Odbrana Avala filma od stečaja

Mon, 07/04/2011 - 20:20.
/
avala-film.jpg

Filmski umetnici Srbije i šira javnost zatražili su od vlade da se obustavi stečajni postupak u “Avala filmu”, te da se objekti i prostor od 32 hektara na kojima je sagrađen centralni filmski studio, kao i drugi objekti tog preduzeća, Javnog servisa RTS i Jugoslovenske kinoteke, proglase javnim kulturnim dobrom pod nazivom “Filmski grad”.

Kulturno-prosvetna zajednica Beograda, Udruženje filmskih umetnika Srbije, Asocijacija filmskih reditelja Srbije i Udruženje filmskih glumaca Srbije uputili su otvoreno pismo sa tim zahtevom premijeru Mirku Cvetkoviću, nakon nedavnog plenarnog sastanka u Domu sindikata, posvećenog sudbini “Avala filma”.

Kako je navedeno, filmski umetnici Srbije i najšira kulturna javnost zahtevaju da se odmah obustavi stečajni postupak filmskog preduzeća “Avala film” i njegova nerazumna prodaja.

“Smatramo da svi modaliteti opstanka ovog preduzeća od neprocenjive kinematografske i kulturne važnosti za srpski film i srpsku kulturu ni izdaleka nisu na adekvatan i društveno odgovoran način razmotreni. Višegodišnjim zakulisnim radnjama, i neodgovornim ponašanjem pojedinaca i određenih interesnih grupa, ovo preduzeće je godinama urušavano ne bi li se dovelo u stanje da ‘šaptom padne’, odnosno bude ugašeno, a njegova imovina raskrčmi budzašto i bogtepita kome”, navedeno je u pismu.

Konstatujući da je “Avala film” sa tehničkom bazom za proizvodnju filmova strateški nosilac domaće kinematografije od kada je osnovan Odlukom Savezne Vlade FNRJ 1946. godine, potpisnici pisma naveli su i da je to preduzeće dovedeno do stečaja ne samo svojom krivicom.

U pismu je ukazano i na ustavne odredbe (član 73. stav 3.), prema kojima “Republika Srbija potstiče i pomaže razvoj nauke, kulture i umetnosti”.

Takođe, ukazano je i na načela kulturnog razvoja utvrđena članom 3. Zakona o kulturi (“Ravnopravnost subjekata u osnivanju ustanova i drugih pravnih lica u kulturi i ravnopravnost u radu svih ustanova i drugih subjekata u kulturi” - tačka 7. i “Potsticanje kulturnog i umetničkog stvaralaštva i očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa” - tačka 9.).

Istaknuto je i da je opšti interes u kulturi stvaranje mogućnosti za intezivan i usklađen kulturni razvoj (član 6. tačka 1.), te da je kinematografija i audio-vizuelno stvaralaštvo jedna od delatnosti u kulturi (član 8.), kao i da “Avala film” ima status subjekta u kulturi (član 73. tačka 2.).

Vladi Srbije je predloženo da donese uredbu, odluku, zaključak ili preduzme druge mere za saniranje i restruktuiranje “Avala filma” i njegove tehničke baze, uključujući i mogućnost formiranja javnog preduzeća.

Takođe, zatraženo je da se utvrdi mogućnosti donošenja plana reorganizacije “Avala filma” u postupku stečaja pokrenutog 23. maja 2011. godine, polazeći od odredbe člana 1. stav 4. Zakona o stečaju da se pod reorganizacijom podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika (mogućnost javnog preduzeća) ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.

Posebno je ukazano na odredbu člana 155. da se reorganizacija sprovodi ako se time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo, a posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja (npr. javno preduzeće ili neki drugi oblik strateškog povezivanja kako bi se obezbedilo da sačuva tehnička baza za proizvodnju filmova, ili povezivanje sa Filmskim centrom Srbije).

Potpisnici pisma podsetili su da “Avala film” nije samo preduzeće sa slavnom filmsko- proizvodnom prošloću, već da je “bila uvek više od toga” - činila je i tehničku bazu srpskog filma, koja je opsluživala celokupni filmski proizvodni potencijal Srbije, i šire, tada jugoslovenski.

“Zahvaljujući tehničkoj bazi ‘Avale filma’ (studijima, laboratorijama, snimateljskoj tehnici, scenografskim radionicama, kostimografskim depoima, tonskoj tehnici, trik odeljenjima, stručnim kadrovima itd.), srpski filmovi se u prošlosti nisu tehnički obrađivali u Budimpešti, Sofiji, Beču, Bukureštu, Zagrebu, kao što se to čini danas, nego u Beogradu. I što je važno, na taj način je i narodni novac, koji država Srbija odvajala za film bio trošen u zemlji, a ne u inostranstvu. Time je i proizvodnja domaćeg filma bila kudikamo jeftinija, a kinematografski sistem jačao i uspešno konkurisao u pružanju usluga stranim sineastima. Sve je to moguće i danas, ako nam je do opstanka srpskog filma i srpske kinematografije kao kulturnih i duhovnih vrednosti stalo i ako imamo ikakvu društvenu odgovornost”, poručili su potpisnici pisma.

Prema njihovom mišljenju, “Avala film” treba da zadrži status preduzeća od opšteg društvenog interesa, dakle da pripada javnom sektoru, i kao takvo bude sačuvano uz neophodnu restrukturaciju i tehnološku obnovu.

Obnovljen “Avalu film” je, kako je navedeno, moguće povezati sa Filmskim centrom Srbije, ustanovom kulture koja, mada osnovana još pre pet godina, još uvek lebdi u vazduhu, bez prave fizionomije i kinematografske funkcije - te na taj način, od ta dva subjekta, sačiniti jedinstveni kinematografski sistem Srbije, kulturno perspektivan i ekonomski održiv.

“Avala film” kao društveno preduzeće u stečaju je sa dugom od više od 90 miliona dinara. Potražuje više od 100 miliona dinara, a glavni poverioci su “Dunav osiguranje” i druga javna preduzeća, kao i Poreska uprava.

Kamate tih poverilaca veće su od glavnog duga.

Potpisnici pisma izrazili su i spremnost da se uključe u razrešavanje pitanja “Avala film”, kao jednog od najurgentnijih pitanja u oblasti kulture.

Pismo su potpisali generalni sekretar KPZ Srbije Živorad Ajdačić, predsednik KPZ Beograda Milovan Vitezović, kao i predsednici Udruženje filmskih umetnika Srbije Žarko Dragojević, Asocijacije filmskih reditelja Srbije Boban Skerlić i Udruženja filmskih glumaca Srbije Vladan Živković.

Pismo je dostavljeno i zameniku predsednika Vlade Srbije, ministrima kulture, informisanja i informacionog društva, ekonomije i regionalnog razvoja i finansija, te direktoru Agencije za privatizaciju i gradonačelniku Beograda.

(SEEcult.org)

Comments