Otvorena Kula Nebojša
Predsednici Srbije i Grčke Boris Tadić i Karolos Papuljas svečano su otvorili 29. aprila renoviranu Kulu Nebojšu, u kojoj je, multimedijalnim postavkama na četiri nivoa, predstavljen deo istorije dve zemlje. Renoviranje Kule Nebojsse bio je jedan od najobimnijih i najzahtevnijih projekata u oblasti očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji, a u obnovu je grčka vlada ulozzila 1,4 miliona evra, gradske vlasti Beograda 50 miliona dinara i Javno preduzeche “Beogradska tvrđava” 20 miliona dinara.
Predsednici Srbije i Grčke Boris Tadić i Karolos Papuljas svečano su otvorili 29. aprila renoviranu Kulu Nebojšu, u kojoj je, multimedijalnim postavkama na četiri nivoa, predstavljen deo istorije dve zemlje.
Renoviranje Kule Nebojsse bio je jedan od najobimnijih i najzahtevnijih projekata u oblasti očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji, a u obnovu je grčka vlada ulozzila 1,4 miliona evra, gradske vlasti Beograda 50 miliona dinara i Javno preduzeche “Beogradska tvrđava” 20 miliona dinara.
Grčka donacija za obnovu Kule Nebojsse najveća je koju je Beograd ikada dobio u oblasti kulture, rekao je gradonačelnik Beograda Dragan Djilas, koji je izrazio nadu i da che otvaranje Kule Nebojsse doprineti kandidaturi Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020. godine.
Grčki predsednik Papuljas istakao je da Kula Nebojssa izaziva posebne emocije, jer je grčki nacionalni heroj Riga od Fere bio tu zatočen za vreme turske vladavine, a bio je ideolog povezivanja balkanskih država i preteča evropskog ujedinjenja.
Ističuchi da je Riga od Fere dao život za viziju nacionalne nezavisnosti balkanskih naroda i njihovog bratstva, te da je njegova vizija imala korene u slobodi, Papuljas je podsetio i na reči grčkog junaka da dobro misli onaj ko slobodno misli, preneli su elektronski mediji.
Predsednik Srbije Tadich takodje je istakao značaj Rige od Fere i izrazio uverenje da che Kula Nebojssa biti mesto povezivanja dva naroda.
“Riga od Fere je bio jedan od ljudi koji je, pod uticajem Francuske revolucije, želeo da se na Balkanu dese nacionalne revolucije i da se stvore slobodne nacionalne države proistekle iz Otomanskog carstva. To je bila duboko evropska ideja”, rekao je Tadić i dodao da che Kula Nebojssa biti “mesto okupljanja književnika, pesnika, muzičara, građana koji veruju u zajedničku ideju”.
Stalnu izložbenu postavku na četiri nivoa u Kuli Nebojši posetioci mogu da pogledaju svakog dana od 10 do 18 časova, a cena ulaznice je 300 dinara.
Izlozzba na prvom nivou prikazuje promenu funkcije Kule Nebojše od odbrambene, koju je imala odmah po izgradnji oko 1460. godine, do tamnice krajem 18. i početkom 19. veka, kada je postala simbol osmanske represije nad borcima za slobodu balkanskih naroda.
Postavka koja predstavlja ideje, rad i život velikog grčkog revolucionara i pesnika Rige od Fere, jednog od pokretača ustanka za oslobođenje od Otomanske imperije, nalazi se na drugom nivou Kule. Riga od Fere je sa sedmoricom istomišljenika zatočen u Kuli Nebojša, gde je i stradao 13. juna 1798. godine.
Izložba na trećem nivou posvećena je Prvom srpskom ustanku i nastanku moderne srpske države početkom 19. veka, vojske, vlade i prosvete, a kroz postavku sa kaleidoskopima predstavljene su ratne operacije ustaničke vojske.
Na poslednjem nivou je priča o Beogradu od početka 19. veka do 1867. godine, kada postaje prestonica Kneževine Srbije.
U elektronskoj formi prikazani su početak Drugog srpskog ustanka, uloga i uticaj kneza Miloša Obrenovića na stvaranje Kneževine, kao i proces pretvaranja grada iz orijentalne u srednjoevropsku varoš.
Kula Nebojša podignuta je oko 1460. godine, na samoj obali reke, da bi se zaštitio prilaz dunavskom pristaništu od turskih napada. Tokom burne istorije Beograda, Kula Nebojša je više puta rušena i ponovo podizana.
Gubitkom značaja dunavskog pristaništa i njegovim zatrpavanjem, Turci su pretvorili Kulu u najpoznatiju tamnicu Beogradske tvrđave. Zbog te uloge, postala je jedan on mračnih simbola Beograda.
Njen najpoznatiji zatočenik bio je veliki grčki revolucionar Riga od Fere, koji je u njoj pogubljen 1798. godine. Osim njega, u njoj je život izgubio i mitropolit Metodije, koji je ubijen 1800. Nešto kasnije, u Kuli je bio zatvoren i Jevrem Obrenović, brat kneza Miloša i prvi srpski gradonačelnik Beograda.
Kula Nebojša je više puta rušena, rekonstruisana i dograđivana, a poslednju restauraciju doživela je 1963. godine.
Sajt “Beogradske tvrdjave” je www.beogradskatvrdjava.co.rs
(SEEcult.org)
