Počela 7. Slobodna zona

Filmski festival Slobodna zona počeo je 4. novembra dokumentarnim filmom “Ovo nije film” iranskog reditelja Džafara Panahija, a narednih pet dana predstaviće još oko 40 angažovanih filmova o najaktuelnijim društvenim i političkim temama iz celog sveta.

Filmski festival Slobodna zona počeo je 4. novembra dokumentarnim filmom “Ovo nije film” iranskog reditelja Džafara Panahija, a narednih pet dana predstaviće još oko 40 angažovanih filmova o najaktuelnijim društvenim i političkim temama iz celog sveta.

Sedmu Slobodnu zonu svečano je otvorio domaći glumac Predrag Miki Manojlović, ističući važnost slobode i složenost njenog očuvanja u filmskoj umetnosti.

Manojlović je posebno naglasio važnost dokumentarnih filmova, koji i čine većinu programa Slobodne zone.

U selekciji Rajka Petrovića i Branke Pavlović, biće prikazani najvažniji angažovani filmovi ovogodišnje produkcije, među kojima su “Deponija” Lusi Volker, nominovan za Oskara, zatim “Black Power Mixtape 1965-1970”, “Bombay Beach”, “Crvena kapela”, te dobitnici nagrada na značajnim festivalima, poput: “Zaustavljen na putu”, “Zidovi” i “Oproštaj krvi”.

Slobodna zona predstaviće i najveći i najvažniji švedski festival dokumentarnog filma, Tempo, a u prisustvu autora, publika će imati priliku da pogleda naslove kao što su “Ljubav u doba rata”, “Pokajnici”, “Moje srce tame” i “Zov krvi”.

U goste dolaze i diplomci prestižne Londonske nacionalne filmske škole, predvođeni Srđanom Kečom, jednim od ranijih selektora Slobodne zone, koji će se predstaviti filmom “Pismo ocu” koji je uvršten u program narednog IDFA u Amsterdamu.

Posebna programska linija sedme Slobodne zone posvećena je ženama i ženskim temama, a najavljena je i selekcija “Juniori selektori”.

Osim u Dvorani KCB-a, sedma Slobodna zona će biti održana i u Domu omladine Beograda, a uz glavni, nudi i nekoliko pratećih programa.

Povodom 20 godina rada Fonda za otvoreno društvo u Srbiji, Slobodna zona prikazaće reviju filmova koje je podržala ta fondacija, a među njima su “Vidimo se u čitulji” Janka Baljka, “Poludeli ljudi” Gorana Markovića i “Marble ass” Želimira Žilnika, koji su pritom i među najznačajnijim dokumentarnim filmovima u poslednje dve decenije u Srbiji.

Prikazivanje tih filmova je, prema navodima organizatora, i povod da se promisli pod kojim uslovima kultura podstiče promene i stvara prostor za slobodne izbore i kvalitetan razvoj društva.

Slobodna zona predstaviće i rad Balkanskog dokumentarnog centra, koji je raspisao novi konkurs za podršku dokumentaristima u regionu. Među gostima će biti direktorka BDC-a Martička Božilova, koja je i jedna od najeminentnijih producentkinja dokumentarnih filmova na Balkanu.

Doprinos razumevanju aktivizma u digitalno doba ponudiće ekipa filma “The Real Social Network” - kolektiv The Kitchen Sink iz Londona, koji će održati radionicu o novim vidovima protesta širom sveta.

Na promotivnim materijalima Slobodne zone su radovi dvoje mladih autora, Milice Drakulić i Antoan Stefana Šojata, odabrani kao najbolji među više desetina radova srednjoškolaca širom Srbije, koji su poslali kreativan odgovor na temu “Sutra” - moto sedme Slobodne zone.

Kao i svake godine, Slobodna zona će dodeliti nagradu publike i otkupiti televizijska prava za nekoliko najboljih filmova sa festivala.

Treći put za redom biće uručena i nagrada za publiku za najbolju filmsku kritiku jednog od prikazanih filmova.

Festival Slobodna zona, koji organizuje Kulturni centar Rex, podržali su Farmakom koncern i Fond za otvoreno društvo, a podršku su pružili i Rekonstrukcija Ženski fond, Ministarstvo kulture Srbije, Opština Stari grad i Francuski institut.

Karte je moguće nabaviti na biletarnicama DKC-a i DOB-a, po ceni od 200 dinara za premijerne, odnosno 150 za reprizne projekcije.

Sajt Slobodne zone je www.freezonebelgrade.org, a program se nalazi i Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

Slobodna zona je i deo programa "Na sopstveni pogon" beogradske nezavisne kulturne scene, koji se održava od 25. oktobra do 5. novembra širom grada.

(SEEcult.org)