Pobednici 3. Kustendorfa
Francusko-izraelski kratki film “Izgubljeni raj”, intimna i simbolična priča o savremenom Adamu i Evi koja je osvojila niz nagrada na svetskim festivalima, pobedila je na trećem Kustendorfu na Mokroj Gori, na kojem je najveća zvezda bio američki glumac Džoni Dep (Johnny Depp), a gostovali su i Fatih Akin, Pavel Lungin, Elija Sulejman (Elia Suleiman) i Asgar Farhadi (Ashgar).
Francusko-izraelski kratki film “Izgubljeni raj”, intimna i simbolična priča o savremenom Adamu i Evi koja je osvojila niz nagrada na svetskim festivalima, pobedila je na trećem Kustendorfu na Mokroj Gori, na kojem je najveća zvezda bio američki glumac Džoni Dep (Johnny Depp), a gostovali su i Fatih Akin, Pavel Lungin, Elija Sulejman (Elia Suleiman) i Asgar Farhadi (Ashgar).
Žiri Kustendorfa, kojim je predsedavala iranska strip autorka i korediteljka nagrađivanog “Persepolisa” Marđan Satrapi (Marjane), dodelio je 19. januara Srebrno jaje českom filmu “Baba” Zuzane Kirhnerove Špidlove, nagrađenom i u programu Sinefondasion u Kanu prošle godine.
Bronzano jaje pripalo je filmu “Lernavan” Marat Sargsijan iz Litvanije, koji je osvojio i nagradu novinarskog žirija, a opisuje oca i sina koji se, posle dugogo odsustva vraćaju u domovinu, ali takvo mesto ne postoji, niti je iko čuo za njega...
Žiri je odao posebno priznanje bugarskom filmu “Bez kraja” Blagoja Kostova.
Pobednički film trećeg Kustendorfa, koji je završen nastupom Emira Kusturice i grupe No Smoking Orchestra, režirali su Mihal Brežis i Oded Binun (Binnun), koji su diplomirali na Sem Špigel filmskoj akademiji u Jerusalimu, a filmom “Izgubljeni raj” već su osvojili petnaestak nagrada i kandidovali se za Oskara za 2011.
“Izgubljeni raj” predstavlja muškarca i ženu koji nežno vode ljubav u jeftinoj hotelskoj sobi, a nakon toga, dok se oblače, naizgled autentična idila nestaje.
Jedino u scenama u kojima su glavni junaci nagi izgledaju i jednaki - političke podele među njima dolaze do izražaja tek kada su ponovo obučeni.
Film “Izgubljeni raj” dobio je pregršt pohvala kritike posle niza svetskih festivala, a opisivan je i kao malo poetsko i emotivno remek-delo o ljudskoj intimnosti i verskoj i političkoj odvojenosti, koje dotiče gledaoca vizuelnošću i dubokom simbolikom, predstavljajući portret lične političke drame kao savremene i bezvremene teme.
Filmove u takmičarskom programu Kustendorfa, koji su činila ostvarenja studenata i mladih autora iz 18 zemalja (Austrije, Belgije, Bangladeša, Bugarske, Velike Britanije, Izraela, Kube, Litvanije, Meksika, Nemačke, Poljske, Rusije, SAD, Srbije, Slovačke, Francuske, Češke i Švajcarske), činili su, osim Satrapove, i producentkinja i autorka Sara Drajver (Driver) i holivudski producent Džonatan Vajzgal (Jonathan Weisgal).
Filmski i muzički festival Kustendorf počeo je 13. januara svečanim otkrivanjem biste Džonija Depa, uz trubače, vatromet i pomamu obožavalaca popularnog glumca koji je nazvao Kusturicu “bratom” i jednim od retkih reditelja koji omogućavaju da se održi prava umetnost.
Kusturica je uručio Depu specijalnu "Nagradu za sve buduće filmove", festival je zvanično proglasio otvorenim ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, koji je skrenuo pažnju na autorske filmove naspram komercijalnih mega-hitova, kao i na vrednost kinematografija malih naroda i zemalja, ocenjujući da i Srbija u tom smislu ima značajno mesto.
“Nekada zabit, Mokra Gora polako postaje centar alternativnog pogleda na filmsku umetnost. Svež vetar sa ovih planina, udahnuće svež duh u industriju koja preti da zaguši zdrav razum i osnovna ljudska osećanja”, rekao je Bradić u Drvengradu.
