Osvrt i planovi Jugoslovenske kinoteke u 2016.
Jugoslovenska kinoteka očekuje 2016. godinu sa nešto manjim budžetom nego što je bio ovogodišnji, a glavni cilj biće joj da zgrada njenog muzeja u Kosovskoj 11 konačno dobije status spomenika kulture, s obzirom da je bila škola za generacije filmskih radnika i umetnika.
Kinoteka je prikazala u protekloj godini na više od 2.200 projekcija u dve sale u Uzun Mirkovoj i bioskopu u Kosovskoj više od 1.600 filmskih naslova iz celog sveta, rekao je v.d. direktor Radoslav Zelenović, dodajući da je broj gledalaca sa kupljenim ulaznicama bio oko 50.000, a zapravo ih je bilo mnogo više.
Ističući da je nastavljeno i bogaćenje filmskog fonda, Zelenović je saopštio da je Jugoslovenska kinoteka u 2015. godini obezbedila više od 2.100 filmova za dalje čuvanje. Samo od Dunav filma dobila je 1.841 filmski naslov, što je gotovo kompletna produkcija tog preduzeća. Veliki broj filmova obezbeđen je i od drugih producenata i distributera, kao i preko Ministarstva spoljnih poslova i stranih ambasada, rekao je Zelenović, ističući da Kinoteka nastavlja da osvežava filmske kopije, čisti ton i vraća boje.
Takođe, Kinotekin Centar za digitalizaciju, jedini te vrste u regionu, završio je po tri filma za potrebe makedonskih i slovenačkih kolega, kao i jedan iz bugarske filmske baštine.
Ostvarena je i saradnja sa producentskim kućama iz inostranstva, kao i sa Hrvatskom radio-televizijom koja radi seriju o NDH.
Kinoteka je u protekloj godini preuzela legat reditelja Živojina Žike Pavlovića, a pregovara se sa glumicom Milenom Dravić. Takođe proširen je knjiški i video legat profesora Vlade Petrića koji čini nekoliko hiljada knjiga, te preuzet legat Dušana Stojanovića sa oko 2.000 naslova knjiga i časopisa, kao i legat glumice Ružice Sokić.
Među zadacima za sledeću godinu, kako je naveo Zelenović, jeste obezbeđivanje prostora za čuvanje filmova.
Kinoteka je konkurisala kod nadležnih za sredstva za pet depoa, mada ne veruje da će ih dobiti, iako se prošle godine, solidarno odrekla dela budžeta u korist muzeja koji su postavljeni kao prioriteti, ali njihova rekonstrukcija nije završena.
Prema rečima Zelenovića, u Luci Beograd je 22.000 kutija filmova, teških 7.000 tona, što je kapacitet srednje razvijene kinoteke u Evropi.
“Zadatak za sledeću godinu je da se ti filmovi zaštite”, rekao je Zelenović, koji je od mnogobrojnih programa u protekloj godini posebno izdvojio 17. Festival nitratnog filma na kojem su učestvovali filmski arhivi iz više od 20 zemalja.
U okviru izdavačke delatnosti, objavljena je knjiga “Muzej Jugoslovenske kinoteke – bioskop koji ostaje”, koju je sa Vladimirom Ćukom priredio nedavno preminuli Borislav Bora Stanojević, dugogodišnji upravnik Biblioteke koji je zapamćen, između ostalog, i po stripu “Kapetan Nitrat” koji je takođe objavljen u protekloj godini. Nastavljeno je i izlaženje mesečnog programa koji je, kako je podsetio upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović, jedino redovno filmsko izdanje u Srbiji.
Protekla godina bila je i finansijski uspešna za Jugoslovensku kinoteku, kako je rekla pomoćnica direktora za ekonomsko-finansijske poslova Ljubinka Terzić, dodajući da je podrška Ministarstva kulture i informisanja bila solidna, a sve što je odobreno uspešno je realizovano. Od ukupno 138 miliona 594.000 budžetskih sredstava, šest miliona uloženo je u investicije, što je manje nego ranije, a upotrebljeno je za nabavku opreme i digitalizaciju filmova.
Od sopstvenih prihoda Kinoteka je izdvojila 21.000 evra za kupovinu agregata za zgradu u Uzun Mirkovoj, kao i za knjige i filmove.
“Za sledeću godinu dobili smo manji budžet nego ove, ali mislimo da možemo da isplivamo”, rekla je Ljubinka Terzić.
Jugoslovenska kinoteka organizovala je godišnji susret sa novinarima na dan kada je pre 120 godina održana prva filmska projekcija u Parizu, a povodom tog značajnog istorijskog datuma priredila je i izložbu “U potrazi za Limijerima”, čiji je autor Aleksandar Mladenović Leka. Otvaranje izložbe upotpunjeno je projekcijom kratkih filmova braće Limijer, a posetioci Jugoslovenske kinoteke mogu da vide i jednu od njihovih kamera.
Kinematograf je prvi put javno prikazan u “Indijskom salonu” pariske “Velike kafane” 28. decembra 1895. godine i taj datum je prihvaćen kao dan rođenja filma. Prvi filmovi braće Limijer bili su kratki, ali su izazvali oduševljenje gledalaca vernom reprodukcijom kretanja i scena iz života.
Svega pola godine kasnije prva filmska projekcija održana je i u Beogradu, a ujedno i na Balkanu - 6. juna 1896. godine u kafani "Zlatni krst" na Terazijama. Taj datum Jugoslovenska kinoteka slavi kao svoj dan.
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
