Okolnost(i) 50. Salona
Jubilarni, 50. Oktobarski salon u Beogradu, čija će centralna izložba “Okolnost” biti svečano otvorena 2. oktobra u Muzeju 25. maj, i sam je organizovan u neuobičajenim okolnostima, s obzirom na svega nekoliko meseci pripreme, kao i ekonomsku i društvenu krizu.
Jubilarni, 50. Oktobarski salon u Beogradu, čija će centralna izložba “Okolnost” biti svečano otvorena 2. oktobra u Muzeju 25. maj, i sam je organizovan u neuobičajenim okolnostima, s obzirom na svega nekoliko meseci pripreme, kao i ekonomsku i društvenu krizu.
Centralna izložba “Okolnost” sagledaće markantne, inspirativne i kritički utemeljene umetničke pozicije u Srbiji u ovom trenutku - kroz radove dvadesetak umetnika koji uglavnom žive i rade u Srbiji, ali su prisutni i na međunarodnoj sceni, kao i kroz dela pozvanih stranih umetnika koji su aktivni i u ovoj sredini, poput Fila Kolinsa (Phil Collins) iz Britanije ili Igora Grubića iz Hrvatske.
U različitim izložbenim prostorima 50. Salona predstaviće se, pored Kolinsa i Grubića, i Miljenko Dereta, Biljana Đurđević, Uroš Đurić, Bojan Fajfrić, Živko Grozdanić Gera, Ivan Grubanov, Jamesdin, Žolt Kovač, Kunsthistorisches Mausoleum, Marko Lulić, Zoran Naskovski, Predrag Nešković, Vladimir Nikolić, Oleg Novković, Darinka Pop-Mitić, Branimir Stojanović, Zoran Todorović, Raša Todosijević, Katarina Zdjelar i Želimir Žilnik.
Premijerom Žilnikovog filma “Stara škola kapitalizma”, koji za temu ima aktuelno pitanje sumnjivih privatizacija i socijalne polarizacije u Srbiji, kao i pitanje (ne)mogućnosti otpora vulgarnom tranzicijskom kapitalizmu, Salon će i početi 1. oktobra u Muzeju “25. maj” (Muzej istorije Jugoslavije), a svečano će biti otvoren dan kasnije izložbom “Okolnost”.
Umetnička direktorka 50. Salona Branislava Anđelković rekla je 29. septembra na konferenciji za novinare da je jubilarni OS pripreman i u okolnostima krize “razumevanja i prepoznavanja umetnosti”.
Prema rečima Branislave Anđelković, postavka u Muzeju 25. maj tako je napravljena da posetilac ide iz rada u rad kako bi mu se pružila prilika da iz jednog izraza, odnosno načina razmišljanja, lakše pređe u drugi.
Salon će biti održan i u galerijama Kulturnog centra Beograda (KCB), koji je i organizator te međunarodne izložbe, kao i u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), Kunsthistorisches Mausoleumu u Braće Radovanović, ali i u Javnoj garaži u Masarikovoj 4 (VI nivo), te u tramvaju 10 i trolejbusu 41.
Salon će prvi put biti realizovan i u medijskom prostoru - na Drugom programu RTS-a svake večeri u 20 sati, a na TV Fox u ponoć, biće emitovani petominutni portreti umetnika, čime će se i javnost podsetiti da “umetnost zaista postoji”, posebno s obzirom da merači gledanosti ukazuju da ljude uopšte ne zanimaju kultura i umetnost, već samo sport i narodna muzika i slični sadržaji.
Najveći deo radova na 50. Salonu biće izložen u Muzeju “25. maj”, a ulaz na izložbu činiće grupa radova bečkog umetnika Marka Lulića, čije je stvaralaštvo fokusirano na istraživanje nasleđa modernističke arhitekture i umetnosti i njihove savremene relevantnosti.
Biće predstavljena i dva video rada Bojana Fajfrića, koji živi i radi u Amsterdamu - u jednokanalnoj video projekciji “Kupola”, u ekskluzivnom preview sadržaja kupolnog prostora bivšeg jugoslovenskog parlamenta, umetnik vrši svojevrsnu vizuelnu autopsiju prostora koja moćnu estetiku konfrontira sa njenim političkim potencijalom. Koncipiran kao kombinacija igrane i dokumentarne forme Fajfrićev drugi video rad “Tetha ritam”, kroz priču o porodičnoj anegdoti rekonstruiše jedan od ključnih događaja iz novije srpske istorije - Osmu sednicu CK SKS.
