Otvorena vrata Narodnog pozorišta
Narodno pozorište u Beogradu otvoriće 16. aprila vrata za posetioce, a ulaz na turu po zgradi tog teatra je besplatan.
Posetioci će imati priliku da saznaju istorijske podatke o tom zdanju kulture od nacionalnog značaja, da se upoznaju sa procesom rada, obiđu scenu, garderobe, radionice, pozorišni bife... Na taj način publika će imati priliku da zaviri u svet gde se stvaraju pozorišne iluzije, scenska magija, ali i kako se baštini istorija teatra, najavilo je NP.
Pozorišnu turu vodiće od 13 sati direktor Muzeja Narodnog pozorišta Dragan Stevović.
Osnovano 1868. godine, Narodno pozorište u Beogradu odigralo je prvu predstavu “Đurađ Branković” Karolja Obernjaka u gostionici “Kod engleske kraljice”, koja mu je sledećih godinu dana bila privremeni dom.
Pokušaje osnivanja stalnog profesionalnog teatra pratili su i pokušaji da mu se obezbedi i adekvatno zdanje - predstave su igrane u magacinu Carinarnice (Teatar na Đumruku), u salama hotela (Teatar “Kod jelena”), u Kneževoj pivari, u kafanama “Kod Krune” i “Kod engleske kraljice”. Prvi ozbiljniji pokušaj podizanja namenske teatarske zgrade inicirali su Odbor “Ljubitelji narodne prosvete” i Pozorišni odbor, koji su organizovali sakupljanje dobrovoljnih priloga. Vlada Kneževine Srbije je dala 2.000 dukata i poklonila zemljište na Zelenom vencu od 228 kvadratnih metara, sam knez Aleksandar Karađorđević priložio je 1.000 dukata i 80 kubnih hvati kamena, Miša Anastasijević je dao 500 dukata... Podizanje zgrade skromnog izgleda na Zelenom vencu počelo je u septembru 1852. godine, ali je taj pokušaj osujetilo pre svega nepogodno, podvodno zemljište, ali i nedostatak novca. Po osnivanju Narodnog pozorišta, knez i Državni savet određuju novu lokaciju za pozorišnu zgradu – bivši turski plac kod Stambol-kapije. Obnavlja i davanje priloga, a sam je priložio 5.000 dukata, ali nije dočekao početak radova, jer je ubijen 3. juna 1868. godine, pa je kamen temeljac postavio knez Milan.
Veruje se da je projektant pozorišne zgrade kod Stambol-kapije bio arhitekta Aleksandar Bugarski, mada prema sačuvanim dokumentima to nije sasvim izvesno. Zgrada je stavljena pod krov već u januaru 1869. U gradu od 25.000 stanovnika, pozorišna sala imala je oko 800 mesta. Prva predstava u novom zdanju bila je “Posmrtna slava kneza Mihaila”, slika iz narodnog života Đorđa Maletića, 30. oktobra 1869.
Kada je sazidana, zgrada Narodnog pozorišta u Beogradu bila je, pored Kapetan Mišinog zdanja, najveća i najraskošnija palata u Srbiji. Po rasporedu masa, horizontalnoj i vertikalnoj podeli površina i izabranim motivima površinske obrade glavne fasade, Narodno pozorište Bugarskog podsećalo je na Skalu Pjermarinija u Milanu, koja je sagrađena gotovo vek ranije (1776-1778).
Narodno pozorište organizuje akciju “Otvorena vrata” svakog meseca.
*Foto: NP
(SEEcult.org)
