost i zaborav) – javno finansirani i svima dostupni zdravstvo, obrazovanje i uslovi za naučno, kulturno i političko uzdizanje”, poručeno je u pismu podrške naučnim radnicima, koji 2. jula u 10 sati na Trgu Nikole Pašića organizuju protest “Spasimo kulturu” koji će trajati do ispunjenja zahteva.
Organizacije sa nezavisne scene poručile su i da se zalažu za očuvanje širokog spektra kulturne produkcije kao javnog dobra koje ima suštinski značaj za razvoj svakog društva i svakog pojedinca i pojedinke.
“Borimo se samim tim i protiv komercijalizacije kulture, protiv nametanja tržišne utakmice u kojoj se kao kolege moramo takmičiti. Želimo takođe da ovo društvo sačuva i održava javne institucije kulture i omogući javno i demokratsko upravljanje nad njima. Kako bi kulturna proizvodnja zaista bila javno dobro potrebno je da bude javno finansirana i svima dostupna što se postiže odgovornim i transparentnim upravljanjem javnim budžetima, borbom protiv korupcije i partokratije. Svesni smo da je naša zalaganja moguće ostvariti samo u društvu koje se takvim normama vodi na mnogo širem planu nego što je to kultura.
Javna dobra su i prirodni resursi kao što su voda, obradiva zemlja ili minerali, ali isto tako i privredna postrojenja i sistemi neophodni za obezbeđivanje energije za celokupno stanovništvo i privredu. Javna dobra su i komunalne usluge i preduzeća koja ih obezbeđuju, u savremenom svetu nije moguće dostojno živeti bez regulisanog javnog prevoza, odnošenja smeća, reciklaže, snabdevanja vodom i strujom. Javna dobra su i javni prostori, otvoreni i zatvoreni, dostupni građanima za slobodno okupljanje i komuniciranje. Naravno, sve ovo su samo preduslovi za povratak možda i najznačajnijih tekovina savremenog sveta – javno finansiranog i svima dostupnog zdravstva i obrazovanja. U ovako teškim vremenima moramo da uložimo naše napore u odbranu civilizacijskih tekovina za koje su se izborile generacije pre nas. Mi stajemo u odbranu javnih dobara kako bi odbranili pravo na život dostojan čoveka”, poručilo je više od 30 organizacija sa nezavisne kulturne scene.
*U PRILOGU: Pismo podrške u celini
(SEEcult.org)