Prvi put će biti predstavljen i deo fonda Kunsthistorisches Mausoleum, komemorativne institucije posvećene čuvanju sećanja na istoriju umetnosti. Reč je o zbirci crteža i slikarskih dela (autoportreti) anonimnog autora, pod nazivom “Posmatrati posmatrača”.
Biće predstavljen i video rad “Pra-ubistvo” Vladimira Nikolića, koji forenzičarskom preciznošću rekonstruiše filmski zapis ubistva kralja Aleksandra I Karađorđevića, baveći se prvenstveno slikama događaja koji ima status “pra-ubistva” u medijskom društvu. Nikolić će pritom imati i samostalnu izložbu od 25. septembra do 25. oktobra u Salonu Muzeja savremene umetnosti.
U Muzeju “25. maj” biće predstavljeni i radovi ovogodišnjih predstavnika Srbije na Bijenalu u Veneciji Katarine Zdjelar i Todorovića, kao i radovi Kovača, Stojanovića, Đurića, Neškovića, Naskovskog, Jamesdina, Grozdanića, Novkovića, Derete, Biljane Đurđević i Todosijevića.
Žilnikov film “Stara škola kapitalizma” biće prikazivan u bioskopskoj sali muzeja (svakog dana osim ponedeljka u tri tremina 11, 14, 17 sati).
U Likovnoj i Galeriju Artget KCB-a biće izložen rad “Zašto ne govorim srpski” (na srpskom) britanskog umetnika Fila Kolinsa, kao i video istraživanje zagrebačke i beogradske Parade ponosa Igora Grubića, podstaknut brutalnim reakcijama neonacističkih grupa i građana na prvim manifestacijama te vrste u Beogradu 2001. i Zagrebu 2002. godine.
Grubićev rad posebno je aktuelan i zbog nedavnog otkazivanja Parade ponosa u Beogradu, koja je trebalo da bude održana 20. septembra, ali je odložena u poslednjem trenutku nakon što je policija obavestila organizatore da ne može da osigura bezbednost u centru grada i predložila Ušće kao alternativnu lokaciju.
Posebno zanimljiv, prateći umetnički segment 50. Salona činiće Grubićev TV projekat “Individualni kolektivizam” i specifičan artistički zahvat u javnom gradskom prostoru “Umetnik-prorok” Raše Todosijevića, koji intervenišu unutar uobičajenih “promotivnih” delatnosti kada su ovakve izložbe u pitanju.
Grubićeva serija kratkih TV priloga, u kojima se za najširu publiku predstavljaju umetnici zastupljeni na izložbi, biće od 5. oktobra emitovana na nacionalnoj i nekim od lokalnih televizija.
Todosijevićev projekat, kroz nesvakidašnje brendiranje sredstava javnog prevoza, priključuje spisku izlagačkih mesta i širi gradski prostor.
Na 50. Salonu, u CZKD-u, biće predstavljen i projekat aktuelnog finaliste Henkel Art Award Ivana Grubanova, a jedno od istorijski najzanimljivijih izlagačkih mesta ove godine biće prostor Garaže u Masarikovoj ulici.
Lokacija na kojoj je pre 50 godina održan prvi “Oktobarac” oživeće kroz projekat “Edukativni mural o malo poznatoj istoriji slikarstva” prošlogodišnje laureatkinje Salona i učesnice aktuelnog, 11. Istanbulskog bijenala, Darinke Pop-Mitić.
Publika će na 50. Oktobarskom salonu imati priliku da se detaljnije upozna i sa radom Kunsthistorisches Mausoleum, institucije sa jedinstvenom postavkom o istoriji umetnosti. Mauzolej je povremeno bio otvoren za javnost od 2003. godine, a za posetice Salona biće otvoren svakog radnog dana od 15 do 18 sati, osim ponedeljkom.
U katalogu 50. Salona biće predstavljeni umetnici kao autori, a ne samo radovi sa Salona, a pripremljen je i vodič kroz Salon, čiji je autor Branislav Dimitrijević.
