Odluka o Tesli posle izbora
Sudbina urne Nikole Tesle, koju čuva njegov muzej u Beogradu, biće poznata posle izbora za novu Skupštinu grada Beograda, najavile su 4. marta privremene gradske vlasti, koje su sa Srpskom pravoslavnom crkvom i Vladom Srbije potpisale nedavno sporazum o premeštanju posmrtnih ostataka tog velikog naučnika srpskog porekla u Hram svetog Save.
Predsednik Privremenog organa grada Beograda Siniša Mali izjavio je da će novi saziv Skupštine grada Beograda, nakon izbora zakazanih za 16. mart, razmotriti Sporazum kojim je predviđeno da posmrtni ostaci Tesle budu sahranjeni u porti Hrama svetog Save.
Povodom burnih reakcija u javnosti na taj sporazum, Mali je naveo da se pokazalo da “nije moguće voditi civilizovanu raspravu o ovom pitanju tokom predizborne kampanje”, preneo je Beoinfo.
Mali je ocenio i da je u raspravi korišćena “neprimerena argumentacija” i da je ta tema “počela da se koristi za ličnu promociju pojedinaca i grupa koje na drugi način ne bi dobili prostor u javnosti”.
“Kako bi se zaštitio lik i delo Nikole Tesle od takve kampanje i zloupotreba, odlučio sam da Sporazum koji je potpisan između SPC, Vlade Republike Srbije i grada Beograda, uputim na razmatranje Skupštini grada Beograda koja će biti izabrana posle izbora”, naveo je Mali, jedan od potpisnika tog sporazuma.
Mali je rekao da će Skupština biti odraz volje građana Beograda, pa će njena odluka o tom pitanju, kao i svakom drugom, biti legitimna i konačna.
“Predložiću novom sazivu Skupštine grada Beograda da pre donošenja odluke o Sporazumu inicira raspravu u kojoj treba da učestvuju najvažnije institucije našeg društva kao što su Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska, SPC, Beogradski univerzitet kao i ugledne kulturne i javne ličnosti. Verujem da će ova rasprava da obezbedi nacionalni konsenzus na koji način Srbija treba da se oduži najvećem umu našeg naroda. Siguran sam da je to pravi put da se ova neprimerena rasprava koja se ovih dana vodila u medijima prekine i da se stavi tačka na nju”, naveo je Mali.
Sporazum o premeštanju Tesline urne izazvao je osudu građana, predstavnika naučne zajednice, kao i potomaka Tesle. Veliko nezadovoljstvo izraženo je upravo zbog toga što potpisnici Sporazuma nisu konsultovali stručnu javnost i zainteresovane strane. Mnogi komentari u javnosti odnose se i na Teslin specifičan odnos prema veri, iako je rođen u porodici pravoslavnih sveštenika, a posebno nezadovoljstvo izazvala je i činjenica da je premeštanje njegove urne najavljeno u jeku predizborne kampanje.
Za svega šest dana stranicu na Fejsbuku Ostavite Teslu na miru podržalo je više od 31.000 građana. Pokrenuto je i nekoliko peticija na internetu sa više hiljada potpisa, a počele su da se izjašnjavaju za i protiv i političke stranke.
Upravni odbor Muzeja Nikole Tesle saopštio je sa vanredne sednice 4. marta da se protivi sahranjivanju Tesline urne ispred Hrama svetog Save. Konstatovano je da je Teslina urna izložena u Muzeju na način koji omogućava da “svaki posetilac, ma koje vere ili nacije bio, oda dužno poštovanje velikom naučniku i pronalazaču".
UO Muzeja Nikole Tesle ukazao je da se i posmrtni ostaci nekih drugih istorijskih ličnosti čuvaju u muzejima širom sveta, poput Galilea Galileja u Firenci i Salvadora Dalija u njegovom rodnom Figerasu.
Premeštanje urne planirano je bilo do 10. jula i rođendana Nikole Tesle (1856-1943), koji se u Srbiji obeležava kao Dan nauke.
(SEEcult.org)