Dep i Kusturica održali su na Kustendorfu održao i radionicu za studente i mlade filmske autore u bioskopu “Prokleta avlija”, a u čast popularnog glumca prikazani su i Kusturičin film “Arizona Dream”, dobitnik Srebrnog medveda 1993. na Berlinalu, te “Doni Brasko” (1997) Majkla Njuela i gotska romantična komedija “Edvard Makazoruki” (1990) Tima Bartona.
Kusturica je predstavio Depa kao čoveka koji nije na brzinu osvojio Holivud i postao slavan i bogat, već ima svoju ličnost, postojanost i “nije dopustio da ga Holivud zgnječi i baci u đubre”.
Dep je priznao da je prijatno iznenadjen Kustendorfom, iako je dosta čuo o tom festivalu i ranije, a navodeći da se festivali koje posećuje uglavnom svode na umrežavanje i kupoprodaju, rekao je da je dolaskom na Kustendorf uvideo da još postoji mogućnost da film kao umetnost opstane.
Opisujući sebe kao običnog čoveka, koji se ne ponaša kao slavna ličnost, Dep je rekao da je samo imao malo više sreće u jednom trenutku i uspeo to da iskoristi, a studentima je posavetovao da se ne opuštaju i da nikada neće dostići cilj ako ne traže više od sebe. Rekao im je i da je zdravo strahovati i preispitivati se, te da je potrebno analizirati situacije, a ponekad je korisno i biti pod pritiskom, jer to stvara realniju sliku o nama samima.
Veliku pažnju na Kustendorfu izazvao je i nagradjivani nemački reditelj turskog porekla Fatika Akina, koji je bio gost i 2007. godine, a sada je održao radionicu sa glavnim glumcem i koscenaristom filma “Soul Kitchen” Adamom Bousdoukosom.
Akin je rekao da se trudi da bude večiti student filma, jer smatra da je to nauka i umetnost koja se uči celog života, a želeo bi da se oproba i u vesternu, hororu, naučnoj fantastici, pa i u mjuziklu.
Akin je rekao i da voli američke filmove, te da mu je uzor Martin Skorseze, ali da ne bi mogao da radi za velike studije, već bi voleo da može da radi kao Vim Venders na filmu “Paris Teksas” ili Kusturica na filmu “Arizona Dream”.
Pobednik Berlinala 2004. filmom “Glavom kroz zid”, Akin je stekao slavu ostvarenjima “Zvuci Istanbula” i “Na ivici raja”, a njegova komedija “Soul Kitchen”, koja je premijerno prikazana u Beogradu na Festivalu autorskog filma, počeće da se prikazuje u bioskopima od 21. januara.
Radionicu na Kustendorfu održao je i iranski reditelj Farhadi, čiji je film “O Eli” takodje prikazan u programu “Savremene tendencije”, a osvojio je Srebrnog medveda u Berlinu prošle godine.
Gostovao je i proslavljeni ruski režiser Lungin, čiji je film “Car” takodje prikazan u “Savremenim tendencijama”, a priča je o Rusiji, moći i sukobu dva pogleda na svet dočarana kroz odnos dva snažna istorijska lika - cara Ivana Groznog i mitropolita Filipa.
Radionicu je održao i palestinski reditelj Sulejman, autor filma “Vreme koje preostaje”.
U okviru pratećeg programa, koji je protekle dve godine obeležen sahranom holivudskog blokbastera “Umri muški”, prikazan je izbor najboljih filmova sa prestižnog američkog Filmskog seminara Robert Flaerti 2009.
Muzički program, koji je i ove godine osmislio Nele Karajlić, organizovan je svake večeri posle projekcija i radionica.
Kustendorf je specifičan po odsustvu reklama i marketinga, a Ministarstvo kulture Srbije pomaže ga od osnivanja. Ove godine za Kusturičin festival odvojeno je 15 miliona dinara, odnosno pet miliona manje nego prošle godine - zbog krize.
Osim podrške Ministarstva kulture, sredstva za Kustendorf prikupljena su i, kako je rekao Kusturica, njegovim nastupima širom sveta s grupom The No Smoking Orchestra.
Prvi Kustendorf prikazao je 2008. studentske filmove iz 12 zemalja, a glavna zvezda bio je ruski reditelj Nikita Mihalkov, koji ga je i otvorio. I tadašnji ministar kulture Vojislav Brajović rekao je da je “privilegija da država podrži privatnu inicijativu tako značajnog autora koji je sam po sebi institucija nekad veća i od same državne institucije”.
Žirijem prvog Kustendorfa predsedavao je Peter Handke, dok je početkom 2009. godine na čelu žirija bila srpska glumica Anica Dobra.
Sajt Kustendorfa je www.kustendorf-filmandmusicfestival.org
(SEEcult.org)
