Parsonsovi Ljudi i dečaci

Sat, 08/28/2010 - 11:40.
/
Parsons-Ljudi-i-decaci.jpg

Novi roman engleskog pisca Tonija Parsonsa “Ljudi i dečaci”, priča o ljubavi oca i sina, objavljen je na srpskom jeziku u izdanju “Lagune”, a završni je deo trilogije koja je počela bestselerom “Čovek i dečak” i nastavljena “Čovekom i ženom”.

Glavni lik Parsonsovog romana, Hari Silver, ima sada lepu ženu, troje divne dece i sjajan posao kao producent kultne radio emisije. Ali uskoro puni 40 godina, a njegova bivša žena vraća se u London. Uskoro će možda morati da se oprosti s dobrim životom...

Kada se njegov 14-godišnji sin Pat preseli kod majke, Harijeve nevolje tek počinju. Sin mu je otišao, posao mu je u opasnosti, a ženu mu je uznemirio povratak njegove bivše supruge. Usred tog haosa umarširaće dvojica starih vojnika, ratnih drugova Harijevog oca iz bitke kod Monte Kasina.

Parsons je objavio roman “Čovek i dečak” 1999. godine, a doživeo je ogroman uspeh u Engleskoj - samo za prva dva meseca prodat je u tiražu od 750.000 primeraka.

Roman “Čovek i dečak” napisao je na osnovu ličnog iskustva u odnosima sa sinom i ocem.

Sin bivšeg marinca, koji je posle razvoda dobio starateljstvo nad četvorogodišnjim sinom, opisao je u romanu “Čovek i dečak” upravo ta dva odnosa - sa sinom koga je sam podizao i sa pokojnim ocem koga je obožavao.

Parsons je bio prošle godine gost Sajma knjiga u Beogradu, na kojem je bio jedna od zvezda i 2005. godine, kada je predstavio knjigu “Naše nezaboravljene priče”, kojom se vratio u vreme rok muzike.

Parsons se najpre i probio kao autor intervjua s grupama Kleš (The Clash), Sex Pistols, Blondi (Blondie), Toking Heds (Talking Heads) i Ramons (The Ramones) za britanski muzički časopis "Nju mjuzikal ekspres" (NME).

Prema rečima Parsonsa, u njegovim knjigama u principu je 50 odsto realnost, a 50 odsto fikcija.

“Iskustvo, mašta i istraživanje su tri osnovna sloja čijim kombinovanjem se dobija ono što treba”, rekao je Parsons u Beogradu, navodeći da u “svakoj fikciji ima nečega autobiografskog” i da je on jedan pisaca koji traže inspiraciju u sopstvenom životu.

Parsons je rekao i da je, tek kada je izgubio oba roditelja, osetio potrebu da o tome piše i da “uhvati sve te muke iz mladosti”. Smatra i da je jako važno za decu da imaju oca u životu, zbog čega je za njega i bila značajna odluka kada je odlučio da piše o toj temi.

(SEEcult.org)

Comments