Prateći program, između ostalog, čini i projekat “Pažnja kritika!” - publikacija koju su priredili Aleksandra Mirčić (MSUB), Aleksandra Estela Bjelica Mladenović (KCB), Gordana Dobrić (KCB) i Radonja Leposavić (Radio Beograd), a tiče se stručnih osvrta, kritika i pisanja o toj najvećoj i najznačajnijoj likovnoj manifestaciji u Srbiji.
Knjiga na 500 strana prezentuje 167 kritika, 75 kritičara, iscrpnu bibliografiju, hronologiju važnijih događaja, komentare i rezimee na engleskom, a pored promocije u Galeriji Artget, tokom trajanja Salona biće organizovan i razgovor na tu temu, uz učešće istaknutih beogradskih likovnih kritičara, teoretičara i istoričara umetnosti, umetnika, profesora i novinara.
Prema rečima Leposavića, tokom proteklih 49 izdanja Oktobarskog salona objavljeno je 769 tekstova, odnosno prosečno po 16 tekstova godišnje. Najviše kritika bilo je 1977. godine, a 80-ih, a posebno 90-ih, vidljiv je veliki pad kritičarskih tekstova. Ujedno, 90-ih se povećao broj informacija o Salonu.
Najavljen je i projekat “Kustoške prakse u Srbiji danas”, u okviru kojeg je među domaćim kustosima savremene umetnosti sprovedeno istraživanje/anketa na temu njihovog angažmana i promišljanja aktuelnog stanja u profesiji.
Koncipirano kao prostor za iznošenje stava o kustoškoj praksi danas i ovde, o uslovima u kojima se ona obavlja, mogućnostima i ograničenjima, “štimovanjima” i kompromisima sa institucijama i finansijerima, istraživanje je fokusirano pre svega na potrebu za kritičkom refleksijom okolnosti i uslova i o mogućnostima uticaja na njih.
Odgovori učesnika će biti dostupni onlajn, u vidu svojevrsne platforme, a zainteresovanim posetiocima i učesnicima ankete biće data mogućnost za dalje refleksije, komentara i diskusije, u vidu bloga.
Iako je budžet 50. Salona sličan kao prethodnih godina, manji je od prvobitno planiranog, pri čemu je Grad Beograd izdvojio 34 miliona, a Ministarstvo kulture četiri.
Osnovan 1960. kao izložba najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti, Oktobarski salon je 1967. postao značajna smotra aktuelnih tokova i u primenjenoj umetnosti. Tokom poluvekovne istorije menjao je koncepciju i oblike organizovanja, a od 2001. imenuje se umetnički direktor koji predlaže koncept Salona.
Osim Ande Rotenberg na 45. Oktobarskom salonu i ujedno prvom međunarodnom, umetnički direktori bili su i beogradska istoričarka umetnosti i kustoškinja Darka Radosavljević Vasiljević, nemački kustos Rene Blok, zatim Lorand Heđi iz Mađarske i prošle godine istoričarka umetnosti i kustoškinja Bojana Pejić, koja živi i radi u Berlinu od početka 90-ih.
Na 49. Salonu dodeljene su tri ravnopravne nagrade Darinki Pop Mitić iz Beograda, Katji Sander iz Danske i Grupi Chto delat? iz Sankt Petersburga.
Sigalit Landau iz Izraela dobila je nagradu KCB-a, koja podrazumeva samostalnu izložbu 2010. godine, a Reli Avrahami, takođe iz Izraela, otkupnu nagradu Muzeja primenjene umetnosti.
Nagradu Udruženja likovnih kritičara AICA - Srbija, u iznosu od 30.000 dinara, koja je prvi put dodeljena, dobila je Grupa Spomenik (Milica Tomić, Darinka Pop Mitić, Branimir Stojanović Trša, Svebor Midžić), a u žiriju su bili Irina Subotić, Branislav Dimitrijević i Ješa Denegri.
Jubilarni Oktobarski salon biće otvoren do 15. novembra.
Sajt Oktobarskog salona je www.oktobarskisalon.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
Rad na fotografiji: Raša Todosijević - Umetnik prorok: Sutra je ponedeljak, 2009
(SEEcult.org)
